Borba, 02. 04. 1963., S. 5
Страна, 5.
БОРБА.
ИЗГЛЕДИ ЗА ТУРИЗАМ – повољни | Чекање на рибу које нема...
РУКОВОДИОЦИ: „Неко горе треба да рашчисти ситуацију...“ РАДНИЦИ: „Слабости су у фабрици“
Краљево, марта | цес производње7
Сви су изгледи да ће потуриста ове године бицећа него прошле, јер и прилично поЦене пансивна, у што је већ раније наољено, остале су исте. Ка СУ У иностранству осетповећане, наши угости-
о К. ће бити и конкурент По опособнији на светском Ју иштУ. Такође, очекује а ће трошкови живота , земљи, чија је нестабилУ прошле године пореме ла бупете радника и слу у велика, бити стабилни, па И тпоставља да ће дома мг туриста бити _ више. тога, изградњом нових ва, нарочито Јадранске тистрале која је већ доиз до Омиша, побољшасу И саобраћајни услови. утолико је већа обавеза, омаћих. угоститеља да се алидно и добро припреме, ко би обезбедили удобан смештај свим гостима. Нае угоститељство и распоже таквим капацитетима.
Рачуна се да само у одма џелиштима. | имамо — сво 100,000 лежаја, У приватним кућама око 80.000, а даљих 50000 у хотелима. Међутим,
капацитети нису равноуерно искоришћавани, наро чито пре и после сезоне. разлози су претежно субјек тивни, бар што се тиче одигралишта. Пре света наша одмарали шта уљуљкивана _ каткад високим дотацијама. нису показавала довољно послов уе иницијативе да, путем неђусобног информисања, продају своје слободне капа шштете и самим тим утичу па снижење цене коштања, панслона. Због недостатка, информација, које би се ка по муке могле давати преко агенција, многи дожећи туристи нису знали ку а да иду на одмор и где (у услови најповољнији. МИ јапа и друга страна је, дате, била оштећена.
ТРИ БРОЈКЕ
У НАШОЈ ЗЕМЉИ произведено је прошле године 876.000
Због тога су и
често биле веће ин Бе би иначе требало да буду. Прописима је дозвољено дотирање одмаралишта, највише са по пет стотина, динара по једној особи, а рад ним колективима, је оставено да сами праве разлике између појединих катего рија радника, у зависности од њихових примања. Та норма је у неким одмаралиштима често „испод жита“ прекорачивана.
Продаја слободних капацитета одмаралиштима великим делом зависи од пла нова и програма годишњих. одмора у предузећима. Јер, ниједно одмаралиште не мо же да нуди слободне лежаје ако тачно не зна колико ће их у коме месецу бити незаузето. Разматрају се могућности и за међусобна удруживања одмаралишта, чиме би се такође олакшала продаја капацитета.
Значајни капацитети, како за смештај домаћих тако и страних туриста, могу се добити и реновирањем приватних зграда и њиховим прилагођавањем туризму. У том правцу деловаће повољно и недавна одлука Савезног извршног ве ћа којом се предвиђа да банке дају приватницима, кредите до 500.000 динара које би ови утрошили за набавку опреме, за побољшање комфора,
Што се тиче хотела, њихови капацитети ће се повећати за даљих 5.000 лежа ја — разуме се, уколико се објекти заврше у предвиђе ном року.
Укратко, без много улага ња — бољим коришћењем расположивих "капацитета, — може се обезбедити сме штај знатно већег броја ту риста. Важно је, међутим, да радни колективи утврде реалну политику годишњих одмора, висину дотације, распоред годишњих одмора, размену слободних места, од чега ће великим делом зависити и оживљавање до
маћег туризма. Сем тога, предузимањем низа. мера нарочито јачањем трговине, занатских делатности и оживљавањем забавног жи вота — омогућиће се да де визни прилив по једном го сту буде знатно већи.
Д. ВУКОВИЋ
тз».
Абестша неуобичајениг порука
Ко жели да. купи телевизор, а може да обезбеди, мар ке илма доларе — зна се боље је да га поручи у иностранству. Јер, шта су домоћи екрану, према једној „Саби“ улм „Филитсу“...
То је у неку руку већ по стало мода. · .
Алм, у последње време тосредничке фирме у Мич хену, Хамбургу ила Франк фиурту, добиле су ш више неуобичајениг порука — од својих клијената из Југославије. Греко 200 поједина а отказало је ранију наруч бину. Купиће домаће аларате. Телевизорц из наших фа брика почелм су да се изво зе у Западну Немачку. У изгледу су ц неки други послови.
Кутим жељни доброг. „ма лог екрана“ из тиностранства точелм су да се колебају. Странцима се бар може веровати да змају шта је квалитет.
с.
Приштинсна „болница“ за. ауто-гуме
Приштина, марта
У Приштини ће ове године бити пуштен у рад још један значајан привредни објект. Биће то прва мала фабрика за регенерацију ау томобилских гума, коју гради предузеће „Механика“. Инвестицијама од око 90,000.000 динара, изграђени
— Ми смо као рибар ко-
— То је погон који нас
ји је бацио удицу и чека|јиздржава. У њему десети
рибу које нема... Случајно, радник је сажето рекао све о колективу у коме ради Фабрици вагона у Краљеву. ' Ситуација у фабрици, ко ја је пре 15 година била позратија него данас, заиста
није нимало ружичаста: у|јнајвишем нивоу,
јануару је 500 радника било без посла, док је 300 користило принудни годишњи одмор. У фебруару стање је било слично. Половином марта радници нису имали
довољно посла, па су, да не би стајали, чистили круг.
Само нада
Руководиоци (председник радничког савета, управног одбора, синдиката, секретар партијске организације и директор општег сектора), са којима смо разговарали о ситуацији у колективу, сматрају да неко одозго треба да уведе више реда у производњу шин ских возила.
—Чланови смо удружења — „Вагоноградња“ (са „Ђуром Ђаковићем“ и „Гошом“). Ту је извршена подела рада, али има још доста ситнијих и крупнијих произвођача који узимају послове за које смо ми специјализовани. — Зар их не можете потиснути ценом
— Ценом2 Једна фабрика је на лицитацији лонудила цену која је нижа чак и од трошкова материјала који ће се употребити за израду вагона! То је посао на' коме ће изгубити, али морају да запосле раднике. Зараду ће остварити на другој страни...
— Јесте ли размишљали о преоријентацији производње7 део запослених остварује
у разговору,|четвртину бруто продукта
колектива...
У Фабрици вагона наде полажу у производњу квачила, која ће заменити кла сичне одбојнике на вагонима. О томе се додуше, још увек само разговара на али са аутоматизацијом се мора почети, сматрају руководиоци. У фабрици су спремни да, уз извесну помоћ, производе било који од два типа предложених квачила, чим се о томе донесе одлука.
— А, ако се и ту неко „незван“ умеша
— Надамо се да ће најзад бити утврђено ко шта треба да производи у овој грани индустрије. Није нор мелно да се неко појављује као произвођач вагона. гко је регистрован да прави нешто друго. Ако тога не буде, биће много оних који ће се мучити, као и ми...
Мањи рад — боље плаћен
Радници Момир Мијаловић, Мирослав Попадић, Славољуб Војић и други, са којима смо разговарали, једнодушни су у оцени: ситуација у колективу није никад била тежа него сада, али узроке кризе не тре ба тражити ван фабрике:
— Мало има правих произвођача — кажу. — Однос је 12:8 за оне који немају непосредни додир са машинама. Имамо на пример 110 службеника са ., основном школом. Њима су у просеку обезбеђене 22.000 динара... И
— ... Службеници су независни од производње. Ни чем нису заинтересовани за боље пословање: што мање рада за њих је боље... Послове нико не тражи, већ
у њиховим одељењима сувишан, али они то не желе да учине.
Одлука да се слабим службеницима умањује стартни основ пропала је у финансијској економској јединици. „Оптужени“ признали кривицу. али су остали ћутали:. уздржали су се од гласања.
— Сви виде где су слабо-
сти и — ћуте! Нико нема три чисте да почне са рашчишћавањем — кажу рад-
ници и питају: шта да радимо7 Фабрика вагона у Кра-
љеву тавори годинама. Са-
дашња тешка криза последица је. великог броја старих грехова.
Директори су се често ме
њали.
су
ииии=———————
ПОСЛЕ ШТЕТЕ КОЈУ ЈЕ
__ФАБРИКА ВАГОНА У КРАЉЕВУ БЕЗ ДОВОЉНО ПОСЛА
из Фабрике вагона у Краљеву
СУБОТИЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ
„ЈОВАН МИКИЋ“ ПРЕТРПЕЛО У ПОСЛОВАЊУ СА НЕСОЛИДНОМ СТРАНОМ ФИРМОМ
Како ће се надокнадити
Суботица, , априла Иако су већ познати резултати референдума у су
ботичкој фабрици „Јован Микић“, којим је требало утврдити одговорезост ру-
ководилаца предузећа због | лаковерног пословања још се не зна како ће се надокнадити губитак од 16 милиона динара који је настао зато што је остало не
гуситак од 16 милиона динага
да губитак надокнадимо из личних доходака, и то у ро ку од шест година, с тим | што ће најнижа месечеа отплата једног радника би |ти 448 динара, док ће ди| ректори сектора плаћати 1.510 динара месечно.
| Међутим, неки радници који су гласали против то га да сами надокнаде губитак и даље изјављују да
Није било политике дугорочнијег планирања производње и кадрова (недостаје велики број стручњака, неквалификованих има превише) — радило се од
— Из ове коже не можемо. Али кризу ћемо пребро дити. Са производњом вагонских и аутомобилских гибњева добро идемо. У ста
тона шљива, 1,877.000 тона шећерне репе и 278.000 тона ко- | су ми опремљени капацитети
за обнављање близу 20.000 дотрајалих аутомобилских гума годишње,
То ће, у ствари, бити „бол
ће се жалити уколико се ова одлука спроведе, јер сматрају да их нико не мо же оатерати да из свог лич ног дохотка плаћају ште-
наплаћено 900 квадратних метара тепиха, упућених у току прошле годите малај |ској фирми „Јунајтед Ма| лаја“ из Пенанга.
се узима оно што само налети... — Когод се истакне у хали одлази у администрациЈу. Од одличних радника
. • •
НА ИНДИВИДУАЛНИМ ГАЗДИНСТВИМА жи
вело је 1960. тодине 12,506.000 становника. Од тога било је запослено 6,193.000' лица. ,
ница“ за лечење похабаних а које ће, после из ласка из њених погона, моћи одлично да служе још
УКУПНА ПОТРОШЊА ВЕШТАЧКИХ ЂУБРИ | најмање 30.000 километара. ВА достигла је 1961. године 1,101.777 тона.
њу смо да задовољимо југословенске потребе. Сада се, међутим, и други спремају да производе гибње-
постају лоши службеници. И они се грчевито боре да то и остану — није ни чудо
Т. М. |
ве... — Зашто вас то плаши, кад имате већ уходан про-
ћелике грешке у малим предузећима
ШТА ЈЕ ОТКРИЛА КОМИСИЈА ЗА ДРУШТВЕНО УПРАВЉАЊЕ СРЕСКОГ ОДБОРА С.С.Р,Н. УМАЊИМ КОЛЕКТИВИМА. — ДУГИ СПИСАК АНОМАЛИЈА И НЕПРАВИЛНОСТИ. — ИМА
ЛИ „ЛЕКА“ ЗА СТАБИЛНОСТ МАЛИХ ПРЕДУЗЕЋА
Тузла, април“
— Радничко самоупрар Зање слабо је '#0 у малим колективима Га им зато треба пружити Оестрану помоћ.
Ово је констатација КоУисије за друштвено управ Зање Среског одбора ССРН " УУзли и уједно шта треба 82 се учини.
Комисија је спровела ан (у у занатским, комунал4 Тртовинским и угости-
'УКИМ предузећима _ са са побије ранијег тузлан„| среза, и то у онима ко „(7 од већег значаја за
реду овог краја. Мате-
1
,
За је упућен надлежним |
Му Рима, а посебно ће о
| ха бити речи на плену-
5 друштвено-политичОрганизација. њу Неправилности и 5
' нагомилале су се, бај љењу Комисије, до-
ДЕЛОМ и због слабе кб ене _ интервенције,
ма.) погледу инвестира- ||
ах
си с -|Е их к душтвено-поли
кција. У току 1961, мита мер, инвестиције У ћ У на територији сре Мон е су укупно 150
а динара, у трговиЗиђ 2 У угоститељству Ља
милиона. Готово “ сведен ЧИје у занатстТе е су на четири
З своја Која су издвојине „родства, док су 55 од Дале свега око 10 З Малим · Комуне се преМање о предузећима ћајМора осе „као према И њики 56 воде бриМају о ОМ развоју, мада Пиру ки _ значај за Кој Трађана. % Сија „у на је констатовала. чију сумње да су нули за Фактори — додо Стајању и заРадничког саа У малим при
параван ЈА А раз организацијама.
разви-
= из области радних | |
нала него у већим колективима“. Тако су, на пример, У прошлој години због тежих кривичних дела у области привредног криминала суду поднете пријаве против 85 лица из 44 привредне организације. Среска тржишна инспекција је у 17 трговинских предузећа избацила из промета неквалитетне индустријске робе у вредности од 18 милиона дина ра, а због продаје робе по вишим ценама него што је дозвољено одузето им је око 9 милиона динара добити. Забележено је много пре
односа, као што су: самовољно отпуштање радника, кажњавање без саслушања, ускраћивање годишњег одмора, непријављивање рад ника Заводу за социјално
авина | да
У многим занатским и угоститељским предузећима производња је веома примитивна. Слабо су опремљена, немају довољно рад гних просторија и обртних средстава. А највећа главо боља су кадрови. Стручња ци нерадо долазе у ова пре дузећа, а руководећи људи у њима „свесно се супротстављају доласку нових стручних кадрова како њихов положај не би био угрожен... Јавна је тајна да у више оваквих при вредних организација треба мењати директоре зато што они, због разгранатости послова, не могу више да руководе колективом ка ко треба, али се ипак, грчевито боре за положај. За то су донекле одговорни и надлежни органи који од уговлаче са решењем тих питања.
Оваква кадровска ситу-
ПРВИ БРИГАДИСТИ НА. ТРАСИ
Први бригадисти су јуче из јутра изишли на трасу последње деонице Ауто-пута братства и јединства, која се гради од Осипаонице до Бео града (60 км.) Камера је забележила почетак радова: скидање површинског слоја зем ље са дела трасе у Великом Мокром Лугу. Омладинци из Новог Сада, који раде на овом делу будућег ауто-пута, као и омладинци једанаест других бригада прве смене припремају у ствари терен за наступ механизације и нових бригадиста..,
Земљани радови, у којима учествује око 1.500 омладинапа и омладинки, почели су на целој деоници пута, изузев на делу код Водња.
Јуче је на Ауто-путу одржан и састанак Главног штаба, на коме је расправљано о прослави Дана омладинских радних бригада.
(Снимио: С. ПЕТРОВИЋ)
““
ација још више отежава ионако слаб рад органа рад ничког самоуправљања У тим предузећима. Многе важне одлуке доносе се без сагласности · колектива, а раднички савети немају много утицаја на пословну политику предузећа. То ме доприноси и схватање неких привредних руководилаца да о продуктивности и производњи не треба да воде рачуна органи самоуправљања, да је то посао административног апарата. Према мишљењу Среског одбора Социјалистичког савеза и среских синди калних форума, интеграци ја мањих колектива била би најбољи начин да они чвршће стану на ноге. О то ме — у последње време све чешће расправљају туз лански привредници.
Н. СТАНИШИЋ
5
јер имају пет до шест хиљада већа примања него када су били за машинама.
— Систем награђивања је накарадно постављен. Висококвалификованом _ раднику се исплати да буде обичан писар — његова зарада не зависи од посла ко ји обавља, већ од формалне квалификације.
— Тражили смо да на збор наше, 35. економске јединице, дођу технички директор и управник производње и одговоре: зашто не ма посла Нису се појавили. Зато што ми седимо криве су стручне службе.
Сви виде и — ћуте!
У фабрици вагона има најмање 200 људи више него што је потребно за нормалан рад. Има и оних који примају плату, а уопште не долазе на посао:
— Општинама је натоварила многе социјалне случајеве. Лоших радника има. Али, како да их отпустимо кад имају жену и троје децег Куда ће после7
То кажу руководиоци. А радник Момир Мијаловић, кога су одредили да буде председник Комисије за утврђивање вишка радне снаге, говори о свему томе као о бризи „која треба да пређе на другога“.
— Тражио сам од дирек-
данас до сутра.
када су главни конкуренти
отишли далеко напред
дине.
О реконструкцији је почело да се мисли тек онда
прва приметнија улагања рен забележена су тек 1960. го-
Као што смо већ писали, ова роба послата је страној фирми, иако од ње ни су биле добијене чврсте га ранције нити је био отвонеопозиви акредитив. Осим тога, страном купцу је послато и 700 метара те
Фабрика је представља- |пиха само на основу „соло
ла општинску социјалу.
Назив фабрика прерано је почео да се употребљава: производња ни данас није у правом смислу фабричка. То су само неки од субјективних разлога уз онај објективни — не много завидан положај произвођача шинских возила — који су Фабрику вагона довели у ћорсокак.
Сада се чине покушаји да се стање поправи. Улаже се у реконструкцију и кадрове. У овој години Ууговорено је послова за око 70 одсто кацапитета... ли, још увек су очи мнотих упрте горе: навика да неко други решава проблеме фабрике (некада су то биле Југословенске железнице) је остала...
Остало је отворено и питање: да ли је колектив фамилијарно болећив — У стању да раскрсти са досадашњим животарењем7
У сваком случају за чекање времена више нема страх се може прочитати на лицима радника: и су“ више дуго се чекало на рибу које нема...
тора сектора да кажу ко је! Станислав МАРИНКОВИЋ
А~ |
мезице“, а без одобрења | органа самоуправљања. |Као што је познато, представници ове фирме су нестали заједно са неплаћеним теписима.
Од Марице Гелер, секретара фабричке организаци је Савеза комуниста, добили смо следеће обавештење о спроведеном референ думу:
— На састанку колектива дат је предлог да се 16 |милиона дизара надокнади из личних доходака радни ка. није. могла да се донесе ко | начна одлука, решено јела се спроведе референдум. Прекјуче је овај референдум и спроведен, и добијени су следећи резултати. У колективу су тога дана од 425 запослезих била при сутна 383 радника и служ | беника. Од овог броја 198 гласало је да се надокнади губитак из личних доходака радника, а' њих 170 је било против, док их се 15 уздржало од гласања. Према томе, одлучили смо
Пошто том приликом |
ту коју су проузроковали руководиоци.
Упитан да ли се изгласавањем одлуке скида одговорност за накнаду ште |те. са директора предузећа, комерцијалног директора и референта за извоз, чија се кривица сада испитује, јав ни правобранилац суботичке општине Иван Бошњак је изјавио:
— Ми смо предложили ко | лективу да поднесе одштет | ни захтев. Уколико се утврди стварста кривица тро-
ове
|јице руководилаца предузе а „Јован Микић“, онда ће | они, без обзира на одлуку
| колектива да солидарно на | докнади губитак, морати да | подмире одговарајућу ште-
ту која је причињена ко| лективу.
Из разговора са замени'ком _ директора предузећа ' Слободаном _ Миловаџовим | — сазнали смо да је фир| ма „Јунајтед Малаја“ хтела да склопи посао м са за гребачким предузећем „Ра де Кончар“. До споразума, ипак, није дошло, а ових | дана је „Раде Кончар“ захвалио предузећу „Јован
Микић“ што га је упозори ло на своје лоше искуство са малајском фирмом.
С. СТАНОЈЕВИЋ
Крашке ђесши
СЕЛО КОМПОЉЕ ГРАД ла Компоља, општина Титова де водовод. Изградња овог об] ва месног самодоприноса. (Н.
И ВОДОВОД. — Мештани сеКореница, почели су да гра-
те финансира се из средста-
ШКОЛОВАЊЕ ДЕЦЕ ПАЛИХ БОРАЦА У МОДРИЧИ.
— Народни одбор општине у
Модричи обезбедио је 2,53 ми-
лиона динара за школовање деце палих бораца. На разним школама и факултетима са подручја ове комуне школује
се сада око 50 ученика, (М. А.
ЗЕМЉОРАДНИЦИ НАБ
АВИЛИ ТЕЛЕВИЗОР. — Ме-
штани села Лопатањ, општина Осечина, сакупили су око
130.000 динара и са прилогом
Земљорадничке задруте од
100.000 динара набавили су телевизор. (М. Л)
ЕЛЕКТРИФИКАЦИЈА СЕЛА У РОВИЊСКОЈ КОМУНИ.
— На подручју ровињске комуне електрифицираће се
до
краја године села Барат, Окрети, Мргани и Монделако ове радове утроштиће се 28 милиона динара, (А, Ч) ЊЕ
ДЕСЕТ ХИЉАДА РАДИО-ПРИЈЕМНИКА. — На по-
дручју кикиндске комуне са
дине регистровано је близу 10.000 400 телевизијских апарата. На
лази по један радио-пријемну
ЗАСАДИЛИ 30.000 Катуна, општина Алексинац, ки комплекс голети и ерозив: батремових садница, радећи
ТЕЛЕВИЗОРИ средстава месног са чке општине набављ јемници, (М, Ђ.)
САДНИЦА.
последњим даном прошле горадио-пријемника и схо сваких седам стаповника доик. (М. Ф) "
— Млади горани села пошумили су ових дана велиног терена. Засадили су 30.000
у, четири бригаде. (Н. Ц)
У ДЕСПОТОВАЧКИМ СЕЛИМА. — Из модоприноса У свим селима деспмотоваени су и инсталарани тзлевизијски прич
=