Značaj kulturne borbe u Francuskoj

31

Тим се је законом хтјело да постигне потпуно лаицизирање јавне наставе, у року од пет година, за мушке основне школе. Па шта би; Пет година пролеће, а закон није продро ни у половину означених школа. Убитачне пошљедице Фалуова закона ометоше тај одважни корак Треће Републике, као што не даде ни осталим законима, да уђу у потпуну своју важност. Сви напори правих француских патриота не могаху да уроде оним и онаким плодом, ког су били заслужили. Јер након свију закона Треће Републике опажа се јачина и функционисање Фалуовог закона. О томе писаше Ханри Брисон године 1902., у своме дјелу о Конгрегацији, овако: „Фалуов закон и у својој суштини и у акцији (еп Та еђ еп асПоп) повраћа у важност, у колико дозвољава наша епоха, стару претензију Римеке Цркве на свјетовну власт. Јер захваљујући само овоме закону, Конгрегација се могла да дочепа, у Држави, ових „ров опв 8гаћеојдиез“, о којима говораше, у Тулузу, г. Валдек-Русо, и без којих не би били у стању непријатељи наших институција, да се упуштају у извјесна подузећа“.

И заиста, да не бијаше тог судбоносног закона, свршетак ХГХ-ог вијека би донио много зрелији плод слободног и демократског духа Велике Револуције. Он је запријечио природни развитак тог духа, чија величина ће се тек онда овјетити, кад се њиме надахну сва француска покољења. Лако је уочити штетне пошљедице Фалуовог закона, што заустављају еволуцију француског народа пи малаксавају акцију многих корисних закона Треће Републике.

И поред тих закона Римска Црква напредоваше, не признавајући никакву власт на земљи, да је већа од њезине власти. По томе сматраше и све законе „земаљскога царства“ као законе, којима Римска Црква није дужна да се покорава. Јевупте као елита Римске Цркве бијаху увијек први од својих другова, да манифестују и