Borba, 26. 09. 1954., S. 2
Страна 2
РБА
Б
ТЕРИТОРИЈАЛНО ФОРМИРАЊЕ
центру дискусије око организовања комуна сважако је данас проблем територијалног формирања комуналних заједница нових општина и срезова. То је постао централни проблем у практичним припремама за утврђивање вових основа комуналног уређења због тога што од територијалног формирања општина и срезова зависи правилност одређивања функција и расподеле надлежности између њих. Целокупна ' концепција нових општина може да се покаже у пракси неспроводивом или да бар наиђе на велике тешкоће, ако од самога почетка територијално формирање општина и срезова не буде постављено пра вилно и у складу са принципи"ма комуналног уређења нашега
Пре нето што пређемо на разматрање проблема територијал“ ног фомирања комуналних за“ једница морамо утврдити неколико основних поставки од.којих полазимо, јер данас и у нашој јавности и у штампи владају прилично разнолика схва“ тања, како у погледу основних поставки, тако и у погледу термина који одговарају тим поставкама. Зато је нужно претходно утврдити са којих поставки и термина ми полазимо, јер иначе се неће моћи разумети ни закључци у погледу проблема територијалног формирања комуналних заједница,
Прва је поставка да се друшттво може изградити на принципима комуналног уређења само ако основна комунална заједница буде једна социјално“ економска целина организована на принципу самоуправљања радног народа. Та основна социјално-економска територијална јединица мора бити истовремено и основица за организовање државне власти, тако да њени самоуправни ортани народни одбори — истовремено буду и основни органи власти у нашем државном уређењу. Так• ву основну социјалну економ“ ску заједницу називамо данас општином с тим да нам је одмах јасно да таква општина нити по својим функцијама нити по својој територији не може бити идентична са данас постојећом општином као најнижом административно - територијалном јединицом у државном у“ ређењу.
Други принцип, од којега по-
лазимо, јесте да општине не могу бити неке изоловане заједнице у нашем друштву, него да су оне само форма друштвеног управљања раднога народа друштвено-економским и државним пословима на својој те риторији. Оне дакле нити могу да укидају друге форме друштвеног управљања на својој теритоџији, као што су управљање предузећима, установама итд. нити могу да буду неки виши органи у тим другим формама друштвеног управљања. Због тога општине не могу бити запрека повезивању привредних, друштвених организација и установама са сличним организацијама и установама ван комуналне заједнице. Све те привредне и друштвене организације и установе морају остати слободне у свом деловању и пословању на читавој територији наше земље. Зато и право управљања општенарод“ ном имовином, које је дато тим друштвеним самоуправним организацијама, не може бити укинуто неким имовинским правима комуналне заједнице“ јер би то значило стварање неког комуналног капитализма,
Трећи принцип је да сву општини као основној комуналној заједници уједињују град и село са руководећом улогом рад ничке класе, да би се у таквој заједници заједничким напори“ ма у подизању продуктивних снага. животног стандарда и културе што пре ликвидирала
како у екон тако њ начину а 6 ги Четврти принцип је да општи не треба да буду организовани _ и основни органи државне вла| сти — општински народни одбори па које треба пренети све послове у односу према градо"вима и организацијама тако да _ постану општи првостепени ган државне власти. Али штине не могу у конкретним нашим друштвеним односима "бити гаранција за јединство дру штвено-политичког уређења и привредног система, а често ни довољна територијално-економ"ска база за решавање низа кул"турних и социјалних проблема.
___ Због тога је потребно да се оп___ штине уједињују у шире кому_ налне заједнице односно зајед-
нице комуна, које у нашим усл могу да буду срезови. Јасно, као што у новом кому"налном уређењу ни општина није општина тако ни нови срез не може бити више данашњи срез, : | оч
Да би се на основу горе истак нутих принципа могле територијално формирати нове опшгине као основне комуналне __ заједнице односно као соција_ листичке самоу е комуне, · мислимо да је нужно да терито__ рија општине буде тако форми_рана да удовољава следећим
захтевима:
супротност између града и села.
,
1. Основна комунална заједница -= општина — треба да буде једна економско територијална целина тј. да су становници свих места унутар општине повезани у својим економским делатностима било производњом, — пољопривредном или индустриском — било другим економским проблемима, например проблемима угоститељства у туристичким местима или трговине или неке друге привредне гране, било комуналним проблемима нарочито унутарњим саобраћајем, снабдевањем водом, електрификапијом и сл,
2. Отштина мора бити довољно економски снажна да може решавати привредне и кому“ налне проблеме свог подручја, да може водити неку своју инвестициону политику, а такође, да је у стању решавати социјалне, здравствене и просветне проблеме својих насеља. Поред тога она мора бити довољно снажна да има такву стручну администрацију у својим органима која ће бити у стању да прими на себе обављање основних државних послова за своје становништво,
3. Општина не би смела да буде тако велика да њено становништво не би могло непосредно утицати на вршење државних друштвено-економских и комуналних послова и да њени прет ставнички органи не би могли да се без великих трошкова и великих временских размака састају и решавају проблеме своје комуналне заједнице.
4. Свака општина мора имати. свој привредни и културни центар који је у стању да ује дињује сва места у општини у једну целину тако да општина не буде прости збир неколико села и места.
Ако, полазећи од ових захтева, посматрамо могућности ства рања таквих општина — комуна — у Југославији, видимо У првом реду да данашње општине, осим врло ретких изузетака, и не могу бити овакве нове општине. Такве нове општине могу се најлакше формирати тамо где постоји један мањи или већи град који је већ данас привредни и културни центар у своме крају. Зато је најправилнији пут стварања нових општина уједињавање таквих наших малих градова са својом околином. Међутим, 7 Југославији постоје врло велика подручја на којима у једном данашњем срезу постоји само један такав град. Стога се и појављује тенденција да се данашњи срезови просто претворе у општине. Тиме, међутим, проблем стварања нових општина не мо:е бити решен, јер би у таквим великим општинама самоуправљање радног народа било стварно онемогућемо. Поред тога ти срески центри често и нису неки културни и привредни центар за сва места у свом данашњем срезу. У неким пнашим брдским крајевима чак и нема формираних насељених места. У неким опет равничарским крајевима, а нарочито у Војводини, постоје велика села која немају неке везе са својим суседним селима, сама су довољно економски снажна, имају низ својих културних и социјалних институција а повезана су економски само са нај-. већим центрима једног ширег подручја. Поставља се питање како и у овим неразвијеним и у овим јако развијеним крајевима образовати нове општине. У тим крајевима вероватно ћемо морати да стварамо општи“ не у прво време само ради јединственот система државног уређења, као заједницу више села, иако она неће имати нити неке нарочите међусобне незе нити један заједнички центар. При томе ћемо морати да будемо свесни да такве општина нису нове основне комуналне заједнице и да проблем решавамо само административно,
Такав исти проблем ће се појавити и тамо где, због немогућности стварања неког новог општинског центра, будемо при“ сиљени да прикуљчимо одређена села.већим градовима. Док има данас у Југославији низ крајева и места где је стварање нових општина могуће, природно и неопходно, дотле ће у низу крајева то бити један дужи процес. Зато мислим да ће у таквим крајевима, где не постоје услови за стварање нових општина бити нужно да се ство“ ри један — да тако кажем перспективни план изградње нових комуналних заједница на бази солидног проучавања економских и социјалних потреба становништва. На основу таквота плана биће потребно да се изграђују поједина места као нови центри будућих општина, тојест биће потребно да се у њима изграђују такве привредне, културне, здравствене и социјалне институције које ће од тих Места начинити _ стварне центре нових општина. Али и пре него што се овакви центри изграде и места стварно повежу У једну целину биће вероватно потребно
да се чисто административном
поделом формирају нове општтине, као будуће комуналне заједнице. Па и у том случају је нужно имати овакав план и из тих нових, засад администра тивних општинских центара
стварати и изграђивати стварне центре привредног, политичког и културног живота,
Већ сама чињеница да ће нове општине, по правилу, значити уједињавање градова са околним селима показује да ће "бити уједињење више насељених места у једну је-
диницу. Поставио се, проблем да ли такво уједињење неће спречавати становнике
једног компактно насељеног места да сами управаљју својим насељем, што су досад чинили преко својих малих општинских народних одбора. То нарочито може бити проблем тамо где су места удаљена и где имају различиту привредну структуру. Свакако да би стварање нових општина значило умањање самоуправних права грађана ако не би било могућности да становници насеља (села и мањих градића) уједињених у једну општину не би могли сами управљати извесним својим месним пословима, као штто је рецимо управљање месвим водоводом, комуналним 06јектима, станбеним фондом тури стичким објектима, културним институцијама, месним пашњацима итд. Ради тога ће бити потребно у појединим местима унутар општине формирати месне одборе, преко којих ће становници тих места сами управљати својим чисто локалним комуналним пословима. Јасно да ти месни одбори не би могли бити органи власти него је то само једна форма самоуправља“ ња родног народа унутар општи не. Месни одбори би били само део општинске самоуправе за вршење одређених послова, У таквим местима биће вероватно потребно да се образује и један део општинске администрације која ће вршити дневне послове за грађане, Иако општинска, та би администрација требало да буде под одређеном политичком контролом ових месних одбора. Овакви месни одбори биће потребни нарочито у оним крајевима где ћемо бити присиљени да стварамо општине уједињавањем више насеља која немају једног свог центра нити нарочите међусобне везе. Без формирања оваквих _месних одбора становништво не би могло разумети ново комуналло уређење и сигурно би давало отпор стварању нових општина. Већ смо истакли да стварање нових општина само по себи захтева другачије територијално формирање срезова. Ако се унутар данашњих срезова створи неколико општина, немогуће је да остане територијални обим данашњих срезова. Такав срез не би имао нити снаге да живи нити би могао да буде довољна база за формирање јачих ортана власти. Ако основна комунална заједница — општина — прими на себе свршавање првостепених државних послова, срески народни одбор треба да буде један виши, да. леко квалитетнији, орган власти него што је данас. Он мора имати снажнију и струччију администрацију, мора бити У могућности да ерганизује низ установа које ће бити од помоћи општинама (заводи за пла» нирање, статистички уреди, хитијенски заводи, заводи за со• цијално старање и сл.. Поред тога срез мора бити у стању да материјално решава оне про-
ЈУГОСЛОВЕНСКА ПОШТАНСКОТЕЛЕГРАФСКА ДЕЛЕГАЦИЈА ОТПУТОВАЛА У ИНДИЈУ
У Индију је отпутовала делега. ција Генералне дирекције пошта, телеграфа и телефона ФНРЈ са генералним директором Николом милановићем на челу. Наша делегација ће првог октобра присуствовати свечаном отварању међу“ народне поштанске и _филателистичке изложбе у Њу Делхију. На овој изложби, коју поводом сто» годишњице прве поштанске марке у Индији организује индиска по. штанска управа, узеће учешћа 64 поштанске управе, чланице Светког поштанског савеза, међу којима и Генерална дирекција пошта, телеграфа и телефона ФНРЈ, која је добила специјални позив да Учествује на изложби. Поред мара. ка, на изложби у Њу Делхију сбиће приказан технички развој и рад поштанских служби у појединим земљама.
Поштанске управе Југославије и Индије најопширније су сарађивале На свим досадашњим међуна. родним конференцијама. Учествовање југословенске поштанске 1: праве на изложби у Њу Делхију и одлазак наше делегације на свечано отварање допринеће, како истичу у Генералној дирекцији ПТТ ФНРЈ, још чвршћој, широј и при снијој сарадњи између двеју поштанских управа.
ДАНАС НА БЛЕДУ ПОЧИЊЕ ДРУГИ КОНГРЕС ЗА ПРЕВЕНТИВ| НУ МЕДИЦИНУ _
Љубљана, 25 септембра
Данас на Бледу почиње Други конгрес за превентивну медицину који организује Савезни одбор хигијенских друштава уз помоћ Сајвеза лекарских друштава Југославије. Први конгрес, који је пре четири године одржан у Опатији, имао је велики значај за развој хигијенске службе код нас и свих установа које раде на подручју превентизне медицине. после ЏПрвог конгреса хигијенска служба је дожтвела леп успех, а у те сврхе
је у целој земљи било инзестира-.
но преко 3 милијарде динара.
'На програму Другог конгреса као основна тема налази се дискусија о организацији и делатности здраствених домова. ЈУ уводном предавању _ академик др Андрија Штампар објасниће развој, зна. чај и прогресивну улогу тих уста-
АНЕВНА
КОМУНАЛНИХ ЗАЈЕДНИЦА
блеме друштвеног живота у 06ласти социјалне политике, здравства, Културе и просвете за које општине немају довољно снаге ни средстава. Исто тако срески народни одбор мора бити довољно квалитетан И У кадровском раду довољно јак, да у управно-политичком смислу осигура јединство нашег друштвеног ~ привредног система. Из свих тих разлога срезо“ ви морају територијално обухватити једно знатно веће подручје него данас. Само на таквом већем подручју могуће је формирати квалитетније среске органе и осигурати материјалну основицу за општи привредни и културни развој свих општина у срезу. Зато срески центри треба да буду већи градови којима већ данас гравити» ра једна далеко шира околима. За формирање среза није битно да ли ће он обухватити више или мање општине — комуна, јер је самоуправљање грађана осигурано кроз општине и општинске органе. За срез је битно да постоји један снажан центар, да постоје услови за формирање квалитетних среских органа и да постоје могућности планирања привредног развитка једног ширег подручја. Срез мора бити у и да помаже своје заосталије општине, да уствари руководи изградњом комуналних заједница. Неће бити у Југославији готово ни једног среза у коме неће постојати извесне општине које јиш неће задовољавати у“ слове да буду основне комуналне заједнице у изложеном смислу. Негде ће то чак бити већина општина. Због тога срез мора бити довољно снажан да планира и помаже развитак 0оваквих општина у стварне социјалистичке самоуправне комуне. Територијално формирање ко муналних заједница је тежак и сложен посао. Он се не може решити нити простом новом територијалном поделом нити само политичким средствима. Како у већем делу – Југославије још: не постоје услови за ства рање нових општина као основних комуналних заједница, а на основи досадашње административно-територијалне поделе није могуће организовати даљи развитак нити привреде нити низа друштвених служби као што ја здравље, просвета, нити та територијална подела даје могућности за изградњу ефикасве државне управе, после извесног времена и извесног искуства са првим комуналним заједницама биће ипак потребно шире формирање тих нових
"општина и срезова. Баш зато
штто ђе тај посао имати доста елемената једне административне поделе, мислим да је потребно уз такву нову поделу начинити план развитка стварних комуналних заједница и у том смислу ангажовати одређена средства. Тај би се посао, јасно, морао већ данас започети тако да формирање нових општина ипак буде у смислу једне даље перспективе. Организовање нових општина и срезова не би смело ни у ком случају да буде сведено само на административно _ територијално разграничавање и одређивање нових политичко-територијалних јединица.
Леон Гершковић
да сали пеш =
нова за организацију здравствене службе и напредак здравља народне заједнице, Други реферат ће се темељито позабавити организацијом здравствених домона, њиховом превентивном _ медицинском улогом, организацијом здравствених — станица у предузећима начином жако да се плански усмери делатност тиж установа итд. Низ реферата обрађиваће актуелне проблеме народне исхране, хигијене станова, здравственог стања наше омладине, затим начела савременот здравственог васпитања, наставу и студије хигијене и епидемиологије на медицинским школама, Као и многа друга питања, која посредно или директно задиру у подручје превентивне медицине и превентивне службе уопште код нас.
ОКО 60 ЛЕКАРА ИЗ УНУТРАшњости НА СТРУЧНИМ КУРСЕВИМА У БЕОГРАДУ
На иницијативу Савета за народно
здравље и социјалну политику СРбије, Медицинског факултета У Београду и Српског лекарског дру' штва, у Београду се одожава четворомесечни практични курс за лекаре опште праксе из унутра. шњости Србије ·
Крајем септембра почеће и други курс на коме ће, поред лекара из Србије умнествовати и по неколико лекара из Црне Горе. Мек» доније и Словеније. Овај курс који ће трајати две недеље биће по свећен болестима српа и крвних судова, а већ десетог октобра по чеће и трећи на коме ће се лека ри из унутрашњости _ Републике "упознати са болестима органа за варење. у
На свим овим курсевима учествује око 80 лекара из унутрашњости Србије и из других република, а и већи број београдских
лекара, |
МАРШАЛ ТИТО КУМОВАО ДЕТЕТУ ЈЕДНОГ ЗЕМЉОРАДНИКА
(4 Богатић, 25 септембра
Народни посланик Мачванског среза у Савезној народној скупштини Драган Симић. као изасланик маршала Тита кумовао је деветом детету земљорадника Петра Савића из мачванског села Ноћаја, Детету је дато име Југослав. |
ХРОНИ
_ зиком на челу и пришла прослав-
политички живот У ЗЕМЉИ
Ове јесен
и избори
у основним организа-
цијама СС
РН Босне _
и Херцеговине
Сарајево, 25 септембра Данас је у Сарајеву под прет-
„седништвом Швијетина Мијато-
вића одржан састанак Организационо-политичкот секретаријата Главног одбора ССРН Босне и Херцеговине у вези претстојећих избора за руководства основних и општинских организација, који треба да се одрже ове јесени. Састанак је био посвећен само организационим проблемима.
Члан Главног одбора Џемал Би дић изнео је да организације Социјалистичког савеза на терену раде боље него раније. Оне су у многим срезовима постигле добар успех у окупљању чланова на политичким манифестацијама, а затим на изград њи и оправци школа, домова културе, читаоница, изградњи и оправци путева, млинова, бунара итд. као и у решавању низа других комуналних и просветних проблема. Срески одбори Социјалистичког савеза у Ба њој Луци, Тузли, Приједору, Зворнику и још неким другим местима формирали су и комисије за организациона питања, за рад међу женама, за културно-просветна и здравствена питања, па су и ове комисије допринеле бољем раду Одбора. За хваљујући анализи о политичком стању на терену Срески одбор Социјалистичког савеза У Зворнику заузео је правилнији став према решавању неких проблема, него што га је раније имао.
Али, у организацијама има и много проблема. Доста среских одбора нема преглед о раду општинских · одбора и основних организација, о броју чланова у свом срезу, преглед о издатим чланским књижицама, наплаћеној чланарини итд. Отуда се у неким основним ортанизацијама појављује привидно смањење броја чланова, слаб рад зборова бирача, омладинских организација и друштава, запостављање жена у друштве ном животу итд.
КА
КОНФЕРЕНЦИЈА _ МЕТЕОРОЛОГА ЈУГОСЛАВИЈЕ ПОЧИЊЕ СУТРА У ЗАГРЕБУ
Загреб, 25 септембра
Од 27 септембра до 1 октобра У Загребу ће бити одржан састанак метеоролога климатолога метеоролошке службе ФНРЈ. Састанак организује Савезна управа хидрометеоролошке службе Југославије. Конференцији ће присуствовати 45 метеоролога-климатолога који раде у Савезној и републичким управама хидрометеоролошке службе;
На овом састанку расправљаће се о досадашњем раду у погледу обра де климе наших крајева и о смерницама будућег рада на том по-
дроучју. нарочито у вези са потребамд привреде и с научне стране. Унутрашња.
ДЕЛЕГАЦИЈА ОМЛАДИНЕ АЗИЈЕ | У СУБОТИЦИ Суботица. 25 септембра Делегација социјалистичке омла. дине Азије, коју сачињавају три
омладинца из Индије и по један из Бурме и Јапана, посетила је Суботицу.
ФОРМИРАН ОДБОР ЗА ПРОСЛАвУ ДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ ШКОЛСТВА У МАКЕДОНИЈИ.
Скопље, 25 септембра У Македовији ће се ове године у оквиру прославе десетогодишњице постојања НР Македоније прославити с десетоголишњица оснивања прве македонске школе. Прослава десетогодишњице не само школства већ и културе и науке у Македонији биће обележена свечаностима у читавој Републили. Извршно веће Македоније на последњој седници Фесмирало је Олбор за прославу. За претседника одбора изабран је Даре Џамбас, члан Извршног већ Македоније. и, 3.
ПРОСЛАВА ДАНА ВАТРОГАСТВА
У КРАЉЕВУ
Краљево, 25 септембра "Сутра ће се у Краљеву одржали велика прослава у оквиру Дапа ватрогаства Србије. Прослава Дана ватрогаства Србије везана је за рад ватрогасног друштва у, Краљеву. На дан 27 септембра 1942 године, па позив КПЈ, група напредних омладинаца чланова ватрогасне че: те у Краљеву напустила је окупмрани град са комплетном блек му=
ренина ВЕвиНе Е Ма рит
ПЦ Рен НОВИ ПН ЗНА тРваН ВАДИ
љеном партизанском одреду „Јован |
Курсула". у ЈЕ а)
КЛ 4 4 | Е пар МУ
САРАЈЕВО — УЛИЦА МАРШАЛА ТИТА
кажњавају
'нели су примере сујеверја
После дуже дискусије, закључено је да се ових дана У Сарајаву, Бањој Луци, Мостару и Тузли одрже саветовања са претседницима и секретарима среских одбора Социјалистичког савеза радног народа, околних срезова на којима ће се претресати проблем организација у вези са претстојећим избором за руководства у 00новним и општинским организацијама. х. М.
Три актуелна проблема на пленуму | К Народне омладине Македоније
Скопље, 25 септембра У присуству већег броја претставника савета за просвету из појединих срезова Македоније. Друштва агрономаидругих друштвених организација, претставника Извршног комитета ЦК СЕМ Крсте Марковског и члана Претседништва Централног комитета Народне омладине Југославије Буде Шошкића, данас је у Скопљу почео Трећи пленум ЦК Народне омладине Македоније. Пленум разматра три врло важна и актуелна питања: борбз против неписмености и 383даци омладине, о неким задацима омладине у борби против примитивизма и заосталости, и о агротехничком васпитању омладине на селу. · Данас пре подне пленум је дискутовао о задацима омладине у борби против неписмености и о здравственом просвећивању. Иако је у Македонији после ослобођења учињен велики напредак у сузбијању неписмености, у последње две године темпо описмењавања је знатно смањен. Према статистичким подацима у свим кра-
јевима "Републике има око 56.000 неписмених, од чега су "преко 13.000 омладинци и 0о-
младинке. Највећи број неписмених је међу припадницима националне мањине „у Гостиварском срезу где број неписмених износи 20.000. У описме-
њавању се сустало, како је изнето на пленуму, због тога што су омладинске организа-
ције и савети за просвету и културу радили кампањски и што организације Социјалистичког савеза и народни одбори у целини нису пружали довољну помоћ у спровођењу акџије описмењавања.
Пленум је препоручио да омладинске организације у што краћем року одрже конференције са свима заинтересованим за решавање проблема неписмености- Е
У неким срезовима омладинске организације су већ покренуле акције за описмењавање. У Гостиварском срезу је одлучено да се поред аналфабетских течајева отворе и вечерње школе за описмењавање У тим школама учили би се и предмети општег образовања. У неким срезовима Македоније посебан проблем претстављају нови неписмени То су углавном дечаци и девојчице који не посећују редогно школу У једном селу Кумановског среза, например, 80% ученика изостаје из школе. Административне мере досад су врло мало допринеле да се тај проценат смањи:
У дискусији истакнуто је да се на општинске одборе пренесе право да контролишу И родитеље који спречавају децу да посећују школу:
Пленум је затим наставио разматрање пгоблема примитивизма и заосталости у селима Учесници у дискусији 'изи других штетних појава које се сусрећу на терену. Дискусија о тим питањима настављена је и поподне.
Пленум наставља рад.
ап У Ае % |Е
Ошкуда си, незнана делијо 2
Друже уредниче, у
ових дана пуштен је у погон још један велики објекат наше изградње — Фабрика електро“ порцелана у Аранђеловцу. То је уствари требало да буде понос и славље за све наше радне људе:
инвеститора, извођаче и монтере, на прослави то тако.
Међутим, није било. Ова недељна просла-
ва била је само за инвеститора, који је прослављао пуштање фа~
брике у погон и вато су инвеститору подељена ин одликовања и одато му пуно признање, Грађе“ винари — извођачи) који су радили на Овом објекту већ 6 го= дина; нису ни помевути, а камо ли да им се, такође, као гради“ тељима који су до сада носили
главни терет изградње на својим |
леђима, ода ма какво признање нли одликовања,
Мн ово не бисмо ни помиња“
ли' да се тај случај десио само код овог инвеститора н на овом објекту. Нажалост, имамо исти случај код пуштања низа објеката у.потоп. Да поменемо само пе ке: Јутовинил у Сплиту, где из“
вођач чак није позван да прису“_ ствује отварању, затим Појатно
код Загреба, Шамот — такође у Аранђеловцу, Текстилана у Приштинп, . Термоелектрана у Костолцу и низ других објеката, Наше је мишљење да просла“ ва пуштања у погон појединих објеката ' буде, у најмању руку заједничка – организација винара и инвеститора, који је до пуштања у погон једино могао да
буде ангажован на моптажи. Ако
се одаје призпање јавно, писме“
но пли деле одликовања, требало“ би у истој мери то признање 0~
дати и градитељима, који су на
сваком објекту — а нарочито на овако великим објектима који траже дуже време — оставили и
по део себе. Треба схватити ка“ ко се морао Осећати у недељу, за време прославе пуштања у по“ гон фабрике, онај зидар Будић,
који је на.том објекту још од у
грађе“
почетка н који је заложио све
своје снате за изградњу тог објекта; или онај лимар Бошко Шубић, па Коста Здравковић. п
Бранко Јанкуловић, који су нз='
водилп све инсталатерске радо“
ве; илп пословођа Радовап Сто“ јановић, који је побо прву лог
пату п ашов на голу ледину и остао до краја на том објекгу, па и низ других грађевинских
радника: пи инсталатера;. За сва“ кота од њих би свакако била са=“
тисфакција да бар неко од њи-
хових другова лобије одликовање
као што су добили ипжењери и монтери инвеститора, од којих је
27 одликовано, а грађевинари ни,
један,
Ово износимо само зато да би се већ једном прекинуло са том неправедном праксом према труд“ бенпцима грађевинарства на свим објектима изградње.
Београд, 20 септембра
Милош ЈАРИЋ,
претседпик Удружења гра“ ђевинских предузећа
ТРЈ
# «
И на машури два поправна. испита
Друже уредпиче,
пред извесно време у „Борби“ је објављено писмо друга по" столског под насловом: „Два поправка у вишим – разредима". Слажем, се у потпуности с лру“ гом само сам га хтео надопуни“ ти: „И два поправка на матури". Можда је оп то и мислпо али није доста јасно формулисао. По кушађу да образложим зашто су потребна два поправка па мату“ ри. Осим онпх уобичајених које је друг Апостолски навео додао бих јот пеке специфичне разло“ ге који се односе па матуру.
Питање да ли је матура у овом облику, са оваквом техником из“ вођења _ корисна, оставићу по страни п забавићу се само с про блемом оних који су на матури одбијени на годину дана, У да“ нашњим условпма то је врло ла“ ко, Ко не задовољи из два пред“ мета пада на годину дана. Мату“ ра се полаже обично 15 дана по завршетку школске године. Ма“ колико се понављало за време обуке, остају празнине, нарочито из опих предмета у којима се тражи потпуно познавање тимна“ зиског материјала. Те празнине најчешће _ се јанљају код оних Који су имали поправак у разре“ ду. Тај је сад пребачен на ме“ сеп јуни пред матуру пи шта се дотађар Спремао се за поправак, несолидније 8а матуру ни падне Перспектива _ му пије завидна. Изгубио је годину дана, биће то“ дико отргнут од школе и смањи“ ће му се могућност да је уопштв положи.
«
Међутим, ако га комисија про“
пусти _ учинила је грешку, јер пустивши _ двојицу-тројицу, КОД ученика ће се створити мишље“ ње: „пустиће и мене“ п то ну“ жпо срозава квалитет самог ис“ пита Зато сматрам да бп тре“ бало увести дна поправка на ма" турн. к
За то питање требало би зани“ тересовати одтоворне органв ДФ би се повела дискусија, као и 6 питањима која је поставио Дру! Апостолски, ; ;
Загреб, 17 септембра
Игор ЧАТИЋ, Гарићградска 6