Značaj kulturne borbe u Francuskoj

38

Име овог човјека излети из Парламента још 1888. године, када Валдек-Русо, са ријетком проницавошћу, стаде да указује на опасне кораке кобне реакције. Као министар Унутрашњих Послова, у министарству „Жила Фериа, његов предлог електризира слојеве француског друштва. Године 1899., 22. јуна би повјерено, да склопи министарство, Валдек Русо-у. То бијаше тешка задаћа, коју на се прими, са искреним пожртвовањем, овај славни дипломата и искрени патриота своје домовине. Јер отров реакције поче да испољава своје опасно дјејство. Мржња једнокрвне браће отимаше мах и захваћаше све то више и више друштвене слојеве француског народа. Драјфусова афера пробуди ту мржњу, — афера, која је систематичко дјело Римске Цркве. Пламен мржње покуља и запријети ошштим пожаром.

Активна снага и вјешта рука Валдек-Русоа угаси тај погибљени пламен. А одмах, након тога, даде се на посао, да ишчупа и разгранато корјење, из кога избијаху отровне клице те одвратне мржње.

Предлог Валдек-Русоа, с погледом на опасност, што долази из реакционарних подрума, паде у Народну Скупштину, као наручен. Дебата се отвори, пуна ватре, пуна љубави и мржње. Дискусија настаде и потраја пуне двије године. Побједа би на страни Прогреса. Пројекат Валдек-Русоа постаде законом, ког изгласа Скупштина и потврди сенат 1 јула 1901. Сјутра дан би објелодањен у Официелном Журтпалу, са потписом предсједника Лубеа, а под насловом: „Закон о удружењима и конгрегацијама.“ Пред нама је текст тог закона, који је подијељен на три дијела. Прва два дијела обухваћају 13 чланова и баве се у опште о асоцијацијама, докле трећи дио је посвећен специјално конгрегацијама и обухваћа осталих осам чланова.