Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

Социјални дијалог и социјална сигурност . Овај део теме односи се претежно на економски садржај и економске циљеве социјалног дијалога. Конкретно, обухвата однос радника према раду, према испуњавању радних обавеза. Другим речима, да ли радник ради зато што постоје правила, прописане норме дисциплине или, непосредно осећа потребу, има мотив да оствари што бољи радни резултат. Реч је о квалитетно различитом односу.

У овом делу, анализом праксе, нарочито страних искустава могуће је извести значајне оцене о томе у којој мери успешан социјални дијалог доприноси већем радном ангажовању радника, бољим радним резултатима на свим нивоима а посебно на нивоу предузећа и локалне заједнице. На тај начин успоставља се непосредна веза између мотивације и успешности социјалног дијалога.

Потребан степен социјалне сигурности запослених, један је од фундаменталних циљева сваке савремене демократске државе. Социјални дијалог као процес успостављања односа међузависности између послодавца и запослених, тесно је повезан са категоријом социјалне сигурности. Неповољно стање сопијалне сигурности јавља се и као узрок и као последица неуспешног социјалног дијалога. Истовремено, битно нарушена социјална сигурност, извор је сталних и повремено интензивних социјалних тензија, које у великој мери неповољно утичу на стварање амбијента за успешно вођење социјалног дијалога. Узајамна веза јасно је успостављена: успешан социјални дијалог доприноси повећању степена социјалне сигурности, а повећана социјална сигурност погодује даљем успешном вођењу социјалног дијалога и умањењу социјалних тензија.

Дакле, растућа социјална несигурност јавља се као један од чинилаца отежаног социјалног дијалога. Држава, у условима економских тешкоћа објективно нема довољно могућности да социјалним програмима амортизује и умањи дејство првих, акутних неповољних последица приватизације. Тиме социјални дијалог још једном добија на значају.

Социјални дијалог и друштвено одговорно пословање. Под друштвено одговорним пословањем у најширем смислу, подразумева се стратегија која треба да обезбеди хармонизацију односа и приближавање интереса пословних субјеката ( корпорација) са окружењем у коме послују, тачн ије са локалном и широм друштвеном заједницом. То је концепт одрживог развоја, неопходност успостављања равнотеже између оправданих економских интереса привредних актера – корпорација с једне стране и других друштвених, културних, еколошких, образовних интереса и захтева окружења, с друге стране.

Држава, за опште потребе, обезбеђује приходе првенствено путем пореза. Према устаљеном концепту, плаћањем пореза у складу са важећим прописима, компанија испуњава своје обавезе, а након тога сопствена средства употребљава у складу са својим пословним и развојним циљевима. Др-