Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

ГЛАВА ЧЕТРДЕСЕТ ОСМА = 709

Барањи, Дим. Поповићу, у Сегедину, Дим. Тиролу, у Темишвару, Јеро= тију Ковачевићу, у ман. Драговићу, а нарочито В. Поповиђу и В. Врче= вићу у Далмацији и Црној Гори од куда их је највише и добијао. (Он је те књиге продавао или једну по једну или повеће колекције бечкој и бер= лиској Библиотеци, али је четрдесетих година развио праву трговину с По= годином, који му је прописао и таксу пошто ће му их откупљивати по= чињући од 100 рубаља (око 43 фор, ср. па на ниже до 10 рубаља (одломке веће од 50 листова), а за рукопис на кожи с означеном годином 150 ру= баља, Вук их је плаћао од 2—4 фор. сребра или узимао у размену за нове црквене књиге рускога издања, које је набављао опет преко Погодина.

Прва пошиљка, коју је послао Погодину, износила је 155 рубаља «о "окт. 1846), друга, 985 «22 јуна 1847, трећа, 1400 42 нов. 1847), четврта, 1205 (без датумау. Кад се већ заситио и по више примерака од исте књиге имао, Погодин му је смањио куповну цену «48 јан. 1848), и зато му је Вук пету пошиљку послао без ознаке вредности, остављајући њему да је так= сира. ФПреп. МП, 496, 498, 505, 50, 516, 544). Тада се почео обраћати и другима, Срезњевском, Ал, М. Књажевићу, Бођанском и др. нудећи им књиге на продају.

Трећи извор ванредних прихода били су поклони било у новцу било у драгоценостима. О тим поклонима од кнеза Милоша, од Трстанаца и Третанске општине, од Руске Академије и руског цара и других лица било је горе говора на више места. К томе имало да додамо да је добио брилијантске прстенове од велике кнегиње Марије Павловне, од престоло= наследника Александра, од вел. кнеза Константина Николајевића и од цара Фердинанда. Престолонаследник Алексадар, кад је био у Бечу, по= клонио му је 1оо дуката по препоруци В, А. Жуковског.

Како је стално био у новчаној неприлици, ове драгоцености и ме= даље биле су више у заложници него код њега. Неке је и продавао, као прстен који је добио од цара Фердинанда, да би исплатио неке штам= парске трошкове. «Нем, Срп. Речн, 22. Кад је звао жену да дође у Београд 48 окт. 1859), препоручивао јој је да замени заложничке признанице пре поласка, и она му је одговорила да не може, јер једној пада рок у јануару, другој у марту, а трећој у септембру. Кад се вратио из Црне Горе, послао јој је ад апр. 1361 100 дуката да искупи злаложене ствари, То му је била јамачно уштеда од путног трошка (200 дуката) што му је кнез дао.

Али ни редовним ни ванредним приходима није могао одржати равно= тежу у примању и трошењу, већ се задуживао. Зајмове је тражио на све стране од кога је год могао, и готово никад није био у стању о року их вратити, Горе је речено «стр. 124) како је Гавриловићу вратио 300 фор. после зо година и то од покупљене претплате, (Преп. Ш, 227. — Док се по преласку из (Србије бавио у Земуну, узајмио је на облигацију од Тодора Бајића 40 фор. ср. 6 дец. 181 године, и није био вратио ни 5 јан.