Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

У - и =

ГЛАВА ЧЕТРДЕСЕТ ШЕСТА 69:

вели, да чакавци нису остаци Порфирогенитових Хрвата, већ да су се пре Хрвата доселили, »онда се слободно може рећи да Хрвата не само данас нема нигдје никако, него их нигда није ни било, као народа који се разликовао од Срба, већ да се је једна грана (Српскога народа звала Хрватима, као н. пр. данас што се зову Црногорци, Брђани, Херцеговци и т.д.« Мисли да су икавци прво били чаКкавши па се посрбили српским досељавањем међу њих, и набраја садашње границе чакавског говора, Прелазећи на политику вели да не може друкчије рећи ко су Срби ко ли Хрвати до ово: »АХрваши по правди могу се звати: 1» Сви Чакавци; 2» Кекавци у краљевини Хрватској који су се на то име већ навикли, (Срби по правди могу се звати сви Штокавци макар које вјере били и макар гдје становали; и они се, осим мањијех разлика, од Хрвата разли= кују тијем: 1; што не говоре ни ча ни Кај него шшо или шта, а 2у што на крају слогова л претварају у он. пр. мјесто Кошал, казал, осешелии, говоре кошао, Казао, жсешеоци и т, д. — Ако Хрватски родољупци не пристају на ову на разуму основану диобу, онда се за сад у овоме ништа друго не може учинити него да се подијелимо по закону или вјери: је год закона Грчкога или источнога онај се макар гдје становао неће с рећи Српскога имена, а од онијех који су закона Римскога нека каже да је Арваш: који год хоће. Истина да би се иностранци могли насмијати овакоме нашему дијељењу народа у данашње вријеме, али шта ћемо кад смо несрећни људи те се друкчије не може. Ако ли ко нађе што боље и правилније и за обје стране повољније, мени ће бити још милије, — Ја се надам да се а за ове моје мисли и ријечи не ће срдити на . мене, а сваки Хрватски паметни родољубац да ће њима са свијем бити задо= вољан; ако се у овоме надању не преварим, примићу за највећу срећу и част, што сам се, само ради заједничке користи и слоге, којекако наканио на писање овога чланка.« (Грим. Сп, Ш, 443—68).

Хрвати су Вука јако ценили и уважавали. Био је у преписци са Вразом и Бабукићем, а доцније с Јелачићем и Штросмајером, који је приложио 1900 фор. на издавање посмртних му списа.

186: године био је изабран за почасног члана Пожешке жупаније и

очасног грађанина града Загреба.

ГЛАВА ЧЕТРДЕСЕТ СЕДМА. Живот од 1848 до 26 јан. 1864.

Живот и путовања од краја 1847 до 1858 г.,; очевина му у Тршићу куповање Лагатора. — Живљење у Србији ни путовања од 1859 до смрти. — Смрт.

Вуков живот од краја 1847 године до смрти протекао је без великих криза и потреса.

Вративши се око половине септембра 4847) из Грста у Беч «в. горе стр. 529) остао је ту да презими, али је на пролеће мислио путовати по

Србији и прећи у Босну на (Сарајевски кисељак. Тај је пут мислио пре= 44"