Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјалпа права и економска криза

вишак), и 4) да се флексибилно креће (улаз/излаз) на тржишту радне снаге у различитим периодима животних циклуса.

За сузбијање незапослености неопходно је стварање подстицајног макроекономског окружења у друштву за запошљавање, односно отварање нових радних места и одржсавање постојећих послова. Први предуслов за то је стабилно економско окружење и економски раст, што се у данашњим условима не може постићи без: 7) отворене и флексибилне економије (коју карактерише висока прилагодљивост, ефикасност и креативност твораца економско-социјалне политике и привредних субјеката); 2) фискалне стабилности, 3) умереног раста зарада (кључан фактор за конкурентност на светском тржишту), 4) смањења пореза (стимулативно делује на повећање економске активности и страна улагања), 5) смањења јавних трошкова и буџетског дефицита (битно за монетарну стабилност), 6) уклањања административних баријера за обављање економске делатности (дерегулација, упрошћавање административних процедура), 7) целовите и социјално праведне приватизације. 5

Установљавање оваквог друштвеног окружења подразумева компликоване, дуготрајне и болне реформе које на почетку изазивају низ неповољних социјалних последица - пад стандарда, раст сиромаштва, раслојавање, незапосленост. Зато реформе мора пратити социјални консензус који се најбоље обезбеђује "социјалним партнерством" - активним учешћем (партиципацијом) представника запослених и послодаваца, као и других релевантних друштвених група у осмишљавању промена на свим важнијим државним нивоима (локални, регионални, државни). У противном, долази до социјалних немира и штрајкова који могу да успоре или потпуно онемогуће реформске процесе.

8 Дефиниција преузета из: Training for Employment: Social Inclusion, Productivity and

_ Youth Employment, International Labour Office, Geneva, 2000, erp. 16.

8 0 овим условима видети више: Р. Аџег, Employment Revival in Europe; Labour Market Success in Austria, Denmark, Ireland and Netherlands, International Labour Organization, Geneva, 2000, erp. 1, 37-41; J. Hartog. The Netherlands: So What's so Special About the Dutch Model?, International Labour Organization, Employment and Training Department, Оепеуа, 2000, (доступно на Интернет адреси: ћир/лумлуЛо.оге), World Employment Report; Employment, Productivity and Powerty Reduction, 2004-2005, International Labour Office, Geneva, 2006 (gocrymHo xa: http://www.ilo.org), Kao uy noKymeuTuma EY o запошљавању које касније помињемо.

16 Социјални дијалог џ омој обтази илустроваћемо неким примерима. У Холандији, једној од најуспешнијих земаља у области политике запошљавања, социјални консензус постигнут је први пут 1982. године, када је и започета друштвена реформа. Резултат дијалога била су четири централна колективна уговора (1982, 1989. 1993. и 1997. године) којима су регулисана и стално иновирана значајна реформска питања повезана са запошљавањем. Сличан процес рочој! и у Ирској, где је први "социјални пакт" закључен 1987, а последњи 2006. воде (7а 2006-2016). Одмах по наступању