Borba, 19. 06. 1956., S. 2
| |
+
| ји
је ~ >
Уочи 4 јула — Лана борца
из РАДА ПАРТИЈЕ
У ЗАРОБЉЕНИЧКИМ ЛОГОРИМА У НЕМАЧКОЈ (П)
Логорски квислинзи, уз подршку немачких власти, прибегли су 1943 године и физичком терору као последњем средству да се заустави револуционарни про цес у логору. Почели су у тројкама да мучки из заседе нападају поједине познатије антифашисте. Припадници антифашистичког фронта су им то двоструко враћали По доласку четни ка из земље 1943, тај фтизички терор је лобио шире размере. Тада је организована група од око 40 аптифашиста, наоружана примитивним хладним ору: жјем, пресвучена у војни ка одела, у први сумрак упала изненада у просторије озлоглашених „војвода“. Развила се страховита туча у којој је страдало двадесет четника Немци су им уз пуцњаву притекли у по моћ, али је наша група измакла на уговорени _сигнал После овога, унутрашња логорска резкпија пре стала ја да се служи физичким терором.
Овакве и сличне акције, које су се скорб свакоднев но ређале у логору, утипале су да се логорске масе све више збијају око комуниста и све оплучније опрелељују за Наролноослободилачки покрет. Казнене и друге мере Немапа и логорске реакције само су јачале праведну борбу југословенских заробљеника предвођену илегалном марксистичко-лењинистичком организацијом Од 1843 године стварани су и специјални кажњенички логори за истакнуте присталице НОП. Известан број логорских антифашиста слат је у логоре у којима је утипџај реакције био јачи. Неки су послати у логоре смрти па су појединци тамо и убијани. Али су ове мере реловно постизале супротно дејство: појачан вн тифашистички _рал у тим новим логорима и њихово повезивање са старим логорима. Веза с Партијом · у земљи
Млегална марксистичколењинистичка организачија имала је и своју организовану тајну обавештајнсинформативну службу и партиску технику, којом је руководио најужи паргиски центар. Ове службе имале су велики значај за правилно вођење широке антифашистичке борбе у заробљеничким логорима у Немачкој по узору на борбу у земљи, но прилагођене специфичним приликама које су тамо владпле Благодарећи томе, од почетка 1942 године па све до ослобођења непрекидно је функционисао тајни радио пријемник у логору преко кога су добиване вести о ситуацији у свету и на фронтовима, Све мере и упорни покушаји Гестапоа, логорских немачких власти и њихових шпијуна да открију радио пријемник остали су узалудни, Године 1941 успостављена је веза са Партијом у земљи и, са једним већим
прекидом у другој полови- |
ни 1943 и 1944, одржавзна је нормално. Путем ове везе Партији у земљи слати су и новчани прилози чла
БЕЛЕШКА
Непроверени подаци
0 непровереним подацима било је често говора; о томе како се олако износе на са“ станцима и одатле преносе на друге, да нијзал буду објављену и у штамли, Међутим, биш ти непроверени подаци могу да погоде недужне и да понекад имају и других негативних последица.
Недавно нам се па ово пожалио и директор фабрике стакла у Параћину Љуба Стаменковић, Изнео је случај) ње“ тове фабрике која је окривљена на основу непроверених података,
Наиме, у дискусију на пленуму Републичког већа Синдиката Србије истакнуто је да се у овој фабрици дневно ка“ жтава по 40 до 50 радника и службеника. Та цифра се по• јавила у штампи. Проверанањем се устиповило да се уства ри у целом предузећу ни ме сечно толико не кажњава.
Све је потекло од једне не“ проверене изјаве младог прав ника ове фабрике који је то изнео да би се оправдао за неке своје неправилности У раду. На основу ње дискуто“ вало се на пленуму Синдика“ та Србије, а у штампи су се појавили и неки коментари, Све је то погодило колектив, јер је „ чеоправдано био »напалмут ·
То Ме усамљен случај, Са подацима скупљеним на брзину, непроверепим, често се из“ лази ва велике скупове и не мисли о послединама које ће такви петачни полаци изазвати. Савеснијим радом, међу“ тим, избегле би се увреде не“
дужних. М. ПАСКУЧИ
нова марксистичко-лењи-
нистичке организације у немачким логорским маркама, које су се у земљи могле променити за динаре. Ових је марака послато у вредности од око два милиона линара. Крајем марта 1943 из земље је, преко партиске везе, побијено сопширно писмо у коме је изложен преглел ослоболилачке борбе у Југославији од времена када је писмо послато. На закључку, лати су и олговори на многа наша питања и основна у“ путства за рад у заробљеништву. То писмо је одлучујуће лопринело да се Дража Михаиловић дефинитивно демаскира као сарадник окупатора и да још више ојача напредне снаге у логору.
Узајамна обавештавања, везе и упутства кружили су и између појелиних логора У Немачкој. Преко унутрашње обавештајно-информа тивне службе у логору откриване су унапрел намере непријатеља па смо њихове мере лочекивали припремље ни Тајна обавештајна служба и партиска техника имале су удела и у опремању оружјем наше илегалне војничке организације. У нарочито изграћеним тајним склоништима чувана је извесна количина револвера са муницијом, 50 јуришних и меколико сигналних пиштоља са ракетама. Наша илегална организација _ користила је и све форме полулегалног и легалног рала. Те форме су биле бројне. По профегионалним, националним, културним и другим линијама основане су групе, удруже ња и организапије. Њима су рукозодили антифаштистички активи као органи логорског Културног олбо ра, који су сачињавали комунисти, чланови илега пне организације и најактизни ји антифашисти Уствари, Културни одбор био је антифашистичко тело које је, по угледу на борбу у Југославији. руководило прогресивним антифашистички настројеним људима У логору Већ средином !943 голине огромна већина гаробљеника у логору чврсто се определила за наролну револуцију у земљи — гтајала је уз Културни одбор.
Жртве фашиста
Немцг и њихови помагачи наслућивали су постојање подтемне организапи је, па су на разне начине тежили да у њу убаце про вокаторе. да је открију и униште, али у томе нису успели. Поједине другове, блиске комунистима, отводили су у логоре интернираца, где су их мучили али од њих нису ништа ко кретно били у стању ла сазнају, Неколико ових му-
КОСМЕТСКИ МОТИВИ
чених другова нису се рише вратили у домовину: ме ђу њима је нашао смрт и омиљени генерал Михаило (Микица) Недељковић. Члан илегалне организације Жења Козински, који је одржавао везу са рус ским заробљеницима, изда хнуо је у мукама половином 1944 у гестаповском за твору. али није одао везу преко које је радио. Разна липа, подметнута као руски комунисти, јављала су се ла успоставе додир са не ким од припадника наше организације Једног дана појавила се и особа која се издавала за чешког члана ЦК. нудећи марксистичку литературу, податке о ситуанији и инструкпије за строго конспиративан рад, Уверавања о комунистичкој прошлости стизала су и од немачких цивилних лица. Логорски птијуни су били још упорнији да продру у редове нашег илегал ног покрета, али су у томе били онемогућени, Да би се спречило продирање про вокатора и непријатељских елемената у нату организацију, у току читавог периода заробљеништва посебна је пажња била посвећена питању борбе за чистоту организапије и хржање комуниста пред класним _ непријатељем у разним случајевима,
Овим је само у најопшти јим цртама додирнут део партиског деловања међу југословенским заробљевицима у Немачкој за период од 1941 до краја 1944 године. Револуционарна партиско-политичка _ делатност на сличан је начин текла како у заробљеничким логорима у Немачкој, тако и у другим сателитским И 0купираним земљама у којима је било југословенских заробљеника, зато што је борба по заробљеничким логорима била одраз и саставни део ослободилачке борбе у Тугославији и што је том револупионарном оп штенародном борбом Југословена у земљи и ван ње руководила КПЈ на челу са лругом Титом.
Блажо КОВАЧЕВИЋ пуковник ЈНА (Први део овога незпмса 00б1лвљен је у јучерашњем броју)
Троструко већи број омладинаца у радмичким саветима у Србчји
Према подацима које је сакупио ЦК Народне омладине Србије приликом _ овогодишњих избора 2а нове чланове ралничких савета У нове органе радпичхог самоуправљања ол Уукупног бооја изабоаних преко 20 отсто су омладинци, што у односу на раније године поетставља знатан пораст. Наиме, пре тога се у ралничким саветима ол укупног броја чланова налазило само 6,9 отсто мла лих љули. Напзимер У Зоењанину је У ратеичким сазттима таније било 67 омлалмната, а сала их има 15 У Чачку је било 68, а сада је изабрано 122,
Скупштина Савета друштава за старање о деци и омладини Југославије
Трећа редовна скупштина Са вета друштава за старање о деци и омладини Југославије одржаће се 25 и 26 јуна у Београду, У згради Српске академије наука. На скупштини ће се расправљати о раду друшта ва за старање о деци и омладини за протекле две године и о будућем раду и задацима Са веза и друштава.
Саветовање омладинских руководилаца о учешћу младих радника у радничком самоуправљању
О учешћу младих радника У органима радничког самоуправ љања и о неким проблемима друштвеног управљања у школама ученика у привреди расправљаће се данас у Београду на састанку чланова "реских комитета Народне омладине из Србије који су задужени за рад са радничком омладином. Саветовање организује ЦК Народне омладине Србије. Њему ће присуствовати и претседници основних организација Фародне омладине неких већих предузећа.
На саветовању ће се детаљно размотрити задаци Народне омладине у предузећима и посебно њен досадашњи рад на идеолошком и марксистичком образовању радничке омладине.
У Крушевцу је одржан дводневни збор младих задругар
·_ Крушевац, 18 јуна
Јуче и данас у Крушевцу је одржан срески због младих задругара — пољопривредника који је организовао Срески савез земљорадничких задруга и Срески комитет Народне 0младине. Збору је присуствовало преко 150 младих задругара из целог среза.
На збору је закључено да се при земљорадничким задругама оснују клубови младих задругара, затим да се посвети већа пажња укључивању омладине у земљорадничке задруге.
Млади задругари су обишли пољопривредна добра ради Упознавања са разним агроте-
хничким мерама. У оквиру збора приређена је и_ пољопривредна изложба. Ово је
први договор ове врсте
срезу.
РОР.
На основу осмогодишњегт искуства примене досадашњег Основног закона 0 експропријацији и у складу с резултатима нашег при вредног и друштвеног развитка припремљен је нов законски предлог о експропријацији који ће бити на дневном реду претстојећег заседања Савезне скупштине. Поступак при експро-
пријацији
У односу на досадашњи систем експропријације предвиђају се врло значајне измене самог поступка при експропријацији. Експропријација се може дозволити само ако је надлежни орган претходно оценио да је она нужна за изградњу објекта од општет интереса. _
Постојање општет интере се за изградњу објекта на одређеном земљишту је нај важнији услов За експропријацију. Зато је оцењивање постојања тог интереса у надлежности претставничких органа власти једног и другог већа народног одбора среза. Изузетно, кад се ради о експропријацији за потребе народне ре публике или федерације, решење о постојању 0пштих интереса доноси републичко, односно Савезно извршно веће.
У случају да корисник експропријације у року од две године не изврши значајније радове на изградњи објекта ранији власник има право да захтева стављање решења о експропријацији ван снате. Све то треба да онемогући непра-
У | вилности каквих је досад
било.
беча шума у бобији већа од
годишњег
ОДБОР ЗА ПРИВРЕДУ РЕПУ
прираштаја
НАРОДНЕ СКУП
БЛИЧКЕ
ШТИНЕ РАЗМОТРИО ПРОБЛЕМЕ ШУМАРСТВА НА ОСНО-
ВУ АНКЕТЕ СПРОВЕДЕН
На јучерашњим седницама Одбора за привреду и Одбора за привредне организације Народне скупштине Србије разма трани су и усвојени предлози одлука о одобрењу статута Трговинске, Пољопривредне и Са обраћајне коморе Србије.
У Одбору за привреду Народне скупштине Србије најживља дебата вођена је поводом извештаја о неким проблемима шумарства у овој Републици, Извештај се односио на једну анкету о примени законских прописа у 12 срезова
из том, сеча већа
података добивених анкевиди се да је у Србији дрвета четири и по пута него што износи годишњи прираштај шума, На око пола милиона _ отворених огњишта изгори годишње преко четири милиона и 300 хиљада кубних мгтлра дрвета, што чини преко 60 отсто укупне потрошње дрвета у Републици или преко три годишња прираштаја у шумама. Е У ДВАНАЕСТ СРЕЗОВА
У дискусији се дошло до закључка да треба што темељније спровести штедњу дрвета и што строжије примењивати законске прописе у области шумарства.
Одбор је одлучио да се извештај о проблему шумарства у Србији заједно са предлозима и закључцима чланова Одбора за привреду упути Извршном већу. Извршном већу Ср Бије биће упућен и извештај у вези са Предлогом закона о станбеним задругама и Предло га закона о занатским набавно-продајним задругама.
У Одбору за привредне организације Народне скупштине Србије разматран је и предлог препоруке Среским народним одборима о спајању грађевинских предузећа која су слабо опремљена средствима за рад, радном снагом и стручњацима. за ово питање формираће се пододбор, који ће свестрано ра змотрити овај предлог и накнадно га поднети на разматрање. (Танјуг)
У граду историје и будућности
Приштина изјутра оживи и људе са улиџа окупе уђрели, ралиониџе и глалилишта Они | који стално живе у њој мање
осјећају како мијења архи| тектуру п ритам живота, али
ко је био овлје прије три го" дине — ту џи тамо тешко мо“ же препознати лијелове грала.
Исправила је и проттрила
улиџе, почела да полиже п
уобличава грал, има много по“ вих кућа са молерним асгхи= тектонским облицима, а тур“
ска каллрма замијењенза је
коцком дуж главне улице. А-
ли јој је јот увијек „по ли-
па џрно по бијело", — измијетлала се са трулим доксатима и ерим кроповима, јалним колићама и слијепим махала-
ма. Станбени отејек, Као и
у Београду, и овлје је потпу,
но немоћап и можла изплишан.
У јелпој соби живи по псе так људи п дијеле оскудаћ
простор. И свуда се ејећа
тражење _ излаза набоље У
перманентној борби соџија-
лизма и патријархалне баре вјерске тупаности и пронин-
џиског ваговарањта косопек“ изанђале патетике. Опз» нерали по
капџеларијама, _ планира и ствара, отвара нове рулокопе, засједа у радничким са“ вјетима, прави путеве и довршава куће, а друга сјели испод ћепенака, уморним очи“ ма броји пролазнике, испраћа путнике који одлазе аутобусима и тихо умире ол лосаде, уз шљиву, танку кафу, празнину и разочарање...
СТАРАЦ 1 БАЛОН...
Један стараџ рано моли ее испред спроматне богомоље и аачуђеним очима, као да је
тек сала прогледао, по влаж“ ним зиловима купи остатке штареног арапског писма, помјера усниџе и испрел ллахове куће набија жуљеве на кољенима, а јелан босопог дјечик лува у џрвен балов и „мијета“" се у његово клања“ ње. Јални човјек ппменуо би ћавола кал би му то вјера 10-
аволила, претукао га и балон му поџпијенао али птито је на молитви само размахује рукама око себе као ла се
брани од комарапа. Дјечав са првеним балоном све лосадни је наваљује и стараџ се полако диже и уђе у џамију. Богомоља осироматила: два обичта земљана крчага са мало устајале воде с којом вјернипи перу лиџе и ноге једна асура искрзгна и угажена и јелаи катанаџ ко зна кзда скован и набављен, Слике оспроматиле и амблеми из“ блпједјели — вријеме их све више занемарује и оставља саме. Уријетко, уз опронуло мунаре, попење се који хоџиџа и рекле покоју ријеч коју и сам слабо разумије, 2 онла се уморан, без отпозлра“ Ва врати својој хануми да га окријепи шољом чаја.
Неки Приштинџи ових лапз одлазе на Исток изко ам је генеза веома давно отула пошла, можда још за вријеме Косова. Опраштају се и оллазе у Турску да траже сво“ је далеке рођаке. Неки су лажалили кад су пошли, јер се и тамо многошта преобразило што њима не олговара и жвавот не изглела како су га о" вамо по наролној пјесми замипљали, Жртве времена # ааблуда касно су се сјетиле своје речиџе Приштине, зеле“
них косовских брегова и свог ролног града...“
Недалеко од џамије чами празна џрква као да би хтјела ла 10] се. пожали, а у звонику јој галаме врапци. Богомоље су се сасвим помириле и једна другој не отимају ка“ мење. Моли се ко има времена да тражи утјеху између паучинастих чирака и превазиђеног црквеног сликарства.
Приштини _ нелостаје зеленило, добра вода и станови. И хотели, шу
ЧОВЈЕК КОМЕ КОСМЕТ ДУГУЈЕ СПОМЕНИК.
Једна кућа оживље успомену на храброг комупистичког борџа _ Миладипа – Поповића, који је сву своју младост п сав свој живот жртвовао не би ли се што прије овај косметски човјек издигао изнад себе и своје глуве провилџи“ ске заосталости. Ту је јелан наџпоналистички манијак, подражавајући стари подли обичај пуџња иза бусије, тбио уморног револупионара налајући се да ће тиме јоп мало
продужити наде беговског Космета и сачувати анахровизам вакона Леке сапетана.
Куршум је усмртио грудоболна борџа и само је остао свијетао траг револуционара који је у најзаосталијој балканској провинџији, од Новог Брда до Тиране, десетину година будио мисао по планинама у којима је закон крвне освете имао исто толико јак коријен као и прије триста година. Свој нратки живот провео је од Космајчеве главњаче до пле-
револуџионарну '
галних земуница и између фа тистичких Клопки по Албанији и није му се дало да осјети Како то изгледа дисати и живјети слободно у својој совијалистичкој земљи, Ко смет и Албанија дугују му споменик, биографију и сјећања. ОВДЈЕ ЈЕ НУШИЋ БИО ДИПЛОМАТА...
Приштина је везала своје успомене-зва великог српског комедпографа Бранислава Ну шића. Драматург је овлје као младић венуо у својству трећег српског конзула у тур“ ском _ Приштинском _ округу, Около су ноћу кукале сове и одлпјетале пушке, сваког дана проносили су понеког мртвог украденог из засједе, а даровити књижевник мора да се страшно осјећао Његовог претпретхолника муЧчКИ су убили усред града, Ноћу је устајао, навлачио липломат“ ски фрак" да би се одбранио од напада и његов имунитет налазио се у завјереничким ппурама помијешан заједно са барутом. Секретар му је бпо пјесник Војислав Илић и тај књижевни дует, „кор дипломатик', јеланпут је нападнуг усред Приштине, тако да се конзулат морао претворити у пушкаричју. Комелиограф се једном приликом поново нашао у Приштини у још горој ситуацији, Носио је пушку да одбрани поробљену Србију, спавао по сприттинским шта» лама и возио се волујскиг колима. То је било при бовлачењу за Албанију и тада је
написао, онај његов познати
Досадашњи приоцип одређивања накнаде на основу тарифе просечних цена земљишта у оквиру једне републике показао се непрактичним јер у једној истој републици постоји врло велика разлика у просечној цени земље исте кул туре и класе, чиме се не обезбеђује једнак поступак према свим сопственицима Зато се предлаже као 0сновни принцип да се накнада за пољопривредно земљиште одређује у висини десетоструког износа једногодишњег катастарског чистот прихода биљне производње на том земљишту. А чисти приход добија се на тај начин што се од катастарског прихода утврђеног у катастру земљишта одбијају трошкови људске радне снаге потребни За 0стварење просечног приноса у једној години.
Ако се на експроприсаном земљишту налази згра да власник на име накнаде добија онај износ с којим може у том крају да купи исту такву зграду.
Накнада се одређује увек у гоговом новцу — немај ви ше обвезница. Њу сноси ко рисник експропријације. Он мора ранијем сопственику издати налог за исплату накнаде најкасније 15 дана од доношења решења. Ако тај рок прекорачи корисник је дужан да плаћа 6 отсто камате годишње.
Експропријација за потребе станбене изградње
Законски предлог поклања посебну пажњу експропријацији за потребе станбене _ изградње. Народни одбор општине може од земљишта већ експроприсанор у корист општине ради подизања насеља, улица или тргова уступити парцеле на коришћење грађанима за изградњу зграда са највише два стана, Корисник је дужан да у року од шест месеци почне изградњу зграде, у противном ранији власник може да захтева стављање решења о експропријапији ван снаге.
Да се не ба сопственику одузимало земљиште на коме. он сам намерава да гради кућу орган надлежан за доношење решења о експропријацији дужан је да га позове и о томе упита. Ако он изјави да хоће сам да зида кућу или то препусти неком трећем лицу добија зато рок од две до десет година, с тим што он или треће лице полаже јемство у висини од 10 отсто врелности зграде које намерава да подигне. То јемство тропада “колико се у договореном року не подитне зграда.
Законски предлог пред-
; “ у: мара. па» дијалог са сликаром коме је рат однио десну руку.
КОСОВСКИ ХЕНРИ МУР.
У Приштини постоји музеј са неколико занимљивих фитура из времена дјетињства човјечанства. Једно божанство У џрвеној глини потсјећа на фигуре много хваљепог Хенрија Мура, Само је ово још боље и даровитије — хумор у облиџима ове фигуре откри ва даровитост непознатог да“ леког претка. Фигуру су зрХе0ЛОЗИ откопали недалеко од Приштине, ,, Илирски ножеви назубљени временом и рђом од људска крви. Некопико ћилима која су изгубили бо Ју и слике невјерно претстакљају фолклор наше домаће радиности,
У једном углу мермерна
о -–-Угора 1 ји пау
НОВИ ЗАКОНСКИ ПРЕДЛОЗИ
КАД СЕ И КАКО ВРШИ — ЕКСПРОПРИЈАЦИЈА
Према предлогу новог закона народни одбор може уступати грађанима експроприсано земљиште за изградњу станбених зграда са највише два ' стана. — Накнада ће се исплаћивати у новцу
виђа и установу надзидавања, То практично значи да се надзидавање може вршити на оним зградама које немају одређени број спратова предвиђен урбанистичким планом или одлуком народног одбора за нове станбене зграде у истој улици. Надзидавање могу да врше и правна лица и грађани — наравно уколико неће то да учини сам власник зграде. Онај ко врши надзидавање постаје сопственик нових ста нова, :
Да би се грађанима који желе да подигну своје станове обезбедило потребно земљиште поред поменутих мера предвиђа се и једна нова установа у нашем правном систему — продаја земљишта у приватној својина путем јавне лицитације. Иницијативу за То даје грађанин Који жели да подигне зграду са највише два стана, а нема сопствено земљиште,
Пре лицитације предлатач је дужан да покуша склапање уговора о купопродаји са власником земљишта на коме жели да подигне зграду. Ако тај покушај остане безуспешан надлежни орган позива сопственика да се изјасни да ли он или уз његову сагласност неко треће лице намерава да на том истом земљишту подигне зграду. Ако позитивно одговори оставља му се одређени рок и он полаже јемство, У противном надлежни орган доноси ре шење о продаји земље путем јавног надметања, тек пошто предлагач за то положи јемство да ће зграду подићи у року од две године. Јемство полажу И сви они који учествују У надметању. То могу бити грађани, друштвене орга-
низације и удружења.
Извршно веће Македоније усвојило два законска предлога
Скопље, 18 јуна Извршно веће Македоније на данашњој седници, којој је претседавао Љупчо Арсов, претресло је и усвојило Предлог закона о апотекама, Предлог закона о допуни Закона за заштиту културних и историских споменика и природних рет кости. . Поред прописа који регулишу нека питања из области шумарства, Извршно веће донело је и Уредбу о начину осигурања допунских средстава за обезбеђење права лицима која су привремено ван радног односа и Уредбу о измени и допуни Уредбе о дневницама и надокнадама за судије поротнике.
А
Мрммфто и рлНи ар“
глава жене ваљда из Периклова доба опомиње на љет поту великог времена човје“ | чанства. Непознати љем»чки војник носио је ту мермерпу главу жене преко Тесалије и Македоније; А ко зна откуп је узео, са Акропоља, илп испод Дионисијевог позоришта, однекуд из Микене, одвојио је од бијелих мермерних гру- | ди, вјерујући да ће жив доћи кући и обогатити свој приватни музеј рујетким ратним плијеном. Дивну бијелу робињу ослободили су партизани на Косову 1944 и поклонили је музеју, Тако су она п њен ивјереник промијенили завичај. Мермерна глава тетка је неколико кила. Кажу да су је нашли у ранџу покојника, Уз митраљеска гнијезда јадник је спавао са својом хладном вје-
За чешће смотре спортских ваздухопловаца
Друже уреднциче, присуствовала сам јуче
рашњој _ смотри наших спортских ваздухоплова, ца на. земунском аеродрому. Био је то заиста уз, ванреда“ догађај ц ретко успела и добро организована приредба. Не зак "шта би требало вилце џстаћи: да ли вештину у жриброст наших тадобра, нама и падобранки, једрц, личара и пилота, илџ бер трекорну организацију обвог митинга, Смотру је по сматраљо око 20.000 људи, што је свакако лет број џако ни издалека довољант када се има у виду занимљивост овакве је. дне смотре. Штета је шт њу није посматрао далеко већи број гледалаца, Можда је узрок томе што овакви ваздухопловни ду тинзи нису још довољно топуларни код нас, што су ретки, бар у Београду, што људи можда још не знају какво је уживање тпосматратџ — вежбе њ скокове падобранаца, акробације једрилица ц виона,
Зато мислим, да бџ добро било када би се овакве смотре чешће органи зовале, ако има за то мо гућности, бар једном 20дишње у оваквом обиму каква је била ова јучерашљња. Многи би, верујем, желели да. она поста не традиционална, Сузу рат сам да би сваки тут било све више гледалаца, (Не треба заборавити да је јуче управо у време смотре био тренос футбалске утакмице Југосла вија — Аустрија па је ц то многе љубитеље футбала задржало код куће, торед радиоатарата, који би можда дошли на зе“ · мунски аеродром),
Посебно је за многоброј не малишане, који су ју“ че са својим родитељи“
ма билм дошли на земуњ
ски аеродром, ваздуго-
тловна смотра била 30“
нимљив доживљај тч још више тобудила њихово имтерековање“ва ависне, једрилице ц летеће моде ле што је све итекако по“ ' жељно тч добро, Није по“ требно истицати колико се оваквим, смотрала по“ туларише спортско вазду жотловство међу ожладином та је и'то разлог в!ше да се притвати сугестија да се овакву вазду“ жопловни митинац ор:он зују жао редовне стортске мантмфестамије. Београд, 18 јуна А. Клајић, студент Дечанска 33 вири =
Проучавање закључана љубљансног саветовања о сганбеној изградњи
ЗАЈЕДНИЧКИ РАД свих ОРГАНИЗАЦИЈА ЗАИНТЕРЕ“ СОВАНИХ ЗА ПОДИЗАЊЕ
СТАНОМА
У организапијама које су У“ чествовале на првом ловенском с саветовењу вању и станбеној проучавају се закључци товања да би се могле зети конкретне мере. 5
Савезна грађевинска комора, Савез друштава архитеката | Савез грађевинских инжењера и техничара _упознаће своје чланове са закључцима кој
о станоизградњи саве“ преду“
гућности за брже, _рационал“ није и јевтиније подизање зтра да за становање. Савезна ИБдустриска комора позабавиће се проблемом производње гра
винског материјала, машина “ алата за грађевинску _ опера тиву и грађевинско занатство Стална конференција _ градоћ припремиће предлоге закон;
| станова
! низација у дужем
рениџом,
Мирко ВУЈАЧИЋ
ских прописа који треба 28 регулишу _ правна и стручна питања из области · станбеног законодавства. 4 у Спровођење закључака ЉУбљанског _ саветовања _ биће предмет. разговора и на сел ници Претстедништва Сталне конференпије која ће се одр“ жети 25 јуна у Ђеограду.
Оцењујући значај саветова“ ња о станбеној _ изградњи, Секретаријату Сталне конфе“ ренције градова истичу да на овом саветовању констато“
вало да решавање _ проблема захтева _ константан
рад свих зинтересованих орТа временском
периоду. У вези с тим постоје предлога да се попремено одр“ жавају пленарни састанци претставника свих стручних и друштвених _ организација на којима би се размотрило по што је од одређеног времена учињено с мли да се образује специјални координациони од“ бор у коме би биле заступље“ не све ове ортанизације. Према мишљењу већине прет ставника девет стручних И 497 штвених организација предло, о образовању координашмоног одбора био би много кори “ ји, поготову ако би у та) мо ни одбор ушли и прете, ци власти м управних Рију)
ст
два
се одмосе на изналажење Мо“
Нд“