Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

сл

ГЛАВА ЧЕТРДЕСЕТ ОСМА то

је кнез уважио, али да има наде да ће бити примљен у руску војску и бити срећан »ако буде друга памет.« Преп. Ш, 726).

На скоро после Вукове смрти он је учинио и једно дело због кога је могао допасти кривичне одговорности, да га мати и сестра нису за= клониле; наиме, задужио је Лагатор за 700 дуката код Управе Фондова, мако на то није имао право.

(Ову је ствар с оргиналним тестаментом министар правде доставио лозничком првостепеном суду (5 авг. 1815, који је одлучио да то достави свима интересованима да у року од месец дана изјаве имају ли шта против тестамента, иначе ће га огласити за пуноважног. (Ова се ствар подуже отезала и напослетку је постигнут споразум између Димитрија с једне, и матере му и сестре с друге стране, Димитрије им је издао «сл маја 1866) писмену обавезу да матери даје по 5 дуката месечно докле је жива, а после њене смрти својој сестри док не буде дошла у тако стање да јој та помоћ више не треба. (Оне пак њему да дају трећину Вукових књига, које се буду ма о чијем трошку прештампавале или из руко= писа издавале, да их он једини може продавати с ове стране Саве и Дунава, и пристанак да Лагатор може продати као једини наследник свога оца. После овог поравнања Димитрије је повео парницу за пони= штај тестамента и на позив судски да дођу на рочиште 17 октобра, Ана и Мина одговориле су (6 окту да доћи не могу, и изјавиле да немају ништа против поништаја тестамента, и да зато нису ништа одговориле на пређашњи судски позив. Српско Учено Друштво изјавило је да неће путем парнице тражити одржање тестамента, а Управа Фондова, као заинтересована задужењем земље, такође није се противила његовом по= ништају. Тако је суд горњег дана пресудио да се тестамент поништи што је у непрописној форми написан.

И Мина је била по интелигенцији на оца. Копитар ју је врло волео, и звао је од мила Циганчицом. «Преп. [, 71). На њено образовање Вук је исто толико полагао као и на образовање синова. (Она му је била се= кретар за страну преписку, и превела је, као што је горе речено, На= родне Приповетке на немачки. Поред школе нарочито је изучавала стране језике, музику и сликарство. Вук је молио «4 маја 1855) Антонију Дми= тријевну, кћер грофа Д. Н. Блудова, с ким се познао у Бечу 1847 г. ФРус. Арх. и 1200), да јој да стипендију од 8оо рубаља ср. годишње на три године да ради изучавања сликарства проведе годину у Паризу и две у Италији, и послао јој на углед неке њене радове и превод При= поведака. Рачунајући можда на то, кад је с пролећа 1856 дошао с њом у Београд, извадио јој је пасош «625 мартау и визирао у конзулатима аустриском и француском за Беч и Париз, али на њему нема никаквих даљих потврда, и изгледа да није ни употребљен.

1 Узрок оставке в. Додатак Поменику, М. Ћ. Милићевића стр. 178. 45