Zora

Бр. III.

3 О Р А

Стр. 103

понеким мјестима доста јако звони на Гетеовог Фауста и на-њ се наслања. Истицање старине у новом добу, дубоки оптимизам, а уз то још дражи жпвота, патња и злоба, садржина је овога дјела. Радња је двојака, као и код Фауста: земаљскосавремена и козмичко-метафизичка. ТТТто је главно, ово дјело карактерише Јордана као пјесника еволуције, чији је представник научник Дарвин, тим више, што је он „Демиурга" писао прије но што је Дарвин објавио своје дјело 0 Постанку Фела. Јордан је, дакле, дарвиниста прије Дарвина; он је научничко знање одјенуо изнио у пјесничком руху. Друго одлично пјесничко дјело његово јесу „Нибелиунге", за које каже др. Алекс. Тиле у својој књизи „Од Дарвина до Ниецше", да ће мати, препоручивши овај еп својој дјеци, знати за цијело, да ће и унуци њезини уживати у љепоти истога дјела. Јордан је писао и разна теоријска литерарна дјела, преводпо је Шекспирове п Софоклове драме, писао је и сам драме, али без трајне вриједности. Али, што нпје постигао у драми, успјео је поред пјеснпштва у романпма. „Себалд" и „Двпје колпјевке" једпнствена су и прва бисердјела у њемачкој књижевности. Радња је у овим романима обична, али „дах најљепшег хуманитета лебди над простом радњом", каже један критичар о овим дјелима. Гпе(Мс1| 8рГе1ћа§еп славио је 24. Фебр. по н. свој седамдесети рођендан. Тога дана била је свечана представа у част његову у Краљ. Позоришту. Давао се његов комад „ЈБубав за љубав", о којем лијепо каже један рецензенат те вечери, дотпчући се уједно и осталих драмских радова овога писца: „кад би се погледало само на драмске творевине слављенпкове, онда мучно да би он провео тако бурно свој седамдесетгодишњп рођендан." Шпилхаген је доста покушавао с позоришним комадима, али увијек без успјеха. „Ханс

и Грете" и „Љубав за л>убав," који се могу назвати његовим најбољим драмама, само дају један доказ више, да су закони епског стварања сасвим далеко од закона драмског стварања, и да је велика ријегкост, да један пјеснпк влада потпуно и једним и другим. Ну изгубивши у драмп, Шпилхагена је узнијела и овјековјечила му име новела, роман и пјесма. „С1ага Уеге", „I)1е Шгше" а нарочпто први и велики роман „РгоТЛетаГшсће Хаћнеп", обезбједише му одлично мјесго у историји њемачке књижевности. Узвишено осјећање о животу, који је препун разноврсности и разноликости, дивно се истиче у идилским новелама његовим, а „I 1роблематичне природе", „Чекић и наковањ", „Поплава" и др. представљају нам човјека, који је много доживио, видио и размислио, па нам догађаје стечене искусгвом износи осјећањем у дпвотном облику. До душе, Шпилхаген је за четири деценпја свога литерарног сгварања написао и такве ствари, које једва могу да створе утисак и за вријеме читања. Такви су „Ап$е1а", у којем роману пјесник износи себе без укуса, „1)ав 8ои1]а§81шк1" и још неки другп. Али кад се баци поглед на цјелокупни рад, онда ово ишчезава. Шпилхаген није таленат, којп се на један мах распламтио. У његовим дјелима лежи сума искустава у животу и пуноћп духовног разумијевања. Шегова су дјела доживљаји једне богаге пјесничке даровитосги и у псто вријеме једног мудро одмјереног студирањазаконапоетског стварања, које је он у књизи „Прилошцима теорији п техници романа", изашлој 1883. год., покушао и да изнесе и опише. С тога понека његова дјела могу важити не само као производи јако обдарене пјесничке природе, но као и стилски прегледп своје врсте, у колико се то тиче грађења радње и расправљања грађе.