Zora

НА МЛАЂИМА СВЕТ ОСТАЈЕ

229

Је л' чорбу да метем? — опет ће баба. — Вуци се бестрага с твога шарана, лудо матора! =— викну Мита као бесан, и више за се промрмља: „баш ми поквари све!" ' Посла момка да му уточи ракије и оде у собу (био је на теФеричу), леже на диван и размишља. — Само док ми Стева стигне, па нека се он после тера са мојим крвницима. Мити мало лакну кад помисли да ће имати ко да га одмени у борби. Али је решио да дотле мора и сам да се брани. Реши се још да нађе Милана, те да заједно напишу. По ручку је већ и Милан седео с њиме у соби и размишљаху шта да предузму. — Кадију тужиш, кадија ти суди! — вели Милан. — Он ће мене тужити! — вели Мита. — Овај — поче Милан неку реченицу, и ту реч тако отегну., да је Мита мислећи да он није чуо, поковио још једном своју реченицу. — Јес . . . ама. . . овај . . . отеже опет Милан трљајући чело. — Шта? — У новине да пошљемо, па нека се он пуши. Ја ћу да напишем, а ти само потпиши. Мити прелете радост преко лица. Одмах даде Милану хартију и перо па он изађе лагано. Док је Милан тамо радио он се договараше с бабом шта ће се од шарана и закључе, да би могли довече звати своје пријатеље опет на вечеру. У том дођоше Јеша и Павле, да да чују шта је било и нестрпљиво очекиваху да и Милан изађе са дописом. — Мислим, да неће умети да напише ! — говори Павле с поносом, што у својој средини имају Милана. — Љуба ће боље! — говори Јеша! и завео се од смеја. Љуба у полић уме! — додаде Мита и сви се слатко засмејаше. После читава два часа изађе и Милан сав у зноју и седе да им прочита. Сви се наместише и са страхопоштовањем слушаху „речи, које ће се и штампати". Господине уредниче! „Имајте доброту, да у вашем цењеном листу одпечататв ово неколико скромних редака и наша пак цела околина слажућа се са овим редовима биће вам особито благодарна". „Ми као да нисмо у цивилизованој Европи, као да нисмо у деветнајестом веку, када пак култура и просвета да предњаче требају, већ као да живимо у средњем веку!!! Грозно и по сго пута грозно!!! Нек чује Европа, нек чује образотни свет какве ми кметове имамо и разне кметовске пришипетље и чанколизе. ЈБуба Тасић кмет овога места данас на најгрознији начин нападе мирног и поштеног грађанина и врлог патриоту Миту Јанковића, који толике године беше кмет на понос свију нас, а не да као неки трпа школски прирез у свој џеп и подмићује своје чанколизе да сведоче криво за оне даске што је општина купила од Марка Томића. Знамо ми те ниске ујдурме и куда се новац општински троши. Знамо ми и за ону банку, што је кмет узео од Петра Микића, да му сина ослободи од војске, као и за својега што је дао команданту назиме и пет ока препеченице. За 2