Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2010 Остваривање и заштита социјалних права

ше, дискриминација се може јавити и по престанку важења уговора о раду, односно радног односа. Дискриминација погађа изнад свега лично достојанство запосленог (тражиоца запослења) — “свако лице има право да се према њему поступа на основу његових личних особина, заслуга и достигнућа> ; погађа припаднике одређених група – начело да према “сличнима треба поступати слично“ ; нарушава социјалну конкуренцију на (интерномкод послодавца и екстерном-отвореном) тржишту рада.

Дискриминација у запошљавању је тесно повезана нарочито са дискриминацијом у образовању (укључујући професионално образовање и обуку; професионалну рехабилитацију). Наиме, уколико постоји дискриминација у образовању, професионалном оспособљавању, стручном усавршавању, професионалној рехабилизацији, тада само одсуство дискриминације у запошљавању губи пуни смисао.“

У теорији радног права, законодавству и судској пракси прави се разлика између непосредне или директне и посредне или индиректне дискриминације у запошљавању и на раду, при чему се узима више мерила класификације: а) намера или мотив да се дискриминише; 6) узрочна веза између нелегитимног основа (забрањен основ или “наизглед неутралан“ основ) и неједнаког поступања; в) сличност ситуација (у којима се налазе запослени, односно тражиоци запослења).

За сузбијање дискриминације од посебног је значаја тзв. европеизација тумачења и заштите основних (социјалних) људских права, како у оквиру Савета Европе — пракса Европског суда за људска права, тако и у оквиру Европске уније – пракса Европског суда правде (Суда правде Европске уније). Примери посредне дискриминације често се сусрећу у пракси Европског

3 Тако, у британском праву дискриминација се може јавити у погледу запосленог коме је престао радни однос а нису извршене (дуговане) трансакције, или није враћена својина запосленом; S. Deakin, G. S. Morris, Labour Law, Oxford and Portland , 2005, str. 642 — 644.

У домаћем праву, такође, могућа је дискриминација по престанку радног односа ако послодавац не испуни своје обавезе према запосленом коме је престао радни однос (и по основу разрешења од посла/дужности). Наиме, "послодавац је дужан да запосленом, у случају престанка радног односа, исплати све неисплаћене зараде, накнаде зарада и друга примања која је запослени остварио до дана престанка радног односа“, с тим да “исплату обавеза ... послодавац је дужан да изврши најкасније у року од 30 дана од дана престанка радног односа" — члан 186. Закона о раду.

4S. Deakin, G. S. Morris, op. cit., erp. 580 — 581. (“Like should be treated alike”). > Tbidem, erp. 571. © D. Harris, European Social Charter, 1984, erp. 33 — 34. 12