Značaj kulturne borbe u Francuskoj

28

те прокламације је тако жесток, да је превазишао папеке анатеме и из средовјечних була.

Прокламација се састојала из два дијела, енциклике, у чистом смислу ријечи и силабуса.

У првом дијелу прокламације, енциклици, папа излаже мотиве, који су изазвали прокламацију и износи, у главном, модерне доктрине, на које хоће да баци анатему. А у другом дијелу су набројене све пропозиције, које се анатемишу. Силабус је раздијељен на десет секција, састављених од 80 чланака, коме је дат наслов: Главне заблуде нашег доба. А те „заблуде“ нијесу ништа друго, до ли научне, философске и модерне идеје, које пријете плутократизму Римске Цркве и њезином деспотизму. Између осталих пропозиција, у том немоћном и дрском ферману се анатемишу све вјере, осим римо-католичке: захтјева се од сваке државе, да римокатоличка вјера буде државна вјера. Ту папа осуђује сваку теорију, која се противи старој теократској теорији, по којој треба употребити силу противу свакога, који није католик. Осуђује се тако исто слободно исказивање мисли и слобода штампе, као и суверенство народа у његовим властитим пословима. Уједно се осуђују сви они, који мисле и проповједају, да Римској Цркви није дата власт од Бога и да не смије да употребљава и тјелесну казну за „јеретике“.

Не заборавимо да нас ова прокламација Римске Цркве одваја само за 50 година!

Силабусом је Римска Црква дала себи најзначајнију и најбољу свједоџбу о својој суштини, наказном п демонском духу. Сваки прогрес, свака цивилизација је у њему осуђена. Пошљедња пропозиција: у Силабусу, коју анатемише папа, јасно показује уображени фана-

1 Та пропозиција, коју папа анатемише у Силабусу, гласи:

„Римски понтифеке може и треба да се измири и удружи са прогресом, либерализмом п модерном цивилизацијом“.