Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

ГЛАВА ЧЕТРДЕСЕТ СЕДМА 698

скупљања речи »по књижевној струци.« Али тај пут није извршен, јер се Енглескиња разболела, исамо су успели да оду до Тршића и натраг, ФПреп. Ш, 38). Овом приликом био је у Осеку, Новом Саду, Карлов= цима и Крушедолу, и остао је на путу више од два месеца, и после половине јула вратио се у Беч.

Године 1851 није нигде путовао, јер је штампао Речник.

У првој половини априла 1852 долазио је у Београд поглавито зато, не би ли успео да се скине забрана с уношења Речника и осталих ње= гових књига. Предао је молбу (Совету, али, као што смо видели, није ништа успео, и брзо се вратио. При повратку свраћао је у Фрушку Гору, у Врдник, и у Вуковар и у првој половини маја стигао је у Беч. — Почетком јуна исте године отишао је с кнезом Данилом у Црну Гору. У Котор су стигли 19 јуна »дочекани радосно од више стотина Црного= раца.« Истог дана су се кренули пут Цетиња. На Цетињу је остао шест дана, и видео се с више Црногораца него иједном дотле. — По повратку у Беч провео је неко време у Бадену код Беча ради бање.

(С пролећа 1853 није ишао у Србију »због смутњи« [пред Кримски ратј, али у мају 1854 године био је опету Београду са женом. — По повратку, крајем маја, отишао је у Берлин заједно с ћерком.

Почетком маја 1855 године дође у (Србију са сином, који је постао српски официр, да захвали на постављењу. Кад је тада с њим ишао у Тршић, у Лозници су их свечано дочекали: неки су с колима изишли им у сусрет, а други су их дочекали пред кућом у којој је одсео. Крајем маја вратио се преко Митровице и Земуна у Београд, а крајем јуна или почетком јула стигао је у Беч. (Син му је остао на служби у Србији. — Крајем децембра исте године био је у Трсту.

(С пролећа 1856 г. био је у Берлину, а крајем априла пошао је с ћерком у Београд и стигао 5 маја. При повратку био је у Фруш«ој Гори, и Видовдан је провео у Раваници. Уз пут се задржавао у Карлов= цима и у Вуковару, и крајем јула дошао је у Беч. — Почетком сеп= тембра отишао је у Трст, и око половине истог месеца вратио сеу Беч.

(С пролећа 1857 био је опет у Београду, и у јуну је ишао у Лозницу.

Године 1855 довео је са женом ћерку у Београд, која се 18 маја. венчала с професором Алексом Вукомановићем. ИМ тад је ишао у Гршић и у Лозницу, и почетком јула вратио се у Беч.

Што је Вук овако често долазио у Србију узрок су, поред осталог, и његови приватни послови, наиме, његова очевина у Тршићу.

још пред полазак у Русију оставио је «и окт. 1818) својеручни попис свога имања с потписом и печатом: »Наше њиве и ливаде и остала земља у Тршићу,« обележивши у осам тачака комаде земље с међама, и пореду у две воденице, и означивши тачно шта је његово, а шта се има делити између њега и његових рођака, Саве, (Обрада, Исаила и (Симеуна, а у деветој додао је да још има »наши њива по Буковцу, по Абезбего=