Značaj kulturne borbe u Francuskoj

ХМ

којој је подлога морал, а сврха Напредак. Плод твојих тешких дужности кида се из корјена, као год, „кад дивљаци Лујзиане хоће да једу плодове, они најпрво посијеку стабло у корјену и онда тргају плодове. То је права слика деспотизма“ (Франклин).

Дакако, страх је једне „цивилизоване“ државе, да своје народе цивилизује, т. ј. да их подигне на што већи ступањ моралне висине, јер тада ће наићи на препоне у вршењу свога нечовјечног рада. Доказ јасан, да је њезин систем, не само средовјековни, него сеи у длаку подудара са системом најљућих противника сваког напретка, са системом клерикалне елите, светих отаца из реда Игњата Лојоле. И тај систем ликује над већим дијелом Српског Народа, и то на прагу ХХ-ог вијека! Баш, када га смртни ропац дави у земљи Прогреса и човјекових права.

СОтрашна истина, но биће још страшнија, кад се уочи, њезина јака противност с истином културно-политичке борбе у Француској. И из те противности се може живље осјетити неправда и бол, што тишти моју браћу, која су жртве не само угњетавања, него и предмет ниске обмане.

Али треба знати, да „народи опраштају, каткада, властима, које их гњече, али никада не опраштају онима, које их обмањују“ (Монталамбер).

Париз, новембра 1904.

ћ. А. 4.