Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

702 ЗАВРШЕТАК

предао 7 маја, а 30 и. м. примио је из Кнежевске Канцеларије сведоцџбе које је приложио, јер му молба није уважена.

Вук се тада обрати кнезу Милошу. (Он му пише 46 јула) како је рад дати сина у инжињерску Академију и спремити га за службу нашем народу, али нема откуд плаћати око боо ф. годишње за издржавање. (Обраћао се, вели, два пута српском правитељству али узалуд. »Сад не знам никога другога прије за то молити осим Ваше (Свјетлости, и надам се да ћете ми ову милост, колико из љубави к народу нашему толико и из милостиве благонаклоности к мени радо учинити.« Моли га да му одмах пошље 450 форинти, јер 25 септ. по римском син му већ треба да ступи у Академију, а после свако по године да му шаље по зоо форинти. Ту је молбу поновио и 2 августа.

Не надајући се поуздано повољну одговору од кнеза, писао је (25 јула) и Д. Владисављевићу у Трст да му тамо нађе у кога од трговца зајам.

Кнез Милош га је заиста одбио, и одговор мора бити да је био врло опор, јер му Вук пише «7 септу: »На писмо ваше од 23 августа не могу вам одговорити као што би требало, једно зато што ја Вашу Свјет= лост достојно поштујем за заслуге које сте учинили народу нашему, а друго ради онога добра које сте ми чинили много пута и за које сам вам свагда благодаран.« Даље га моли да му пошље 150 ф. ср. на име претплате за по 100 комада Пословица и Ковчежића на колико га је по овлашћењу писмом из Петрограда претплатио. — Кнез му је то и послао.

Кад је ово писао кнезу, већ је имао“ од Владисављевића повољан одговор (0 авг); »За ово пет стотина форинти што сте ми писали, да их заиштем од Г=дар Н. и Н. — нема ништа, Сваком треба. Него сам ја скунаторио које откуда, које ћете по. показању ове прикључене вексле примити од кога иде« Вук му је то вратио заједно с осталим подужицама 5 фебр. 1851. Преп. П, 722—24; ГМ, 507, 497).

До године, јамачно на поновну молбу, добио је уз пензију и додатак од 120 талира на име помоћи за школовање сина, и то од : авг. 1850 до 1 авг. 1855. (О томе га је известио 68 септ.у банкар Кумануди, и Вук је захвалио Попечитељству 43 окту и кнезу реп. УП, 797. — Што је овако мала помоћ одређена, рекао му је Книћанин да су узрок они гла= сови које распростиру поједини људи, да стоји у вези са римском про= пагандом и да ради на покатоличавању Срба. Преп. Ш, 57, 39.

У јулу или у августу 1855 године требало је да Димитрије са осталим друговима постане официр. Међутим Вук је чуо, да ће то због рат=ног времена бити раније, можда у фебруару, и желећи да он као син срп= ског поданика и као српски државни питомац постане српски а не аус-= триски официр, пише (у јан) о томе аустриском конзулу у Београду Т. Радосављевићу. Овај му одговори «42 јан) да је говорио с попечитељем унутрашњих дела Магазиновићем и ђенералом Кнежевићем, те тога ради треба да се обрати правитељству с мотивисаном молбом. Кнез и Блазнавац