Zvezda

ч II Н И 69 се претвори у ластавицу и полете. Долете у село, а већ се ухватио мрак. Слете ластавица на земљу. прометну се у стару бабу, па дође под прозор Олени. Завири унутра, а Олена, лепа као пуна ружа, седи окићена цвећем међу другарицама ; око ње све весело, да је милина погледати. Младе другарице жуборкају око ње као златне челице ; окружиле сто као цветићп с росе узабрани, а Олена међу њима у врх стола. Погледа их Хима, а срце се у њој преврте. „О таман су се искуниле код ње на девојачко посело", рече у себи : „нисам задоцнила ! и Уђе унутра. Девојке је поздравише лепо, питају је одакле иде, а она — тек отвори прозор, пружи леву руку и рече : — Хајд' одлети, заручнице. као тица, и ви, њене другарице, одлетите за њом ! II ва век векова летите и цвркућите! Чим Хима изрече те мађијске речи — девојке се створише тичице, прхнуше једна за другом кроз прозор, лепршајући криоцима. II одлетеше све. а Олена пред њима. У Колико тад би плача, колико граје. колико страха по ■селу ! Нема девојака! Нестало их као да су у земљу пропале! Тимош лута: од тешка јада и изненадне несреће не може нигде да се смири. Лута он тако из улице у улицу, кад спази Химу — стоји на вратницама. Он је погледа, па се сети шта му је говорила. — Опака девојко! рече јој. — Ти си мени прорекла несрећу ! Да Бог да никад не дочекала весела часа ! Она погледа за њим, би јој га жао : али се осмехну и рече: — Видећемо!