Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

висно од економских критеријума, био је поуздано загарантован. То је нужно узроковало неке неповољне консеквенце:

а) економско неоправдано запошљавање, као израз реализације права грађана друштвеним средствима;

6) оптерећеност предузећа социјалном функцијом супротно њиховој природи и основним циљевима;

в) неодређеност и нејасна правна (и друга) позиција пословодне функције што је осетно и у континуитету неповољно утицало на афирмацију критеријума стручности и успешности код предузимања пословних подухвата.

Период о коме је реч, трајао је довољно дуго да се таква права доста чврсто утемеље (у свести људи) као "стечена права".

Промена својине из основа мења овакве односе и неминовно отвара простор за непосредно деловање економских законитости. Први поуздан знак деловања економских законитости су промене критеријума око броја и структуре запослених која је потребна за успешно обављање одређених послова и реализацију функција у предузећу. Интерес и императив за послодавца је пословни успех. Без тога његов пословни подухват, који сасвим извесно укључује економски ризик, губио би сваки смисао. Ако је број и структура запослених евидентна сметња остваривању тог циља, тада (новом) власнику-послодавцу остају две могућности:

а)да одустане од пословног подухвата, а тиме и одлагања капитала, одржавања запослености и одређеног броја радних места; или

6) да тражи, захтева повољније услове, тј. сигурне правне инструменте које ће му обезбедити број и структуру запослености у складу са потребама и пословним концептом.

При том треба нагласити да је велики број послодаваца (власника капитала), до капитала којим управља и располаже дошао кроз поступак приватизације. Нови власници, скоро без изузетка. испољили су велику, често неконтролисану жељу, да у што краћем року "поврате" уложена средства, а затим да тај капитал увећавају, скоро независно од економских односа, економских законитости, па и правне регулативе. Прве "резерве и уштеде" тражили су најчешће на простору рационализације радне снаге, тачније на смањењу броја запослених.

Противуречност је, дакле, јасно изражена. Улога права је да допринесе да се нужни процес транзиције одвија у складу са утврђеним транзиционим циљевима, али са што мањим друштвеним потресима, по обиму и интензитету, те да на тај начин обезбеди онај степен правне сигурности који је, у датим околностима, могуће постићи.

55)