Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

ГЛАВА ЧЕТРДЕСЕТ ОСМА 11

М

није пружао према губеру, већ се старао да према расходима нађе при= ходе, па не успевајући увек у томе, разуме се да га је пратила оскудица,

Главни и највећи Вукови издаци били су на васпитање деце. Лични Вуков трошак био је врло незнатан, и једини већи његов трошак, у по= следње време, била су кола, јер није могао пешке ићи.

Из горе поменутог дневника трошка види се да је у другој половини 1856 године издао на исплату дуга 674 ф. боо приватно, а 374 у залож= ници); на кћер 585 ф. (међу којима једна сума од 300 ф. без ознаке за што је»; на кућевни трошак и за ситнице жени 465 ф,; на кола зло ф,; за кућну кирију 198 ф.; на путовања 48 фљ за дрва и послугу 103 ф, за србуље 1о0о фљ за своје одело 72 ф.; писару своме Тиролу (млађем) 34 ф.; на остале трошкове 136 форинти.“

(Осим кућевног трошка главни су му трошкови били на путовања и на штампање књига.

У кући је живео скромно, управо рећи, како се могло. Погодин, који га је посетио два пута 4835 и1839, вели дага је други пут нашао у истим собицама у којима и први пут; прва је била кујна, а у другој он, »сло= венска знаменитост, који је принео највећу корист свему словенском свету својим истраживањима, издањима, путовањима, седи с дрвеном ногом, с брковима“, с црвеним српским фесом за колевком и љуља дете « Њему је тешко било гледати га у такој сиротињи. ФБарсуков, М, 227. Али је задржао сељачко српско гостољубље, и радо је гостио своје пријатеље, нарочито кад су долазили у Беч, а о празницима ђаке, којима је његова кућа била увек отворена. —

Занимљиво је да је животне намирнице поручивао из (Срема или из (Србије. Васиљевић му је често под јесен слао буренце усољена сира и супука; вино, бермет и ракију такође је набављао из Срема; кобасице, суво месо и сланину из Пеште; суво свињско месо из Шапца или из (Срема; кајмак из Лознице или чак из Ужица; рибу, ајвар и смокве из Котора или из Београда. — (Сам је последњих година јео врло мало и лака јела «Спом. УП, 58), и зато је мало чудновато да је на десет дана пред смрт писао Васиљевићу да му опише како се готове нека, не баш лака, српска јела. »Може бити да ћете ми се смијати за ово што ћу да вам пишем, Молим вас да ми јасно опишете како се ова јела готове: џиомлек ћевап, капама, чорба од штшуке и посни рен. Мало не заборавих још нешто: а ја сам слушао да се риба манић и чиков кува у расолу, него не знам како то бива, молим вас да бисте ми и то описали. То ће Госпа ваша знати врло добро; али што је могуће прије молим вас да бисте ми ово све јавили.« Као да је слутио да му се приближује крај, јер Васиљевићев одговор није га више застао у животу. (Преп, Ш, 23—357.

1 Види у прилогу цео дневник. ' Руска господа су тада бријала бркове.