Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

689 ОДЕЉАК ДЕВЕТИ

илирски или српски, хрватски и словеначки или виндски, а у другу све

остале, који се служе латиницом, »Зашто се прва група не би служила ћирилицом кад се 15/:6 њоме већ служе, и шта задржава ову 1/16 да и она то не прими; Наш је диалекат много ближи старословенском и ру= ском него пољском и чешком, и ми се природно морамо ближем при= дружити, и у толико пре што је већа половина Илира то учинила и

чврсто држи. Од Колара покренута литерарна словенска узајамност тиме ће извесно више добити него изгубити.«

Кад је Брлић први пут изишао с тим својим предлогом, није наишао ни на какву опозицију. »И чудо! — пише Вуку — когагођ упитам од мојих пријатеља био поп или фратар, сваки ми вели, да право имам што мбсто латинских сербска слова препоручујем, а кажу ми да и велики попови ништа против мени не говоре!« (Преп. М, 152).

Може бити да опозиције није било, што се питање само теориски постављало, а на практици би се јавила, као што се јавила и против Гаја, Али ја верујем да су Брлић и Гај били Вукова темперамента и плодно= сти, па да су тада засули хрватску литературу ћирилским списима о хрватском народу и о историји, као Вук српску, успели би, јер би их у борби подржали ако не савременици (као што нису ни Вука), а оно доцнији па= -триоти и књижевници као Штросмајер, Рачки, Јагић и многи други, Ми би прошли без многих међусобних трвења, која су доцније наступила, и извршили би духовно уједињење пре политичког, а сад је обратно! Не би се данас знало да ли је какву књигу написао Србин или Хрват, пра= вославни или католик; њој би била отворена врата на свакој српској и хрватској кући,

Ш „Срби сви и свуда“; Шулеков одговор; Вуков одговор Шулеку.

Вук је о Хрватима примио Копитарево гледиште, да су они јужно од Купе, а кајкавци, мислио је, чине прелаз од словеначког говора ка српскоме, Још 1826 године, кад је изишла Шафарикова Историја Словен-= ских Књижевности, он је писао Брлићу да је захвалан Шафарику што »и (Славонце и Далматинце и Рваћане «наше а не кекавце) узима («по правди међу Србе као и Бошњаке и Црногорце,« Брлић му је одговорио да ће му казати своје мишљење кад књигу прочита, али се после није на то враћао. Преп. М, 6, 9.

Кад је од 1834—58 пропутовао по југозападним крајевима, нашао је, сем уског приморја и острова, на језик исти као и у Србији, и обухватио је сав тај народ под именом Соба. Намеравајући да изда Дрну Гору и на српском, написао је као увод чланак Срби сви п свуда, али како та књига није изишла, наштампа га у Ковчежићу, 1847 Т.

У том чланку говори о границама српскога језика на северу и западу, и жали што није могао обићи Арбанију и Маћедонију, да и тамо утврди границе докле се простире. Али се цео народ «око 5 милиона) не