Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

10 а ЗАВРШЕТАК

1839 године, (Преп. МПЦ, 568. — Кад је полазио из Земуна у Беч с јесени 1832, узео је од Васиљевића 70 фор. ср. на кратко време, и то и други разни рачуни отезали су се до 1856 године, (Преп. Ш, 199, Вукова напомена на писму бр. по), Тако је било и са зајмом од 200 фор. 8 нов. 1859 са роком до : фебр. 1860, али му није био вратио ни у октобру. — Од Ф, Христића узео је не знамо кад 300 фор., и овај му је тражио да му врати јуна 1850, али није добио. Кад је овај 1858 г, послао његову обли= гацију Спирти да тражи наплату, он му пише 43 нов, 1858) и моли да га још причека, и да га »остави на миру. Ако вам је ово 300 ф. од велике потребе, вама се тамо лакше помоћи него ли овдје мени, који, особито засад, једва којекако живим о то пензије од правитељства нашега.« Пла= ћаће му, вели, од дана позајмице интерес, а ако за ово неколико месеци умре, платиће му његов син. — Августа 1850 узајмио је од Миклошића 200 фор. и на опомену Миклошићеву вратио му их је тек у априлу 1855 године. — Мало је пажљивији био с дуговима код Владисављевића, (Преп. ТУ, 496, 507, 517).

(Ова неуредност Вукова у новчаним стварима (сушта противност Копитару, који га је за то корео) није долазила од какве грамзивости или намерно, већ просто отуда што није умео руковати новцем. (Све је рачунао да ће му »од некуд пасти.« Тако је и полазио на пут, тако и издавао књиге, никад претходно не обезбедивши се трошком.

(Он је исто тако давао, истина мање суме, кад год је имао и ко год му је заискао. Кад год је ишао у Тршић, увек је носио поклоне сељацима и другим рођацима. Једноме свом рођаку, војводи Шују Кара= џићу, ускоку Херцеговачком, кога никад није видео, послао је на поклон 100 цванцика «1854 г.), а једном свом старом другу из Тршића поклонио је, кад је долазио у Гршић, 5 дуката 4855. — Спом. УП, 59. И другим пријатељима слао је поклоне. ИМ то је чинио онда кад је сам био у дуго= вима, и ствари му у заложници,

При крају 1825 године говорио је, да би био задовољан кад би имао обезбеђених боо фор. ср, на годину, и да би с тим, и с оним што би заслуживао од књига, могао у Бечу сиротињски живети, ФПреп. П, 305). Двадесет година доцније имао је обезбеђених 2500 фор. ср. па му је било мало, јер је хтео да живи »пристојно према своме имену.« Међу његовим хартијама има одломака из дневника трошкова, и из прве периоде били су заиста скромни. Али из једног дневника види се да је од 30 јула 1856 до 16 јан. 1857 дакле за 5 и 1/2 месеци потрошио 2498 ф. и 58 новч, и преко тога издао је за вожњу колима (јер му је стару и сакату тешко било ићи пешке од # јула до од прилике; краја априла 1827 године 219 ф. и 6 новч.

Мако су му, као што се види, приходи стално расли, опет је био непрестано у дуговима и у оскудици, једно, што су му издаци брже расли него приходи, а друго, што или није умео или није могао да према приходима удешава и расходе. Изгледа да се, нарочито у последње време,