Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

нових лица. Истраживања показују да је већина нових послова у многим земљама последњих година настала управо у мањим и средњим фирмама. У погледу начина помагања у самозапошљавању најпознатија су два система: 1) британски (састоји се из периодичних новчаних давања новим предузетницима, уз сношење дела трошкова за професионално саветовање о предузетништву, обезбеђење обуке, финансирања дела премије осигурања којом се предузетник осигурава за случај немогућности враћања кредита); и 2) француски (подразумева кредит са најнижом могућом каматом, уз стимулацију да се предузетнику који опстане одређени период отписује знатан део дуга). У многим земљама се ови видови помоћи и комбинују, пошто активна политика запошљавања не познаје шаблонско поступање, већ напротив подстиче иновативност.

Велики део незапослених може се абсорбовати и применом флексибилних облика рада - широм употребом привремених и повремених послова, рада на одређено време, рада са непуним радним временом, рада код куће. Мако такви послови имају лоших страна (нпр. појачана експлоатација), за њих се каже да представљају "мост ка сталном запослењу", зато што запослени на овај начин стичу професионално искуство, активирају своје стручно знање и могу да се наметну послодавцу. Поред тога послодавцима овакви видови запошљавања омогућавају да буду конкурентнији и опстану у условима великих осцилација у тражњи за робом и услугама, тако што стално запошљавају само неопходан број радника.

Једна од мера активне политике је и добровољна интеграција лица која раде у неформалном сектору. Неформални сектор чине у ствари две врсте послова: 1) непријављени и нерегистровани послови и 2) рад на црно у легалним предузећима. У многим земљама Африке, Азије, Јужне Америке број запослених у овом делу економије досеже чак и 50% радне снаге, а веома је распрострањен и у земљама у транзицији. Лица у неформалном сектору раде углавном под лошим условима, без било какве заштите и гаранција социјалне сигурности. Да би се такво стање побољшало, а да се ипак не разоре радна места која ови послови обезбеђују, тежи се да се неформални сектор добровољно интегрише у званичну економију. Као најбољи начин за то показало се смањење пореза и других даџбина на најнижи могући ниво, уз максималну либерализацију услова за оснивање малих и средњих предузећа.“

1 Корисне сугестије о подстицању малих и средњих предузећа видети у Препоруци МОР, бр. 189, о оснивању малих и средњих предузећа (из 1998. године) - коју наша земља није усвојила.

2 Bunern sue: G. Renshaw, Achieving Full Employment in Transition Economies, International Labour Organization, Employment and Training Department, ISBN 92-2112184-4, ISSN 1020-5332, Geneva, 2000 (first published 2000). (доступно на интернет адреси: ћирулумл По.ога), стр. 20.