Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

ГЛАВА ЧЕТРДЕСЕТ ОСМА 115

толико, он би му одговорио; а) да има »жену, кћер и унуче, који треба да живе према мени и моме имену; 6) да му жена хоће да живи и умре у Бечу, и он јој то после 44 године брачног живота мора учинити; ву да му, осим осталих домаћих трошкова, треба пристојан квартир за који мора плаћати готово 100 дуката годишње; г) да му требају кола макар с једним коњем да би се ду могао проћи по Србији и изван ње; ђу »а ваљало би што и да се заштеди (кад се ја нијесам обогатио до сад, јамачно се нећу обогатити ни од сад, него само кад бих могао учи= нити да дуга иза себе не оставим и да ону земљу у Лозници колико је могуће уредим, и ако се ја поред Ваше Свјетлост нећу помоћи, ко ће поред кога лиђ,« — Напослетку, ако ни једно ни друго не може бити, моли да му.се исплати она милост, коју је до сад прима, и да му се унапредак редовно издаје, па ће »крпити и живети како се може било овдје или у Бечу, како је воља Ваше Свјешлосши.« Како сад иде у бању, може и умрети не видевши се више с њим, па му препоручује не сина који је више његов, ни кћер која је приправљена да може код какве го= спође у Бечу или Паризу бити другарица или читатељица или децу надгледати, већ жену, и нада се да неће допустити да она после његове смрти у старости постане слушкиња, или да проси.

(Од свега овога само му је последња тачка испуњена, па и то не потпуно. Кад је у октобру опет дошао у Београд, жали се кнезу да му Тирка није хтео исплатити помоћ у сребру, већ у банкнотама, и он није хтео примити, јер би за три месеца изгубио око 100 форинти, па моли за наређење, да му се у сребру исплаћује.

Ову је ствар Вук поново покренуо код кнеза 1863 године, и дого= ворили су се, да му он упути молбу коју ће кнез спровести Совету. Вук тако и учини «а јуна). — У молби вели да му је изнео истинити рачун од његових прихода и расхода, и да расходи прелазе приходе за зо3 ф. а. вр., и то »осим хаљина за мене и моју жену, осим љекара и лијекова, осим фијакера (који је за мене потребан како ради посла тако и ради здравља) и осим различнијех трошкова који се изненада догађају тако исто и осим трошка за путовање, како ради књижевнијех послова тако и у илиџе здравља ради; и најпослије осим трошка за штампање књига,« (Ово је, вели, колико је могао накнађивао ванредним приходима и приходима од књига, а што се није могло, оно је трпео. Није чудо што има преко 8оо дуката дуга, од чега 300 долази на штампање М књиге Песама, а не рачунећи 1700 фор. ср. што му је позајмио за штам= пање Речника још 185: године, и што му ни до сад није вратио. Набраја

шта би све још наштампао кад би имао с чим. »Без икакијех другијех заслуга само по милостивој благонаклоности Ваше Свјетлости к мени ја мислим да бих се могао надати пензији као што је Совјетничка плата. Кад би на пр. Руски Цар у Петербургу имао повјерење у каквоме чо= вјеку као Ваша Свјетлост што сте досад имали у мени, кад би он та= ковога човјека онако поштовао и одликовао као што сте Ваша Светлост мене до сад поштовали и одликовали, јамачно би се учинило да такови