Borba, 26. 09. 1954., S. 8
МОРИН ДЕТЕ
Страна 8
“7
пагани изнова == понови
ДЕЦЕ |
Куда школску децу
ОЧЕЛА је нова школска тодина. Хиљаде дечака и де“ војчица село је први пут у клупе. Већина се преко ноћи нашла пред новим начином живота. Настава, задацит и прве школске бри те ваокупиле су мале ђаке, Из дана у дан школа им постаје све бшисвија. _ Срдачно дочекана од наставника, деца се саживљавају са новом средином. И са те стране скоро ове је у најбољем реду. М , први школски дани довели оу мноте родитеље у тежак положај,
Мали ђаци одлаве у школу ујутру или пре подне. Очеви = мајке морају бар у прво време да их прате и сачекују после часова да бп их опет одвели кући. У то вре“ ме прекидају се сви кућни послови Још у тежем положају су родитељи који су вапослени. У свим предузећима пи установама рад почиње доста рано. _ Родитељи су
приморани да деду буде много ра“ није него што је то стварно по“
на овогодишњем Загребачком велесајму
АСУПРОТ ранијим годинама, када се на Велесајму мотао
| скуп намештај, махом у ду' борезу, који је, додуше, репрезентативно деловао, али
пачан нашим људима, на овогодишњем Јесењем сајму у Загре бу већина предузећа дрвне индустрије изложила је модеран и једноставан намештај, Можда најизразитији пример за то био је излож бени простор творнице покућства „Стјепан Секулић“ из Нове Градиш ке.
Елегтанција, једноставност и склад вост боја и облика — то су основне особине двеју спаваћих соба и једне радне које је израдила ова творница по нацртима групе архитеката из Уметничког студија у Београду. Занимљив је историјат тих нацрта. Уметнички студио је скоро то диву дана безуспешно покушавао да их, уз већи број друтих нацрта израђених на сличном принципу са временог уређења станбених и радних просторија, пласира код неких фабрика "намештаја. Неповерење према новом типу намештаја, па макар он био и бољи и практични-, ји од старог, онемогућило је да се ти нацрти спроведу у дело све до почетка лета ове године, када је творница покућства „Стјепан Секулић“ откупила од Уметничког студија 31 пројект разног кућног и канцелариског намештаја.
Резултат тога биле су и оне три собе изложене на Велесајму, које су својим лепим изгледом и солидном израдом заслужено привукле пажњу многобројних посетилаца. По свему судећи радна соба је наишла на нарочито. допадање због успелих комбинација светлије и тамније политираних површина, док је једна спаваћа соба привукла пажњу својом рационално праволиниском конструкцијом лаких и нисвих комода, а друга тапацираним душецима и наслонима код узглавља, иза којих се, у нарочите кутије, може ставити постељина, тако да кревети преко дана изгледају као кауч. Већ крајем марта идуће године овај намештај биће у продаји у неким местима Далмације чија су трговинска предузећа на Сајму склопила уговоре са творницом. И странци су се за њих заинтересовали.Постоји могућност да се спаваће собе, са неким мањим изменема, успешно пласирају на иностраном тржишту.
Веома је позитивно што настоја-
__ Ља новоградишке творинце нису у-
самљена. И затребачка творница
| покућства изложила је сличан тип
намештаја, док је мариборска изложила савремени тип кухиње, чија конструкција и распоред појединих делова омогућава домаћипи да брже и с мање напора послује у
__ кухињи.
цене овог намештаја прилично су
_ високе. Али, пошто су то већим де-
лом цене прототипова, израђених специјално за Велесајам, постоји могућност да ће у серијској производњи бити ниже, То би заиста би-
" ло потребно, ако се жели да ти про
изводи дођу до! оних којима су на~
_ мењени,
мм.
АВА СОБА: Чу ДАН ПАЉИЋ
ПРОЈЕКТАНТ АРХ. СЛОБО-
требно како би се на брзину спремила пре одласка родитеља на рад. Тек после тога долави оно најтеже. Очеви и мајке одлазе на по“ сао, а деца остају код куће да са: чекају време за полазак у школу. Како малишани још немају устаљене навике, многи се у игри 28бораве, па закашњавају у школу или уопште и не оду. Некада се догоди да се и на путу у школу због нечет занимљивијег задрже, Исто тако многа деца чије су родитељи вапослени, већ у првим данима школовања остају без ро“
видети претежно тежак и |довних оброка, нарочито вко им
настава почиње пре но што су им се родитељи вратили са посла. По сле наставе мали ђаци не могу да
није био практичан и присту | уђу у кућу, јер су пзм родитељи
још на послу, Они остају на улици да тамо сачекају своје родитеље,
За то време родитељи на својим радним местима изгарају од бриге зато што им је дете остало без надзора. Многе мајке не внају шта да раде. Врло често де обраћају за помоћ друштвима пријатеља деце или Градском савету. Међутим, излаза из такве ситулпије
још) нема, јер у Београду не постоје такве устано“ ве у којима би депа између седам и 14 година проводила ваншколско време док су им родитељи на послу.
Друштва пријатеља де“ пе нису успела у том по“ гледу ништа да учине. Међутим, сада када је овај проблем искрсзао у свој оштрини; покренута је акција да се оснују ђачке кухиње и обданишта. Руководства школа такође су уочила тај проблем. Али се одмах на почетку показало да постоје велике тешкоће. Нису се могле начи погодне просторије, јер су све школе пренатрпане, тако да у многим школама нема довољно места ни за редовну наставу. Такође није било ни материјалних средстава 38 њихово уређење. Зато су многи покушаји пропали.
Директор једне школе позвао је родитеље да учествују у оснивању школске кухиње. Иницијатива је била топло поздрављена. Преко 60 родитеља се пријавило, али када је требало уплатити 2.000 динара, 58 родитеља је одустало. Тако ,е ова акција пропала, јер за њу нису били ангажовани поред роди“ теља, и општински народни одбор» Сопијалистички _ савез, Друштво пријатеља деце и други.
току припрема , за прославу Дечје недеље на разним састанци“ ма се расправљало о могућностима. за уређење школских обданишта и ђачких кухиња, с Истакнуто је да је велики проблем пронаћи погодне просторије и обезбедити потреб на материјална средства. Зато се предвиђа да друштва пријатеља деце заједно са друштвеним „орга= нивацијама и општинским народним одборима предузму мере за оснивање установа у којима би се задржавала депа од 7 до 14 годтна док су им родитељи на послу.
Н. ОБРШТАРЕВИЋ
"
Наша истакнута спортисткиња
ЛПА Лигорио-Ђуровић је да-
нас "наша најзапаженија спортисткиња, Ова дведесет једногодишња Дубровчанка
_ држи све рекорде у дисциплинама леђног пливања и пливања слободним стилом у нашој земљи, а последње године афирми-
сала се и као једна од најбољих.
пливачица Европе. На недавно одржаном првенству Европе у Торину освојила је бронзану медаљу у трпи на 400 метара слободним стилом, док је на 100 метара леђно стигла четврта.
За Ешу Лигорио чуло се први пут 1949 године приликом гостовања истакнутих француских пливача и пливачица у Дубровнику. До тада непозната, сасвим млада, Дубровчанка победила је реномиране иностране текмичарке у трци на 100 метара леђно, Сваке од следећих година постизавала је све веће успехе, а 1954 године и, највеће, У о-
ЕША ЛИГОРИО
вој богатој сезони Лигорио је десет пута померала границе наших националних рекорда постижући резултате као мало која пливачица. Континента. |
Јесењи и зимски модели на модној ревији у Београду
ГР РЕКО 50 занатских задруга, предузећа и појединаца з2натлија приказало је своје производе на великој модној ревији коју је организовао Завод за унапређење занатства Занатске коморе у Београду на Коларчевом народном универзитету, од 23 до 26 овог месеца, На ревији су београдски кројачи и кројачице, обућари, ташнери, модисти, везиље, крзнари, златари, израђивачи кравата и рукавица, фризери и други, приказали своје најновије јесење и зимске моделе,
по броју учесника, солидности израде и настојању да се задовоље наше стварне потребе са практичном одећом, ова ревија се може само похвалити,
(Највише је приказано јесењих и зимеких капута, и то углавном широких. И поред добре израде, на' многим капутима рамена су била претерано широка. Нарочито су запажени, по солидности израде и лепом кроју, капути кројачке задруге „Будућност“ (широки 'драп капут, капут са црно-жутим прутама и тамноплави капут на струк са штироком крагном), затим светлокестењасти капут модерног кро-
пЕеШИЋ и
РАДНА СОБА :
ја Мирјана Ристића, тамносив Даринке Рељин и други.
Скеро сви женски костими били су исто тако добро израђени. Међу њима су се истицали зелени костим кројачке задруте „прогрес“ и црни костим класичнот кроја Васе Милинковића.
Избор поподневних штофаних хаљина није био нарочито велики; По свом кроју и изради истицале су се тамноплава штофана хаљина Даринке Рељин, хаљина из два дела од светло-драп вунене тканине са ешарпом у ресама Даре Спасојевић, сива хаљина од жерсеја, штофана хаљина боје сенфа задруте „прогрес“ и још неколико других,
Кројачка радионица женског одела државног мајстора заната Ане Бихлер приказала је неколико веома успелих модела, међу којима једну црну поподневну с хаљину, тафтану хаљину из два дела са продуженим , струком и вечерњу црну хаљину проткану златом. Ништа мање лепа није била ни тафтана хаљина са жакетом са цртожутим пругама задруге „Прогрег“ или црна хаљина са појасом пресвученим свилом у боји јоргована „Наше моде“. ,
Салон за израду женског одела
ПРОЈЕКТАНТИ АРХ. БРАНКО | АРХ. МИЉАНА БОРОШИЋ
ћ )
' вати мушке домеле, п јести · могло замерити што је ревија на
| правио приликом објашњавања (т0| јединих модела. Оне су биле врло
и рубља Мире Станишић приказао је неколико заиста укусних и добро израђених вечерњих блуза У ажурима, инструкцијама и анликацијама. Скоро све ципеле и сандале које су се на ревији виделе биле су одлично израђене и веома лепих облика. Нарочито су запажене ципеле обућара Балника, Кутњака, Виктора Заплетала и обућарске задруте „Јединство“,
сфрабрика с чарапа „Партизанка" из Београда приказала је и овоџ приликом неколико веома успелих модела вунених блу-
за и јакни. На њима је све било
и трикотаже
лепо: и боје и кројеви и квалитет ткања.
Међутим, могло би се ипак приметити да се на ревији није увек
Грађевинска сезона у Београду ове године је нарочито жива. У центру града градилишта се могу видети готово у свакој улици, Највише се подижу станбене зграде. То је и разумљиво с обзиром да је станбени — проблем свакако један од најтежих, Према подацима грађевинске инспекције у овој години до краја августа довршено — је 225 објеката разне величине и вредноста. Од тога 150 су станбене зграде, од чега нешто преко стотину при ватних. Највеће од довршених зграда су вишеспратнице у Васиној улици, на углу Ње гошеве и Баниске и шест станбених павиљона на Новом Београду. Приватне зграде углавном су приземне и већином _ су грађене у периферним општинама. Највише их је саграђено на територији општине Вождовац — 22, док се на другом месту налази Лекино Брдо са новоподитнутих 18 зграда. Џо више од десет приватних станбених зграда изграђено је још у општинама Чукарица и Неимар.
На много већем броју грађевина радови су још у току. Ту се углавном ради о зградама започетим ранијих година. Нарочито је много станбених објеката које подижу разна пре дузећа и установе, То су углавном све вишеспратнице са већим бројем станова. Сада су у току радови на 118 таквих 06јеката. Највише их има на територији општине Стари Град — укупно 17, у општини Скадарлија има их 12, на Топчидерском Брду 13 а у Палилули има девет таквих градилишта. У Новом Београду у току су завршни радови на 14 павиљона чија је изградња почела пре неколико година, Међу нај већим објектима у градњи су
нопромета" на углу Булевара Револуције и улице Први мај, која ће имати девет спратова, и зграда на углу улица Народвог фронта и Кнеза Милоша која ће, поред велике биоскопске сале, имати преко 40 станова и 65 канцелариских просторија. Радови на приватним станбеним зградама узели су још веће размере. Предњаче и даље ошштине на периферији где је могуће са мањим средствима подизати зграде које одговарају урбанистичким захтевима. У
тамо могу подизати само вишеспратнице, Сада су у току радо ви на око 200 приватних стан-
У довољној мери водило рачуна о целокупном изгледу појединих модела. Нарочито се није увек обратило довољно пажње да ташне шешири, шалови, рукавице и друге украсне ситнице буду у складу са капутом, костимом или хаљином уз коју се носе. Дешавало се да су капут или костим били боље израде и бољих дезена него што су то биле остале ситнице које су се уз њих носиле. Например уз изразито спортски костим лепо су пристајале ципеле са гуменим Ђоном, али штешир са перјем који би мо-. жда одговарао некој другој хаљини, није био прикладан уз ову комбинацију. О том складу. чини нам се, још се не води увек довољно рачуна код нас, што се могло приметити и на овој ревији. С друге стране, иако нисмо присталице некритичног усвајања свега онога што се под видом нових линија и нових кројева препоручује, ипак нам се чини да на овакво) ревији не би требало приказивати оне кројеве који се већ одавно не носе. а тога је у неким случајевима било. х 4
На крају, могло би се примегити да је модна | ревија сувише дуго трајала (пуна три часа), То се могло избећи да није лриказано то теколико модела истих кројева и толико капута и костима на уштрб хаљина којих је сразмерно 6бипо · мало. Било је и прилично много мушких одела, што је још више одуговлачило ову ревију. Можда би требало размислити да ли је потребно на оваквим ревијама поихазуМожда би се
брзину организована, тако да су поједини МРШаТИ били недовољно брижљиво испеглани и завршени Не може се прећи ни преко уводне речи и честих неумесних упадица
и примедби конферансијеа које је
неукусме и одударале су од озбиљности напора који су уложиле наше. занатлије и приређивачи „за успех ове ревије. : |
Група београдских омладинаца отпутовала у Хамбург
Синоћ је из Београда отпутовала за Хамбург група од четр-
десет београдских омладинаца
и омладинки. Они ће у овом граду боравити петнаест дана као гости социјалистичке омладине Хамбурга чији су претставници пре извесног времена посетили наш главни град.
НОВОПОДИГНУТА
станбено-управна зграда „Тех- |
центру је то немогуће јер се пала БЕЛО о4асто по доба
| Београдској железничкој
"У овогодишњој грађевинској сезони довршено 229 _ нових зграда
Две трећине су зграде за становање — У току је градња 118 вишеспратних им око 200 приземних (приватних) стан бених грађевина |
СТАНБЕНА ЗГРАДА НА КАЛЕНИЋА ПИЈАЦИ
бених зграда, за које је издата грађевинска дозвола. Највише их је у општини Вождовац. Ту има 58 таквих градилишта а у појединим улицама подиже се и по неколико кућа. У општини Лекино Брдо гради се 25 зграда, у општиви Звездара 21, итд.
Ове године започета је или се наставља градња им великог броја привредних, управно-кан целариских, здравствених и просветних објеката. Неке од ових грађевина, нарочито великих, вероватно неће моћи да буду завршене у току толине. На највећем броју зграда тре-
ба да се изведу још и завршни грађевинско-занатски радови.
Идуће године предвиђа се даље повећање грађевинске делатности, За то ће свакако корисно послужити искуства ове године, нарочито у погледу рокова за завршетак радова, у чему је ове године било прилично. отступања. С ие
У изгледу је да се ускоро укине ванпланско ·
ограничење потрошње електричне енергије
У последње време учестала су такозвана ванпланска ограничења потрошње електричне енергије, Уместо само у одређене дане, стру. ја се укида без, икаквог реда, До таквих ограничења дошло је углавном због смањења жапацитета енергетских извора који – Београд снабдевају струјом.
Сада, међутим, постоје изгледи да се стање колико-толико поправи. У београдској електрани довр, шен је ремонт једног великог котла и он је јуче пуштен у пробни погон, који ће трајати три дана, уколико све буде у реду котао ће почети одмах са производњом стру је за Београд. То ће бити значајно појачање јер ће се количина расположиве електричне енергије по. већати за пет до шест хиљада Киловата. У том случају, сматрају у Градској електрани, моћи ће по свој прилици да се избегне ван. планско укидање струје. Планска ограничења, по којима ће једном недељно увече различити делови града остајали без светла, спрово-“ диће се и даље,
Како смо обавештени у обрачунском центру, вероватно до 1 октобра пустиће се у погон и Мали Костолац, један од погона електране у Костолцу. После овога, си“ гурно је да ће ванпланска ограничења бити потпуно избегнута,
Наставиће се преучавање предлога приоритетног плана комуналне изградње
Савет за комуналне послове Народног одбора Београда расправљао је јуче о предлогу перспективног приоритетног плана комуналне изградње Бео града. Према овом плану изград ња би се убудуће усмерила на делове града где већ постоје изграђени комунални уређаји. Савет је стао на становиште да предлог треба свестраније размотрити. Због тога је одлучено да се о његовим деловима расправља на још неколико састанака којима ће присуствовати и стручњаци, па тек онда да план буде изнет пред Народни одбор,
ПОСЛЕ ИЗВЛАЧЕЊА СРЕЋАКА 58-ог КОЛА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ЛУТРИЈЕ
још један
У просто„ијама Југосло венске лутрије јуче пре подне примио је чек на милион динара, срећни добитник главног згодитка 58-ог кола Живко Карајовић, службеник траЂевинскогт предузећа „За падна Морава" из Крушевца, . Карајовић је и раније редовно куповао срећке
или петнаест комада. За последњих седам година добио је укупно 80.000 ди нара од Југословенске лу трије, Његова истрајност У куповини срећака награђена је јуче са милион динара.
— Враћао сам се из Сом бора за Крушевац, прича Карајовић, — У возу на
станици ушао је продавац срећака. Понудио ми је да купим. Ја сам у по-
четку одбијао, јер — сам имао већ 17 целих срећака. Најзад сам ипак пристао. Купио сам још три целе срећке и као што видите, једна од њих донела ми је главни згодитак.
По пријему чека, Карајовић је изјавио да ће за добијени новац да купи кућу.
ИЗДОСЧУ ДА Окупаторски потказивач Анка Максимовић осуђена на 15 годива строгог затвора
Веће петорице Окружног суда за
судија _ Димитрије изрекао је јуче пресуду окупаторском потказивачу Анки Максимовић за ратни злочин извршен пре 13 година. Осуђена је на казну стро тог затвора у трајању од 15 година са губитком грађанских права у трајању од три године,
За време окупације Анка Максимовић, са својом мајком Маријом,
вака број два. Марија се већ раније повезала са неким Немцима и фолксдојчерима, тако да се у њиховом стану често пута одржавале пијанке. Окупаторски војници су доносили замашне пакете али су зато тражили и противуслуге, Једном приликом фолкедојчер Драјсигакер питао их је да ли познају некога симпатизера или члана Народноослободилачког покрета. Марији је већ била запала за око њена комшиница Тереза Донић за коју је претгостављала да је /симпатизер. Осим тога она је хтела да је ликвидира и због Терезиних ствари које је намеравала да присвоји. |
Крајем децембра 1941 године Анка Максимовић отрчгла је у Терезин· стан и казала јој да одмах дође код ње пошто су дошли неки симпатизери партизана. Тереза је поверовала чак је понела и неке летке и тако директно пала у руке Гестапоа. 7 : [ Плашећи се одмазде од Терезиног
М
град Београд, коме је претседавао ' Милорадовић, ,
становала је у улици Старине Но-
мужа Младена, Анка је сутрадан отрчала у Гестапо, позвала се на своју пријаву о Терези и додала својим рукописом пријаву о ње- | ном мужу. Тереза је стрељана у' бањичком логору а Младен је у затвору извршио самоубиство,
Суђење је одлагамо већ више пута. Свесна кривице Анкина мајка Марија | извршила је самоубиство док је ћерка упорно порицала да се на пријави налази њен рукопис. Јуче су вештаци дали своју последњу реч. Рукопис на' заплењеној пријави о денунцијацији Терезе Донић истоветан је са Анкиним кога је она дала пре неки дан у суду ради вештачења.
Клеветник осуђен на 3 го-
дине строгог затвора _— |
Рудолф Бариан, столар из Земуна често пута је јавно клеветао нашу земљу, организације и руководство, Због своје подривачке делатности био је више пута пред судијом за прекршаје, али ни то вешта није помогло. Против њега је поведен кривични поступак и он је јуче одговарао пред Окружвим судом за град Београд,
Осуђен је на 3 године строгог за-
твора. а ; у
милиснер
ДОБИТНИК ПРЕМИЈЕ ПРИЛИКОМ ПРИЈЕМА ЧЕКА ОД МИЛИОН ДИНАРА
ПОВОДОМ ДОПИСА
„Сва су кола на терену“
У „Борби" је објављено писмо чи таоца Душана Воргића под насловом „Сва су кола на терену". У њему се наводи да су санитетска кола Станице за хитну помоћ са регистарским бројем 6021 дошла 14 септембра пред пивницу „7 јули" код „Мостара" и задржала се пред њом 9 минута, За то време шофер и још неки његови сапутници задр“ жали су се у пивници, . !
Поводом тога написа обавештени смо од Станице за хитну помоћ да њој не припадају санитетска кола са регистарским бројем 6021. према добијеним информацијама из саораћајне милиције кола са тим бро 5: нису ни регистрована у Београ већ су из унутрашњости, према томе, у наведеном допису Ста“ ница за хитну помоћ је неоправ“ дано критикована,
о
Шта се чека 2
Кеј у Земуну је врло лепо уре“ ђен, Међутим, прилав кеју још није уређен, Једна улиџа је раскопана још пре четири меседа а ви" како да почну радови да се она и доврши. То онемогућава прилаз ке ју, нарочито кад падпу кише, Кад се радило на обнови кеја, зашто се није одмах уредио и простор 07 Ко њега. Многи грађани _ Земуна питају: шта се чека2 ; Земун, "седтембра АИ Коста Ђорђевић | Фрушкогорска 9
1 4