Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

жава врши наплату пореза и дистрибуцију тако прибављених средстава, ради функционисања свих других (непрофитних) друштвено корисних делатности. Овакав, класични концепт не одговара потребама савременог друштва. Компанија има своје природно окружење, она послује и развија се у оквиру локалне, регионалне или шире заједнице. Објективно, интереси команије директно су повезани са стањем и развојем локалне или регионалне заједнице у којој се одвија њена пословна активност.

Друштвено одговорно пословање подразумева праксу према којој компаније добровољно настоје да допринесу развоју заједнице којој припадају и у којој послују. Овај допринос на различите области : смањење сиромаштва, повећање запослености, заштита животне средине, развој образовања и стипендирање, хуманитарне активности, наука, култура, спорт итд. Различити су облици ангажовања. Највише успеха имају трајни пројекти и програми са јасно опредељеним циљевима.

ДОП је излазак из затвореног круга компанијских интереса и израз сазнања о повезаности и међузависности напретка корпорације и заједнице у којој она послује. ДОП поред тога што, према свом основном садржају и карактеристикама, о представља _ посебно врсту социјалног дијалога, истовремено доприноси стварању већег степена поверења и повољног амбијента за комуникацију између социјалних партнера.

Филозофија ДОП –а у Србији, за сада, нема широку основу. Држава има директан интерес да подстиче и развија ДОП, првенствено као ослонац реализације сопствених, развојних и других програма, укључујући и програм на очувању и унапређењу животне средине. Мада ДОП не може бити наметнут законом, правна регулатива у овој области мора да обезбеди њего несметан развој, тачније неопходно је створити повољан регулатвни-правни оквир који би стимулисао и подстицао праксу ДОП-а.

Правно уређивање социјалног дијалога

Посматрано са позиције права има основа за констатацију да је социјални дијалог општи правни институт, скуп правних норми којима се уређује правни оквир (правила игре) за успостављање комуникације између друштвених чинилаца који у многоме имају различите, супротстављене интересе. Учесници социјалног дијалога су: Репрезентативни синдикати, Репрезентативна удружења послодаваца и Држава. Реч је осложеном односу између најзначајнијих друштвених чинилаца, о успостављању комуникације и дијалога између рада и капитала или конкретно између послодаваца и запослених, уз учешће Државе.

На први поглед и без дубље анализе интереси су, скоро у потпуности, различити-супротстављени. Ипак, сасвим је извесно да актери, учесници у