Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

ГЛАВА ЧЕТРДЕСЕТ ОСМА л

на суд о његову раду Греча, Срезњевског и Надеждина, и завршава овим речима: »Савест моја и опште мнење о мени у Европи и у Русији уверавају ме и крепе у мојој мисли да ја потпуно заслужујем пред все= милостивјејшим Монархом Русије орден св. Владимира Ш степена и при= стојно и одговарајуће увећање моје пензије, која се састоји из 1оо ду= ката, као награду за моју ничим непоколебну приврженост к Русији, и каб — на неки начин —- задовољење за та страдања и за ту штету што сам незаслужено трпео услед горе поменутих клевета.« У прилогу додао је своју биографију из Брокхаусова Лексикона и превод свога чланка о Русији, који је написао 1842 г. у Пештанским српским новинама бранећи руску политиику према Србији.

Повишење пензије није добио, а место Владимира добио је Ану П степену с круном, и успео је да бар сачува своју пензију доживотно за жену и кћер.

Осим Србији и Русији он се обраћао за помоћ свакоме за кога је мислио да може и да треба да му помогне.

Његове су молбе, нарочито Тирки, кнезу Милошу, Фрушиђу и Мушицком, крик очајника пред зинулом провалијом, која прети да га про= гута заједно с породицом. Трагичност је у толико већа, што је био све= стан да то није само вапај једног гладног човека, него човека који је већ учинио, и који ће још моћи учинити огромне користи српском народу и његовој књижевности, »ја једнако мислим, да сам боље што заслужио, и да ће срамота бити народу Српскоме, што ја овако живим,« боно уз= викује у једном писму Мушицком (в. горе стр. 284).

Без сумње су му највећи добротвори били кнез Милош и кнез Ми= хаило, (Он је око кнеза Милоша обискао одмах по повратку из Русије, и није се дао никако одагнати. Без његове помоћи, неоспорно је, Вук се можда не би могао подићи на ноге и продужити књижевни рад после Речника 49197. Али свака помоћ Милошева била је половна или једва довољна, и Вук ју је извлачио правим просјачењем и великим личним унижавањем и ласкањем. (Он је био свестан колику услугу својим радом чини и (Српству и њему лично, и то је непрестано истицао у писмима или њему лично, или преко других, нарочито преко кнеза Васе, и силно се љутио што он то не може да схвати, већ повлађује његовим глупим и пакосним противницима.

(Одушку своме гневу дао је у једном недовршеном концепту писма кнегињи Љубици, које можда није ни послао. Кад су Обреновићи укло= њени из Србије, она му је писала да о њему исто онако мисли као пре 20 година. (Он јој одговара «5 фебр. 184%, да му је то врло мило, »него

би ми још милије било, кад бих био увјерен, да и ви признајете, да сам и ја ваш и ваше фамилије прави пријатељ, од којега ви бољега никад нијесте имали нити га данас имате. Ја знам зашто сте ви оно мени пи= сали, и ви знате, да ја вама ово за оно исто пишем;! зато вас молим, да

' Тада је Вук вршио политичку службу кнезу Милошу.