Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

(12 ЗАВРШЕТАК

(Сви су наши стари књижевници врло много путовали. (Они, тако рећи, нису ни имали сталног места наставања, већ су се селили с места на место. Тако је живео (Орфелин, тако Доситије, (Соларић, Вујић па и (С. Милутиновић и Видаковић. Али јамачно нико није више путовао од Вука, и то не само у младости, већ и пошто се оженио. За првих 25 година брачнога живота «1818—184% провео је одвојен од жене и породице пуних и година, путујући сваке године «сем 1933, 1836 и 1840) кад дуже кад краће време. Управо се само за његову породицу може рећи да је живела у Бечу, а он — по свету Копитар га је још тридесетих година корео, што се једном не смири, и не предузме какав систематски посао. Али се он није могао смирити, Како је у лутању провео младост, тако је после и цео живот. (Он је сматрао да је томе узрок његова болешљивост, да му је то органска потреба, и да би умро кад би био при= нуђен да седи на једном месту.

Путовао је ради књижевних послова, по приватном послу, и ради лечења по бањама. На пут се кретао врло лако, а често и на дужи пут без довољно новаца, н, пр. у Русију, у Немачку, и у Црну Гору. Због тога је западао често у велике неприлике и он и породица му, нарочито кад је отишао у Немачку. Кад је добио руску пензију, обично је остав= љао жени да је она прима и од ње живи, а он се с онолико колико је имао кретао на пут. Још од двадесетих година правио је планове како ће обићи Стару Србију, Босну и Херцеговину, али је с том неиспуњеном жељом сишао у гроб.

Од краја тридесетих година испраћао је преко лета породицу у околину Беча «Баден, Медлинг, Брил, Хицингу на ваздух ради здравља

деце, а он је или остајао на послу у Бечу, или се кретао на пут, И сам је понекад ишао у Баден у бању.

Много већи трошак имао је Вук око штампања својих списа. Од 1841 До 1862 издао је на штампање књига више од 12000 фор. ср.. а то је више од половине помоћи коју је од 1844 до 1863 године од кнеза Ми= хаила примио, не рачунећи ту ситне брошуре. (Он је о своме трошку из= давао и Даничићеве брошуре, и приповетке из (Старог и Новог Завета и Малу Српску Граматику Фу, и од продаје је вадио трошак, Кад је коју књигу спремио за штампу, ако већ није имао дуга у штампарији, одмах је давао у рад, не обезбедивши се напред како ће платити. Тај новац, истина, није пропадао, али што је добијао од претплате, стизало је споро и по мало, као и од продаје књига, а штампу је ваљало одмах исплатити. Истина, штампарија га је и кредитовала, али су рокови исплате често пролазили, и она га је морала опомињати. Уосталом од свих дугова најуредније је плаћао овај дуг, да не би изгубио поверење.

! Види у прилогу преглед Вукових путовања. у пр