Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

704. ЗАВРШЕТАК

Димитрије, као и остала Вукова деца, био је врло талентиран «на оца, а не на мајку). Прву годину Академије свршио је као друш у рангу од 77 питомаца «Рус. Арх. 7, 1210). Али поред свих добрих особина имао је и великих мана.

Јамачно мажен код куће он ушавши у живот није умео владати собом; био је раскалашан. У Берлину је направио меничког дуга 400 пруских талира, и молио је Блазнавца, не би ли добио зајам од државе да то исплати, па би вратио одбијањем извесне суме од плате. Блазнавац му је рекао да је то немогуће, и известио је (5 септ. 1857 из Лијежа) о томе Вука, обративши му пажњу да тај дуг ваља исплатити, што је Вук јамачно и учинио.

Имао је и другу још већу ману: пио је, иу пићу правио скандале. То је било у толикој мери да је кнез Михаило озбиљно о томе разго= варао с Вуком у јесен ј862 године. Доцније а март 186 писао му је: »Тешко ми је што вам са овим морам повторити и потврдити, што сам вам једанпут устмено а преко срца казао; Ваш син, Г. Вуче, има обичај више пити, него што може поднети, из чега следују по где кад и шкандали. Његови другови који оцењују његово знање, и који уопште са њиме добро живе, поражени су овом страшћу вашег сина, Пишите му, советујте га, једном речју чините све што мислите да ће бити од користи.«

= Вуку је несумњиво то било познато, али као отац није могао то хладно процењивати.) (Сам му је писао «1 авг. 1882 из Београда у Неготину како је чуо да се опија, и да је једном пијан, пред многим људма, пао с коња и разбио главу, и од тога после био болестан), Боји се да то не буде опа-

дање, и труди се да га извини. Захваљујући кнезу на пажњи, вели: »ја сам моме сину одмах јавио шта ми Ваша (Свјетлост за њега пишете и корио сам га и свјетовао што се више могло; на то ми одн одговара да се није могао начудити ко је могао сад опет на ново за њега казати да се он опија и »скандале« прави! Али са осјећањем велике захвалности Вашој (Свјетлости што сте мени ово јавили, да би својим непријатељима и опадницима колико је год могуће уста заградио, он се обриче да ће се у напредак чувати што је више могуће да не пије у друшшву јер он кад је сам, по неколико дана не пије пића никаквога осим воде). Поред овога свога чуђења и обрицања шаље ми писмо од Г. Заха које се ја усуђујем приложити овде Вашој Свјетлости ... ја се надам да ми Ваша Свјетлот неће за зло примити што Вам у оваковоме за мене врло тешкоме, а за сина мога преважноме догађају морам казати, да мислим да син мој заслужује да Ваша Свјетлост о њему овако мислите, као Г. Зах што пише у овоме писму; а ако ли мој син и ја немамо те среће код Ваше (Свјет= лости, а оно Вас препокорно молим да бисте гледали да му се барем опет не би учинила онака неправда као што му је лани учињена, кад га је Ваш ратни министар Г. Монден казнио (и то за официра врло великом казни) не само без суда и без увјерења о исшиншшосши кривице нео и не јавиавши му да је Крив и шиша је скривио.“! Фреп. УП. 67:-7.

На жалост Димитрије није могао обуздати своју страст. Гавриловић

је јавио Тиролу (6 март. 1866) да је морао дати оставку на службу, коју

1 Прескочен је у аванзовању. Р |