Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

692 ; ОДЕЉАК ДЕВЕТИ

дузети у друштву с Надеждином, с ким је о томе и раније говорио, и питао га је (2 фебр.) хоће ли моћи поћи, и ако пође, би ли и њега могао уписати у свој пасош, јамачно ради веће безбедности путовања по Босни. (ФР. Арх. 7, 14). — О томе је писао и Гавриловићу (8 марта). Како се тада велика вика на њега подигла због Новог Завета, он се побојао да му и пензију не одузму, те га и за то пита. (Овај му одговара, да о томе нико и не мисли, и с те стране нека буде спокојан. »Само ми се чини, да долазак ваш овамо, како је све раздражено, неће за вас и за вашу ствар пробитачан бити. Пензију неиздату добити нећете; а путовати овога пролећа по Србији, па одовуд у Босну и Далмацију, неће се моћи. Међутим ово је моје мњеније, а ви како знате, онако чините,« (Преп, Ш, 307).

Међутим у Бечу букну револуција, и од пута Вукова и Надеждинова не би ништа. Уместо заједничког путовања Вук му је писао оп= ширна писма о току Бечке и Маџарске Револуције Ф. Арх. 7, пиши

даље). — У другој половини маја отишао је и он као гост на (Словенски Конгрес у Праг, али није остао до свршетка; пошао је из Прага натраг 30 маја, пре него што је конгрес растеран. = Почетком августа отишао

је у Трст да се купа и да обиђе сина, и с њим се вратио у Беч 19 или 20 августа. (ФНеизд. пис.; Преп. ТУ, 499)..

У ово време Вук је помишљао да се, пошто наштампа Речник пре сели у Србију: Али, ако би и савладао отпор желим (што је невероватноу, морала га је проћи воља за тим, кад су му забранили и уношење у Србију списа писаних његовим правописом, а он је желео још што наштампати.

Почетком фебруара 1849 г. отишао је у Берлин, јамачно ради преговора о откупу Новог Завета, и при крају месеца вратио се кући. Преп, П, 57: М, 19%. — Крајем априла пошао је са сином преко Загреба у Београд и стигао почетком маја. (Око половине истог месеца дошао је и Даничић из Новог (Сада, и заједно су (го маја) отишли преко Шапца у Лозницу и у Гршић, и крајем истог месеца вратили се у Београд.

Почетком маја 1850 долазио је опет у Београд заједно с ћерком. Тада је дошла у Србију и нека Енглескиња, госпођа Кеер, коју му је кнез Михаило из Лондона препоручио реп. УП, 636—37), и намеравали су заједно да путују по Србији. Гарашанин му је дао препорухе на начелнике округа београдског, ваљевског, шабачког, подринског, ужичког, чачанског, рудничког и крагујевачког, у којој се вели да путује ради

7 ловић, који се старао о шиљању му пензије, пише му «4 окт, 1849): »Видите колико

муке има док до пензије дођете, кад оћете у Бечу међу Немцима да живите. Да ви дођете у Београд међу своју Србадију или да живите у Гршићу, ви би вашу пензију примали без ичије помоћи. Ал тако вам греба. (Овако као ја мисли и Иван Мркшић, ваш емшерија« — Вук му је мора бити одговорио да ће доћи док наштампа Речник, јер у другом писму (20 окт) вели му: »>пристајемо на то, да ви тамо јошт останете докле се речник не штампа, ал ако још даље тамо останете, онда ћемо пензију овде узаптити за рачун каквог побожног заводења.« — Преп. | 524. 325. 2

1 Он је о томе писао Надеждину «о јула 1848. — Р. Арх. 7: 62) — Гаври=