Zvezda

70

3 В Е 3 Д А

Прође година дана. Моли Тимоша стара мајка : — Сине, сине мој ! Ожени се, мој голубе ! Што би ми венуо ? Убијаш се тако јадом, а Олена се вратити неће! Обрадуј ме стару, те да ово мало дана својих проживим у радости, захваљујући Вогу и теби. чедо моје Г — Мајко моја добра ! Тешко ми је женити се, јер н& не могу наћи онаке девојке. — Узми Химу, сине. Девојка је добра, па како тек мене поштује ! Бог јој срећу дао ! А и тебе она од срца воли. — Та, Хима ми је најгори злотвор! Она ми је и наслутила моју несрећу. — О, сине мој! Зашто то сад спомињеш ! Све је то Божја воља. Ако је девојка од јада и рекла што, од тог се није догодила несрећа; већ онако.... није ти било суђено.. И тако стара мајка поче, нешто сузама, нешто молбом, салетати Тимоша и говорити му да узме Химу. Кажу : „вода и камен дубе," па тако и то. Салети и салети сваки дан, сваки час : „ожени се, те ожени, смилуј се на стару мајку која те је одгајила, која је своје здравље изгубила док те је на ноге нодигла," и — Тимош пристаде, иснроси Химу и ожени се њом. Доби старица снаху, па већ не може доста да се нарадује : толико јој је снаха добра и удворна. И послуша је што треба, и разговори је, и угађа јој као рођено дете.. А већ око Тимоша се тако свија, из очију га не пушта^ и ако је он непрестано суморан и хладан. Хима се на то не обзире, него се стара око њега и угађа му, као малом детету • а кад дочека да се Тимош осмехне —• јао, Боже! као год да је сунце огреје, па јој се очи заблистају, па лишце порумени ! VI Седи Тимош једном у вотњаку, а жена поред њега.. Он седи и ћути. Она му погледа у очи, а он обори главу