Značaj kulturne borbe u Francuskoj

у ~

јасна превласт Цркве над националном школом. То јест од Римске Цркве је зависио дух будућих француских генерација, као што је то искуство и показало.

0 томе пише један републиканац:

„Допуштамо, међутим, тврдњу, да су савременици васпитног режима, под Фалуовим законом, претрпјели знатан утицај, премда је у њиховим жилама текла волтеријанска крв: она је дошла, у правој линији, од оних, чији је мозак био, у години 1700-ој, прожет идејама Енциклопедије. Али која корист од тога, кад Фалуов закон разби мисли тих људи код њихових потомака. Разби их псто тако, као год што је уништио организацију наставе, што ју је установила. Конвенција (Уставна Скупштина).

„Још и данданс Фалуов закон тешко пада републиканској држави, у пркос томе, што је исти закон скоро посве уништен“.

М

Докле конгрегације напредоваху, захваљујући злоупотреби слободне наставе, што је санкционисана Фалуовим законом, дотле се француске народне школе упињаху, да бар очувају завјет Велике Револуције. И ако тај напор, по изгледу, бијаше узалудан, ипак се испољавао у заједничком појму прогреса. Сваким даном наука, све више и више, потискиваше догму, а демократске идеје, захваћаху све веће и веће таласе француског друштва.

Римска Црква је слутила, да ће ти таласи захватити цијелу Француску и бојаше се, да се не пренесу на. цјелокупни терен њене „државе“.

Године 1864., 8. декембра, излети из Ватикана једна. папска прокламација Омата сита, која уздрма цио цивилизовани свијет. У њојзи папа Пије 1Х. изли своју немоћну срџбу на науку, на прогрес, на народе и владе, које не поштују и не потпомажу католичку вјеру. Стил