Značaj kulturne borbe u Francuskoj

хШ

како, згодно карактеришу дух времена, у коме се налавимо... А сад, нешто о самој књизи.

П

Није- ми била намјера, да се дубоко упуштам у једновјековну борбу Француског Народа са Римском Црквом: оно, што је најважније за познавање наше, и што би могло бити занимљиво за нашу читалачку публику, то сам унио у ову књигу, која је први дио једне овеће расправе, што засијеца у наше прилике.

Тако исто сам настојао, да језик буде што чишћи и приступачнији нашим народним слојевима, са жељом, не би ли пробудио љубав и прама овој врсти књига, за, коју, ја сам више него увјерен, наш Народ има наклоности. Та је наклоност урођена, а настала је дугим нивом година, кроз које је наш Народ, стењући под вјечитим и разноврсним јармовима, оштрио свој политички инстинкат. У прошлости смо виђали тај инстинкат, како се у маховима буди, и, услијед неуспјеха, опет га спопада дријемеж, пун немира и гровничавости.

Ах, тај дријемеж, као да овог пута и дуље траје, него што треба, захваљујући нехају и непотпуности наше интелигенције. Многи, да оправдају тај нехај, бране се постепености народног развијања, које треба да тече, како они тврде, „природним током“. Ми немамо намјеру да против те тезе на овом мјесту устајемо, но једино примјећујемо, да се природни закони друштвеног развитка могу знатно ускорити активним и устрајним радом, пуним самопрегорења. У том раду је потребито да се уоче и многе сметње, па макар оне биле и природне, те да се чим прије отклоне. !

= Зар ми нијесмо и онако вјечити приједмет борбе, испољеној у отпору против природе2 И зар, у тој борби, ми не заустављамо многе акције природних закона: Тако на пр. одијело запрје--