Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

706 ЗАВРШЕТАК

Цело њено васпитање било је за велику госпођу, а не за обичну грађанску домаћицу. То се најбоље види по узроку због кога је растро= јена њена прва веридба с д=ром медецине Русом Флором Огњевом крајем 1846 године, ·

Просећи је (Огњев се хвалио да може без службе живети у ком год граду хоће Мина, и обећавао да ће то бити у Петрограду или у Москви, Доцније се показало да он нема свога имања и да зависи од оца, па ни место за лекара не може бирати, већ се мора задовољити оним које добије. Зато се Вук обрати његову оцу с питањем, хоће ли он помагати сина да би могао у Москви удобно живети. Његова кћи под удобним животом разуме: имати пристојан стан не на првом месту у граду, али не и на последњем; имати свој екипаж, и осим кочијаша и кувара или куварице још бар једну собарицу; да је у стању држати бар два учитеља, куповати потребне књиге и т. д. ЈЊегова кћи, наставља даље, жели живети у Москви што је навикла да живи у престоници, а нарочито да би могла продужити своја научна занимања. (Она је живећи код родитеља више се занимала образовањем ума и срца него домаћим пословима, и живела је истина просто, али сад удајући се, па још У Ру= сију, жели да живи господски. — Како није добио повољног одговора, веридба се растурила, и Мина је девовала још десет година, и удала се у скоро навршеној тридесетој години.

Ал, Вукомановић запросио је Мину писмом Вуку 12 нов. 1856 г., и убрзо је добио одговор да и Мина пристаје, и да и он и жена му немају ништа против тога. Свадба је требала да буде на пролеће и то у Бечу. Вукомановић је одговорио «2 јан. 1857) да би то скупо стало, аи он као и Мина нема новаца, па би се морао задужити, а и онако има још мало неотплаћена дуга. (С венчањем се отезало целог пролећа и лета, и он пише «у авг) Вуку једно врло нестрпљиво писмо: »ја управо већи сам не знам шта је то од вас, и шта хоћете са мном да радитег« Не чуди се што госпођа не уме никако ту стар да упути, која би требала да је давно свршена. Не чуди се ни Мини, која »је још једнако у многом дијете, па још дијете размажено, које је пуно жеља, али још ни у једној жељи својој нема сталнога карактера ни разумне јасности и постојанства, Али ми је чудо да ви не можете или нећете никако ту ствар нашу једном да поставите на прави пут!« Напослетку су се споразумели, и Мина се с њим венчала 18 маја 1858 у Београду.

Минин брачни живот трајао је врло кратко. Двадесет петог октобра 1959 године Вукомановић умре, и она остане удовица с малим сином.

Почетком септембра 1860 отишла је с матером и сином из Београда у Беч, и ту је живела до смрти.

! Кад је 1863 године била с оцем у Котору, оставила је врло лепу успомену. В. Поповић, који је тада био на путу, пише Вуку: »За госпоју Мину овђе приповиједају који су је гледали и чули говорити: да је соко женски, да је бан од бана, да је лијепе нарави, да је сва наша, милостива и љубородна, без никаква поноса, ни у збору ни у