Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

114 ЗАВРШЕТАК

уважити, и да не вреди да ишта даље о томе ради, јер се неће помоћи, ФПреп. Ш, 306),

После и овог неуспеха ћутао је све до 1858 године, Дошавши тада у Београд, и имајући велику потребу због уређивања Лагатора, обрати се 47 јуна по трећи пут Совету. Молба је врло кратка, Обратио се, вели, 1845 године кнезу, који му је обећао да ће молбу упутити Совету. Не добивши никаква одговора, молио је 1847 (Совет, али одговора опет није добио. »За то се сад, налазећи се у великој потреби, усуђујем опет препокорно молити Високославном (Совјету, да би ми се поменути остатак исплатио.« Нада се да ће му се то учинити колико правде ради, толико и ради његових заслуга у књижевности. реп, УП, 284. — Одмах шести дан добио је решење којим се одбија.

Чим је кнез Милош дошао у Србију, прва Вукова молба к њему

«47 фебр. 1859) била је о томе, »Ја сам се за ово, вели у молби, које књазу које (Совјету молио три пута, па ни одговора никаква нисам добио, зато сад, кад је Бог дао, те сам вас опет, Господару, у (Србији видио, препокорно молим Вашу (Свјетлост, да бисте милостиво благоволили заповједити да ми се исплати онај остатак пензије или бар да ми се узрок каже, зашто ми је пензија онда обустављена, и зашто ли се после није исплатила,« «Преп, П, 739). — Разуме се да се сад Совет пожурио с ре= шењем, и задржата пензија му је враћена.

Добивши ово, није се могао надати да ће му кнез Милош и пови= сити пензију, те му се за то није ни обраћао. Али кад је кнез Михаило ступио на престо, надао се да ће га он кнежевски наградити и за његове књижевне заслуге, и за заслуге учињене њему и династији. Како се кнез сам тога није сећао, он му се, пред полазак у бању а јула 1861, обрати једним подужим писмом, у коме изложи своје невоље, и начин како мисли да би му се могло помоћи. Од 1844 г. није, вели, овако зло живео као ове три последње године од како је он с оцем дошао у Србију, јер је пре живео наједном месту, и одређену му помоћ уредно примао; а сада не само што он живи овде, а породица му у Бечу, већ се и издавање оне његове милости некако побркало и уредно му се не издаје. Зато притеран невољом усуђује се представити му како мисли да би му се могло помоћи, и предлаже три начина. 1 Не би ли се могло вратити звање кабинешског совјешника, које је било за владе кнеза Александра, с платом књажевскога представника и председника совета, и — макар и под дру= гим именом — пренети на њега. (Он би тада био као министар без службе, и могао би долазити у министарске седнице, где би могао што користити. Ако би ко што рекао против тога, он би му одговорио да и у другим земљама, а и у Србији има људи и у Совету и у Врховном Суду и међу окружним и среским старешинама који су на та места постављени само плаше ради, — 2) Ако то не би могло бити, би ли било могуће да му (Совет дода к садашњој пензији да с оним што прима од њега ис руском пензијом има 2000 талира на годину. Ако би га ко запитао што ће му