Zora

392

3 0 Р А

Певача из Кимеје, који их је научио од свог оца, а овога је морао сам Бог инспирисати овнм песмама. Старцу беше остало још меса од говеђег бута. Пошто поједе неколико парчади пред огњиштем, изразбија кости бронзаном секнром, да бп из њих извадио маст, којом се у његовој кући само он хранпо. Остатак меса подели женама и деци. Тада виде да наскоро неће остати ништа за храну и мишљаше: „Богаташе воли Зевс, а сиромахе не." „Мене је, без сумње напао неко од Богова, који живе по шумама и планинама или каково дете, и за то ја испаштам безвољну кривицу, коју повлачи п убога старост. „Кад када човек учнни рђаво дело без икакве зле намере а и сами Боговп не гаје код људп оно што дозвољава такову радњу. Он се занимаше дуго оваковпм мислима и бојећи се глади, реши се да не проводи доконо време у свом стану већ да иде у пределе камо тече Хермос измеђ стена а одакле се види: Орнеја. Смирна и лепа Хисија, сакривена планинама као кљун лађе феничанске у мору. С тога, чнм прве звезде затрепташе на бледом небу, опаса кајиш своје лире и оде дуж обале ка становима богаташа, који се задовољавају да слушају о великим гозбама, похвалнице јунака и родословље Богова. Путујући по свом обичају целу ноћ, приметн у рану зору варош на једном већем брежуљку и позна богату Хисију. љубитељку голубица, која са високе стене посматра бела острва кад се као нимфе појављују у блиставом мору. Он седе не далеко од вароши а близу једног извора да се одмори п утиша глад црним луком, кога је понео уза се. Тек шго је свршио обед а једна млада девојка с котарицом на глави дође на извор да пере платно. У почетку га посматраше неповерлшво али видећи да носи дрвену лиру, да је

стар и изнурен од умора, приближи му се без икаквога страха. Потресена сажалењем и поштовањем према Старцу, она му посу руке водом н с њом освежи усне старчеве. Старац ослови тада краљеву девојку пожелив јој дуг живот. — Млада девојко, јато жеља лети око твога паса. Ја ћу поштовати човека, који те за жену узме, а хвалпм твоју лепоту као ноћна птица, која из зависти пева на крову супружннка. „Ја сам блудећи Певач, млада девојко, па реци ми и тп што ! Млада девојка му одговори : — Да, како ја мислим и како изгледа ти си Певач уз лиру, а судбина која те је довела пред ову варош није зла. Богатп Межес прима данас једнога госта који је драги мио п прпређује главнпјпм варошкнм становнпцчма гозбу у част свога госта. Без сумње ће се радовати да му да прилике те да чује доброг Певача, за то иди и тражи га. Одавде се лепо впди његова кућа, али до ње није могуће доћи с мора, пошто је на великом брежуљку који се диже усред ових таласа и чпјп су посетници само морске ласте. Али, ако се ти попнеш у варош уз степенпце изрезане у стени према брежуљцпма, засађеннм внноградима, ти ћеш лако познати његоЕу кућу, која је лепо окречена и већа од осталпх. Старацсе крете ка означеној кућп, пређе степенице изрезане у стени и дошав на висораван где се подизаше варош Хисија. позна без по муке кућу богатог Межеса. У први мах беше му све пријатно. Скорашња крв од бикова закланих тецијаше крај кз'ће а мирис топле масти распростпраше се далеко. Он пређе праг п ступи у гостинску салу па, додпрнув о.ттар руком, приђе Межесу, који пздаваше заповести слугама п сецијаше месо. Гости се беху већ поређалп око огњипгга п беху сви радосни, јер се надаху изобилном јелу. Међ њпма беше много