Značaj kulturne borbe u Francuskoj

тај принцип смјелог папизма. Француска дипломација. покуша, да се спасе, бар ових демона, те употријеби радикално средство. Год. 1880. 29. марта морадоше Језуити да оставе Француску у року од три мјесеца.

Због тога реакција се још више узбуни, и не узимајући у обзир, да се број Језуита највише умножио бат за времена Треће Републике. Ни четврти септембар, ни неуспјех Мак-Махона не омете ширење Јевушта. За вријеме Другог Царства не бијатше их ни хиљаду, а године 1876. њихов број поскочи на 1509. У години 1879. број језуитеких завода се подвостручи (од 14 на 27), а број ученика нарасте од 5000 на 9000.

(С тога закон од 1880. био је неопходан. али која корист; У рукама ових бесавјесних људи и сами анђео претвара се у нечастивог, а п највећа светиња, постаје профанисана.

Ухвативши се наиме члана 14. закона о асоцијацијама, профанисаше корисне намјере, којим је требало народу помоћи. И шта би; Језуити, бивши прогнани кроз врата, уђоше кров прозоре још у већем броју. Године 1902. њихове чете се удомише у 40 француских апартмана, да. „усреће“ француски народ и да стварају своја покољења.

Њиховом помоћи и под њиховом моћном руком конгрегациона, настава у Француској, у пркос свима законима, и даље напредоваше. Нарочито, средњи заводи, показиваху тај напредак. Тако године 1884. већ бијаше, у Француској, 368 конгрегационистичких средњих школа у којима је било 51.880 ученика. А четрнаест година касније, број тих школа нарасте од 368 на 438, са 67.648 ученика. Додавши уз то мале семинаре, који скоро сасвим изгубише свој еклезиастички циљ, онда број конгрегационистичких ученика достиже“ цифру од 91.140; ив чега излази, да само средњи заводи Конгрегације,