Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

654 ОДЕЉАК ДЕВЕТИ

треба реч изговорити. »И! тако опет кажем, да је по мојијем мислима, најбоље писати као што се говори, да читатељ не мора погађати како ваља читати, нити га може наопако читати и тако привикавати се кварењу језика. « Напослетку додаје да не треба у књижевни језик уносити

2. пад. мн. са х (горах, људих» иако се тако говори н, пр. у Црној Гори,

Вук на завршетку писма вели Бабукићу, ако му што није противно, нека га објави у Даници. У место у Даници Бабукић је наштампао до године у Вразову Колу (УМ, бо и своје писмо и Вуково додавши испод текста много напомена, и са епилогом од »уредништва« «Ново изд. Гр. Сп. Ш, гооу, на што Вук није одговарао, али се на то питање опер вратио у писму Анти Кузманићу «9 јуна 1847).

(Од противника Гајеве правописне реформе најљући су били Далматинци који су ратовали против њега у » Зори Далмашинској« коју је у Задру уређивао Кузманић, Вук му напише посланицу где каже; »Ако, ви,

т. ј. Анто Кузманић и остали његови земљаци и једномисленици који пишу чланке за Зору „Далмашинску, за то не примате Загребачкога пра= вописа што очекујете да се какав бољи почне, онда имате сасвијем право и држите се тако; ако ли га за то не примате што сте ради с тијем данашњијем својијем да останете за свагда, онда бих вам ја рекао да тај

садашњи одмах оставите и Загребачки да примите«. Видео је — вели из његове књижнице исма Пл. Атанацковићу, и посланице Бабукићу шта он мисли о загребачком правопису, а нада да ће крајем ове године »показати оглед или пробу од новога правописа и начин писања за јужне (Славене закона Римскога,« — Правопис није тако незнатна ствар, и треба гледати нарочито у почетку књижевности да се начини што лакши и савршенији према својству језика. »И најгорим се правописом може за невољу лијепо писати (што се тиче знања језика и његове чистоте и љепоте, а тако се и у најбољему правопису познаје незнање и грђење језика. «

Штампајући ово писмо 1850 године вели да је ову реформу одавно смислио, али ни до тад није имао кад написати и наштампати, Тако је та ствар остала неизрађена.

Ако мисли да оваке ствари могу помоћи што нашој књижевности у Далмацији, предлаже му да то писмо објави у Зорш, и све оно што је о томе рекао у Писмима Пл. Ашанацковићу и Бабукићу у Колу, па са неколико речи побија Бабукићеве напомене што их је додао штампајући то писмо, |

Како Кузманић не само то није хтео учинити, него ни ово писмо није објавио, то га Вук наштампа у Миклошићевој Зјамасће ВђНоћек. (4, стр. до, г. 1851. — Ново издање у Гр. Сп. Ш, 3047.

Али оно чиме је Копитар нарочито био незадовољан с Гајем, примање штокавског ијекавског дијалекта, Вук, напротив, схвативши сву важност тога, био је тиме веома задовољан. Он жури Копитара да направи она латинска