Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

708 ЗАВРШЕТАК

примили, и од Енглеза 200 фун. стерлинга за 1000 наштампаних примерака и за право прештампавања. Уосталом он на тај приход није много ни полагао, и много је књига поклањао. Писма о правопису и језику ра= заслао је готово сва бесплатно, на дар, само да се читају; од Новог Завета, чим је изишао, послао је преко 100 комада на поклон својим прија= тељима; а од ситнијих полемичних брошура, које је божем продавао, није ни десети део трошка извадио; све је испоклањао. Нарочито је поклањао младим људима, читаоницама и ђачким друштвима. Године 185: послао је Гавриловићу Даница за г. 1827. 24, за г. 1829, 140, а за год. 1834, 3 и Опита Лукиних 23 комада да их разда онима за које мисли да ће их читати. Фрреп. Ш, 350). (Он је збиља сматрао да штампајући своје књиге служи народној просвети и користи ако не за онај мах а оно за будућност, и сасвим је искрено било што је писао (Станишићу, да воли што је на-. штампао Нови Завет и Речник, него да има имања колико сви саветници скупа што имају.

Па и тај невелики приход поткрадали су му. Још 1836 године књи= жар Каулиције прештампао је из његових књига Песме о Краљевићу Марку, што је после наставио Игњат (Фукс, и до 1857 године изишло је осам издања. Вук се на то јавно жалио Фу Срп. Нар. Листу 1844 стр, 3) и указивао да је крађа, а 1858 године хтео је да поведе парницу за накнаду штете, (Спор је имао да води Св. Милетић, али му је он обратио пажњу, да се сви не слажу у мишљењу да ли и народне песме долазе под исту законску одредбу о својини као и други списи, даље, да би се морало вештацима доказивати да су песме прештампане, а не од певача записане, и напослетку, да се накнада може тражити само за последње три године, а остало је застарело. Доцније «4859 г) му је јавио да је Каулиције умро, и да је Фукс пред банкротством, а од УШ издања има врло мало књига, па ако се парница и добије, неће се имати од чега наплатити, Једино што би се могло чинити, да се тражи конфискација ако изиђе девето издање.

Зато је Вук од тога и одустао, али се обрати (6 апр. 1360) кнезу Милошу с молбом да изда забрану, да се таке књиге не пуштају у Ср= бију, и да и остале његове списе нико сем њега и његових наследника

не сме прештампавати ни засебно ни уза шта друго. — Дакле управо тражи да се изда закон о књижевној својини.

Услед тога издата је наредба цензору књига, да — док се законом та ствар не уреди — не допусти никоме у Србији прештампавање Ву=

кових књига, и забрани унос, ако би таке ко на страни штампао. реп. П, 769—40у.

Готово би се могао рећи да је већег прихода имао од продаје ста= рих рукописа и старих штампаних књига, него од списа. још од првих долазака у Србију почео их је по препоруци Копитаревој прикупљати, и он му их је откупљивао за Дворску Библиотеку. Преп. |, 206 208). Пору= чивао је својим пријатељима да му их откупљују: Ад. Драгосављевићу, у