Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

690 _-__ОДЕЉАК ДЕВЕТИ Б

и пишу; Срби и Бошњаци, или: Срби и Црногорци, или: Срби и Дубровчани, или: Зефеп чипа Кагеп и т, д,«

Као пример тога говора приводи из књиге Ивана Иванишевића Ф»Кита цвића разликога«, 1642) посвету и једну песму. — У другом додатку при= води примере из списа Рељковића, Дошена и Канижлића, Славонаца, и ПИ. Кнежевића, Далматинца. да покаже како су они пре Доситија писали чистије српски од православних (Срба не само онога времена, већ и »од многих данашњих,«

Кад је овај чланак изишао, Хрвати су већ били напустили име Илир и вратили се на име Хрват. Кад су после 1849 године почела трвења из= међу Срба и Хрвата, (Срби су се позивали на овај Вуков чнанак, и го= ворили да су Хрвати само чакавци, а да је језик којим пишу српски а не хрватски,

Зато је Б. Шулек написао 4856 у загребачком Меџепиу подужи чланак против ове Вукове теорије. (Он доказује да чакавци нису прави Хрвати, већ остаци оних (Словена који су се пре Срба и Хрвата доселили на Балканско Полуострово и приводи сличности чакавског говора с бу= гарским и старословенским. Даље, да су Срби и Хрвати, кад су се до= селили, говорили ако не једним језиком, а оно да им је језик био ближи један другом него што је чакавски диалекат штокавском, да су, дакле, и Хрвати штокавци као и Срби. Као доказ томе поред осталога наводи што поједини писци 15—418 века не само из Порфирогенитове Хрват= ске «Сплита, Трогира) већ и из Дубровника Фернар. Павловић, Дин. Зла= тарићу, из Босне (Томко Мрнавићу из Херцеговине «ф. Ловро) свој језик зову хрватским, а да нема ниједне књиге писане глагољицом или латини= цом где би се тај језик називао српским. (лавонци истина не зову свој језик хрватским, али ни српским, већ славонским или шокачким, а дасу потомци правих Хрвата доказ је то што говоре исто онако као и босан= ска и јужно-хрватска браћа.

" Па и Вук је на основу једнакости говора прибројао их међу Србе, као Шулек међу Хрвате. (сећајући, јамачно, слабост те аргументације, Штулек скреће на другу страну. (Он не може да постави границе између (Срба и Хрвата, већ вели да су »један народ, једнога рода и кољена « да су »браћа по крви и по млијеку.« Они су »живили већ 1200 година без рата један уз другога; а сада да се свађају и кољу за голо име; На таково што може их само њихов непријатељ наговарати. Нека дакле име српско живи и надаље уз име хрватско, камо га је судбина поставила. Хрват нека се радује српском напретку, а Србии хрватскому; један нека другога помаже, подупире, заклања, брани; што је хрватско нека буде и српско, ал што је српско нека буде такођер и хрватско.«

Вук је стајао на чисто језичком земљишту; Шулек је питање пренео на практичко=политичко,

Вук је (мало подоцкану на ово одговорио чланком Срби и Хрваши (у Видовдану 1861). (Он опет остаје најезичком гледишту. Ако је истина,