Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

= МЕЈ - а Њу ==

а ГЛАВА ЧЕТРДЕСЕТ ОСМА 708.

су, вели, у Крагујевцу, и кад се врате, он ће с њима говорити и сина му њима препоручити. |

Вук тако и учини. У молби «48 јан.) износи целу ствар како би не= згодно било да буде произведен за аустриског потпоручника, па после да тражи превод у српску војску. И он исин му желе да то не буде. Ако би правитељство нашло да још треба да се учи било у Бечу било на ком другом месту, боље би било да тамо иде као српски а не као аустриски официр.

Та му је молба уважена, и начелник војног одељења Блазнавац из= вестио га је 625 фебр.у да је Димитрије указом од 23 фебруара произведен у чин потпоручника с платом од зоо талира (у коју суму су ушли и до= дациу, и да ће му се од тога дана слати плата, а досадашња помоћ од '20 талира престаје. Диплома је послата Попечитељству Спољних Послова да му се достави преко аустриског Конзулата.

још раније «3 фебр. писао му је конзул Радосављевић, да је све.

уређено по његовој жељи, и да му син остаје још годину дана на пракси у Бечу. Међутим ово последње није се испунило.

Како остали питомци нису по претпоставци Вуковој раније произ= ведени, то је он желео да Димитрије остане у Академији до свршетка курса, и пбложио је одређену суму за последњи семестар. Али кад је Димитријева диплома дошла у Беч, Академија упути «2: марта) питање Вуку, да ли је он чинио какве кораке да му син буде примљен у срп= ску војску, и да ли се он с тим слаже; Вук је одговорио «23 марта) да се слаже. Тада му је упућено «2 апр, друго питање; да ли је при давању сина у Академију имао намеру да га по свршеном школовању посвети српској војеној служби, и зашто је онда пропустио то напоменути“ Умо= љава се да на то питање одмах одговори. — Не знамо шта је на ово одговорио, али му је (25 априла; писано, да је Његово Величанство бла= говолело допустити да се његову сину преда диплома српског потпоруч= ника, али да одмах има иступити из Академије, као и то, да му је на= ређено да се без одлагања упути у Беч.

Димитрије је ступио у службу у Србији :авг. и јесени исте године послат је као питомац у Берлин да доврши своје образовање као инжи= њерски и ђенералштабни официр. Пред полазак дао му је препоручно писмо Мантајфел, пруски конзул, и Ами Буе два. Гавриловић је писао Вуку, да га упути на Ранкеа, који ће му показати на кога треба да се обрати, и шта треба да изучава. »Ришћанлуку треба да изникне један Дифур, швајцарски генерал, па да српске баталионе устроји као што је Дифур швајцарске.« реп. Ш, мо». — У Берлину је служио код гарди= ских пионира и у 8=ом пионирском полубаталиону до јула 1857 године, када га је Блазнавац послао у Белгију да служи као инжињерски официр при грађењу тврђаве Анверса. У Србију се вратио 1858 године.