Zora

Стр. 92

3 0 Р А

Бр. III.

није нема везе са богатством и положајем у друштву. „МпслпшнаШатертона/гођенпј алнодијете, Ту немирну душу, жртву своје охолости, Мислиш на Буриса, који је радосно ишао у сну славе, Иза свога плуга на литпци иланине." 1 Човјек може бити пјесник, а не писати у стиховима; али кад човјек прави рђаве или безначајне стихове, није пјесник. „Ни људи, ни богови, нп издавачи, Не дају пјесницима да буду средњи". 2 Да Појесија има живота, потребно је да сама живи, и да створена умом, иђе право срцу 3 . Сваки онај који неће да доживи разочарење што није у стању написати нешто чему би се свако дивити морао, мора бити сам прави пјесник. Јер „онај чију душу Музерије својом ватром загријала, онај који је дошао само пред храм, а мисли у њега ући помоћу вјештине, тај, велим, заједно са својим пјесмама, неће унутра ући. 4 Пјесници и писци другога реда ишчезавају полако у тами заборава, али дјела правога пјесника остају бесмртна. „Ево 2500 година како постоје Омирови стихови, ниједан се слог и писмо од њих не изгуби, а за то вријеме колико дворова, храмова, градова нестаде са лица земљина. Ми не можемо наћи аутентичне ликове и кипове Кира, Александра и Цезара, као ни осталих великих личности из доцнијега доба, јер оригинала није било, а касније би јамачно изгубиле много и у истини и у животу. Из књига имамо потпуне слике њиховога ума и знања. 1 \Уог(18Ћ г ОГШ. 2 Хорације. 3 Колриц. 4 Платон.

У њима оне остају далеко од разних непогода, и увијек се обнављају. Једва ако можемо и дати овоме име слика, јер оне још живе и стварају у људскоме уму беконачну масу нових идеја. Ако узмемо да је проналазак лађе, — која преноси од града до града храну и богатство, и која везује најудал^еније земље и упознаје их са производима њиховим, — један од највећих проналазака, — колико се и како онда дивити морамо оним списима који, слични бродовима, броде кроз пространа мора вјекова проносећи много блага мудром, свјетлости п људских проналазака." 1 Да човјек буде пјесник треба му много особине: „Ко је замислио ову пјесму? вели Кузен. -—- Ум. — Ко јој даде живота и примамљиве љепоте? — Љубав. — Ко је водио ум и љубав? — Вол>а." Сваки човјек има уобразиље, али пјесник и заљублЈени. „Самп су уобразиља Пјесниково око, у божанскоме заносу, Прелетп погледом небо и земљу, земљу [и небо; А ка.ко уобразпља ствара и даје Облике непознатим ствар'ма, то перо [његово Удешава и даје ништавим тварпма И мјесто и име." 2 Појесија је плод генија, али без напора овај плод не може сазрети. Мур, један од најсуптилнијих пјесника, прича да је радио полако и са великом муком. Дјела наших највећих пјесника нису друго ништа до епизоде из оне велике пјесме, коју људски геније израђује од кад је почела историја човјечанства. Вели се, да је један одличан математичар питао једнога дана шта је 1 Бакон. 2 Шексппр.