Borba, 15. 08. 1963., S. 11

1 |

ИЦ |,

МА 0 У

А у

у || К у |" ИЦ

; аната је оштетила Поа виљон. Под висоДе дрвећем крај једне ор5 менталне фонтане био је | постављен одред коњице, а мало даље УЗ пут једно тениско игралиште било је дреривено да се начине

шта за два францу-

а далекометна топа француски морнари, посада ових топова, који су лели около по трави, ве-

село су нам довикнули по· в. ша фијакер је пошао девим путем, који води ка Сави, кад нам изненада до ју допре далеки дуботутањ. То није наличиничем другом на свету, био је то двоструки пуцањ далекометног топа, и ври-

Српски

шиави лет граната. А сада, бике нама, негде са леве | фрне, одговорили су дру_твелики топови, Двопре_ Ави фијакер, са коњима) у _ талопу, појавио се иза за_ вијутка пред нама, а један дебели официр нагао се напоље док нас је мимоилазио. „Не идите овуда!“, викао је. „Пуцају! ПЏуцају на друм! Енглеске батерије одговарају!“ ·

Окренули смо се ми пошли дугим заобилазним пу тем, који је ишао десно. Од прилике четврт часа, удаљено пуцање се наставило — а онда је престало. Дубоко, _ непрестано зујање већ је неко време постајало све гласније. испуњавајући ваздух. Изненада је дошао тешки, оштри прасак детонације изнад наших глава. Погледали смо увис, Горе, безмерно висо-

'! ко, пресијавајући се као неки бледи вилин Коњиц ва сунцу, лебдео је један вероплан. _еегова доња крила била су обојена У концентричне „кругове црвеног и плавог. „Француски!“, рекао је Џонсон, Авион се већ окретао полако ка истоку и југу. Иза њега, изгледало је да нема ни стотинак метара, бели

„прамен шрапнела који експлодира расцветавао се полако. Док смо ми гледали,

У овом тока“

тањи

| МАМА

МУНА

проговорио је још један удаљени топ, па још један, и шрапнели су скакали за њим док је он замицао нашим погледима иза дрвећа.

Успузали смо се уз стрм брег и сишли с друге стране правим, белим, некалдрмисаним путем. Пред нама. пропет на високи гру=

добран између Дунава и

Саве, био је Београд, српски Београд. Бели Град који је био древан кад су они „први пут сишли са мађарских планина, а ипак је један од најмлађих градова света. Доле у подножју брега, дуги двојни ред аустријских заробљеника, 'пра шњавих од дугог марша од Раковице, стрпљиво је ста» јао на сунцу док су их два

официр

српска официра испитивала. . „Које си народности7“ „Ја сам Србин из Босне, ттосподине“, одговорио је

заробљеник, отварајући у

ста у осмех.

„А ти“

„Хрват из планина " „Лепо, браћо“. рекао је

. „бе је то лепа ствар да се бијете на стра= ни Шваба!“

„Ах!% одговорио је Хрват. „Ми смо тражили дозволу. да се боримо на ва» шој страни, али нису хтели да нас пусте“ Сви су се смејали. .

„Које си ти народности!“

„Италиано из Трста,“

„Чех“,

„Ја сам Мађар!“ зарежао је. натмурен, погурен ч0век са погледом пуним мржње. „А ти“

„Ја сам Румун“, рекао је последњи од њих поносно.

Неколико стотина метара даље била је велика шу па снабдевена свим врстама потрепштина, фураже, сена и жита за војску. Овде су се на врелом сунцу аустријски заробљеници знојили товарећи на воловска кола мџакове брашна, униформи, руку и лица Уваљаних у бело брашно, Стражар са бајонетом на

Болесне избеглице леже крај пута

о рој

ЦРТА: МИЛОРАД ЛОБРИЋ

Е Еме го вто СТАВИТИ. | РАЗУМЕ и

пушци шетао је горе доле пред њима и ходајући скан дирао: ;

„Да бог благослови мог деду Владислава Венца, који је пре четрдесет година дошао да се насели У Србији. Да није, сада бих ја товарио брашно са овим заробљеницима!“

Београд под аустријским топовима

Наш фијакер је тандркао, одјекујући кроз тихи Београд. Трава и коров про дирали су кроз калдрму ко јом нико није прелазио већ пола године. Звук топова је потпуно престао. Врело сун

"це је пекло; заслепљујуће

на белим зидовима кућа, топли поветарац завитлао би спирале беле прашине са непоплочане улице; било је тешко замислити да вели ки аустријски топови доминирају нама и да сваког тренутка могу да бомбарду ју град, као што су учинили десетинама пута раније. Свуда су биле видљиве последице артиљеријске ватре. Велике групе пречника од по пет метара зјапиле су на сред улице, Граната је разорила кров Војне акаде мије и експлодирала уну-

тра, разбивишти све прозоре; _

западни Зид Министарства војске сручио се под концентричном ватром тешких топова; италијанско послан ство је било избушено и пу но ожиљака од шрапнела, а застава на њему висила је у крпама са сломљеног коп ља. На приватним кућама без врата, са крововима ко ји су склизнули степенасто на тротоаре, прозорски оквири су се бецсиљно клатили, немарно висећи о шаркама, без иједног стакла, Дуж кривог булевара, који је главна и једина поплочана улица Београда, штета је била још већа, Гранате су пробиле кров краљевог двора и здробиле унутрашњост. Док смо пролазили, краљев пауњ који је некада красио · дворски врт, стајао је крештећи на порушеном прозору, док се група војника, у смеху окупљала доле на стази ими

тирајући га. Скоро ништа. У овом граду није избегло-

артиљеријску ватру — ку ће, шупе, штале, хотели, ре сторани, радње и јавне згра де — а било је много нових рушевина од последњег бом бардовања, свега десетак дана раније. Петоспратна канцеларијска зграда, са два горња спрата које је однела граната од 305 мили метара, показивала је поло вину једне собе — са једним гвозденим креветом ко ји је висио у ваздуху једва се држећи и са цветастим тапетима, украшеним урамљеним сликама недирнутим страхотом експлозије, Београдски универзитет представљао је масу рушевина које су зјапиле.

(Наставиће се)

#) Жао и другде, Рид понеку реч у тексту донесе транскрибовану из оригинала, онако како је ми изговарамо и како је он чуо, дајући одмах иза ње превод или уобичајену реч на енглеском. То, у горњем пасусу, чини Кад Каже; „... између Дунава и Саве, у/ав Вејштаде, ће Веовтаа о: ће Бегрз...“ Овде, у овом разговору официра са заробљеницима, наилазимо на: крати“ за Хрвата. Откуд ова необична грешка, и још чудније речи „из планина“. Биће то последица невештог превода за Хрвате из Загорја.

с гран 24:73 | | АЛАТА СЕ ДЛЕРНА Ма 220 || таг таја 7 8774 КИРО, | | СТЕ) СТРТРАРА, ОВЕ ле паизатага сатата гтРОТАВАААЋ 779 2222 припрата.

77 ОДАВАО О рту

227 ле парашаа

салата КОШТА

Четвртак,

ЗУМ МАРАТ С178%- 1868)

се пгоптсивао са оке

КУЈРи ТУ ТРУД

#73 РУШИ | КЕРУВЈЕ ЕТА 7 та 2: ТРЕ ЈУ

15. август 1963.

21828 ПЛУТА ПОТРАЈАЛА, | =

У гесел 7988 ГОДИНЕ У итилттрит МЕ ФОРМИРАН па ДА РУТТЕТ ОСЛОБОЊЕРЊВА || УУпОС ТАН) за муатиоу КОМЕТЕ Т пе СМУПЈРААО АШ ИЗБЕГЛИЦЕ,

ЗЕМИИ, 77197 24 товиво

Карактер експлозија на Сунцу

Има изгледа да се добију нови подаци о процесима на Сунцу, благодарећи освајању Монт Евереста. Екипа америчких планинара која се попела на „кров, света“ сакупила је 40 узорака тлечерског леда за нобеловца Виларда Либија, професора хемије и гео+ физике на Калифорнијском универзитету. Др Либи је почео да анализира садржај тритијума У овим узорцима, да би открио да ли неки од ових атома радиоактивног водоника стижу на Земљу дејством Сунчевих бура. Научници, наиме, верују да су Сунчеве буре још један извор тритијума. Оне у ствари нису ништа друто до џиновске експлозије на површини Сунца. Појављују се У циклусима од по 11 година и испољавају се стварањем „пега“ на Сунцу.

Ако се покаже да тритијум У слојевима кишнице потиче из оних година у којима је била јака активност Сунчевих „пега“, 7о. ће бити знак да експлозије поред. осталог имају за последицу преношење тритијума у атмосферу. Земље,

По речима др Либија, теорија о стварању тритијума у Сунчевим

"бурама, поткрепљена је недавно

кад се један сателит типа“ „дисхавевер“ вратио на Земљу пун тритијума, после једне експлозије на Сунцу.

Др Либи је изјавио да ће он један атом тритијума морати да тражи у милијарду милијарди тона атома ледене воде. Претпоставља да ће до септембра располагати првим резултатима ис-

траживања. : СТРУЈА ИСПОД МОРА Први део подморског кабла

који електричну струју треба да доведе са копна на оствра Голи и Раб положен је. Сада ве у Бакру припрема флотила бродова да на одређену трасу понесе и други део кабла,

Тиме ће се-завјишити полагање досад најдужег кабла (13 километара) у фабрици у Светозареву за подморско повезивање острва с електроенергетским изворима на копну.

У радионицама фабрике у Ове-

Шта је хлорофил

МОЖДА НИСТЕ ЗНАЛИ

тозареву сада се ради на производњи каблова који треба да споје Мљет, Вис и Ластово, са копненим изворима електроенергије.

Откад је 1957. године острво Шолта повезано с изворима струје на копну до данас је фабрика у Светозареву. израдила 64 километра подморских каблова. Тиме је омогућено да се довољне количине јефтине струје с копна

„пренесу на јадранска острва. До-

сад су постављена 23 кабла.

У животу иначе пасивних острва овим је почела нова фаза развоја.

Долазак струје са копна на Корчулу. Угљен, Пашман, Шолту, Мали Молат, Сеструњ, Дуги Оток, Крк, Црес изменио је и унапредио живот на тим острвима,

Подморски каблови који се израђују за Ластово и Мљет обложени су пластичном масом уместо оловним изолатором. Они су због тога упола лакши, а и јефтинији.

Овакав експериментални кабл положен је за Лопуд, дугачак један километар. | |

НОВИ ФРАНЦУСКИ АТОМСКИ ЦЕНТАР

Недавно је у Каракашу (јужна Француска) отворен нови центар за атомска истраживања. У њему ће се вршити пробе првог францускот реактора за нуклеарне под морнице.

Француска сада има укупно четири истраживачка кентра. Остали се налазе у Саклеју, Фонтенеју и Греноблу,

ЕСТЕТИКА У ИНДУСТРИЈИ

Ликовни "уметници Харкова учествују у конструисању нових модела трактора, локомотива, вутомобила. 'При харковском Институту ликовних уметника формиран је посебан одсек за уметничко конструисање и обликовање индустријске производње.

Идуће године основаће се експериментална лабораторија у којој ће радити заједно инжењери и ликовни уметници.

Биљке се користе Сунчевом енергијом помоћу листова чија зелена. боја потиче од комплексног пигмента хлорофила. „

Светлост је битан фактор за синтезу хлорофила. Познато је да биљке држане у тами не могу формирати хлорофил и зато имају жуту боју.

Име дијаманта | Реч дијамант потиче од грчке речи Адамантос,

кротиви камен“. Као и други народи

што значи „неустарог века, стари Грци никад нису

успели да обраде овај камен, да га секу или гравирају, те је он за њих

заиста „неукротив“.

Топлота мотора

да бисмо показали колика је количина топлоте коју производи један

аутомобилски мотор у раду, кола.

узећемо за пример најмодернија путничка За време нормалне вожње по граду аутомобилски мотор произ-

води количину топлоте која је довољна да се по хладном времену за-

греју 21 стамбене

степени. Једна трећина ове топлоте губи се кроз хладњак машине,

трећина кроз издувну цев, а остатак

просторије до температуре од око 20 Целзијусових

једна кроз зидове машине.

Прва бициклистичка јединица Шрва војска која је имала бициклистичку јединицу била је итали-

јанска.

Већ 1880. године у италијанској војсци је уведена. бициклистичка јединица, дакле у оно време када су бицикли имали знатно већи пред-

њи точак од задњег. У Х

У 7 САгЈА,

ОПЕТ

СТАБИЛНЕ ЦЕНЕ

ДА СЕ КРРТЉОГРАМ

параталла ПРОТАЛЕ ПО Фа ДРУМ, плРАНАЈЗа сатаћа оте

50 РТРДЕРА !

Кармадан погледа Јорбија, који се мало осмехну и одмахну главом:

— Мало се отимао, па смо морали да га савладамо. — Мора да је нарочито снажан за свој стас, — примети Кармадан

потсемешљиво,

Сачекали су док је“ Хенсон извадио велик кључ и одкључ и (о | ао врата ћелије. Затим је Хенсон ушао и изгурао Парсела у ходник, . Скинули ву му били појас и узице на ципелама ао је да Х . · Мор лржи панталоне руком. Вукао се испред њих, тетурајући помало, док њог ли

у канцеларију.

Спустили су га на једну столицу и Бредфорд, који је стајао крај њега, осети оштри, киселасти задах који је избијао из њега, и примети прљаву масну неуредну косу. Ципеле, панталоне и кошуља били су потпуно првљави и изгужвани, На једном рукаву видела се крвава мрља.

— Ја сам капетан Кармадан од Савезне полиције, а ово је поручник Бредфорд, — рече Кармадан, — Ви сте Хенри Парселг

— Да, господине, — Парсел је трептао очима у јаком светлу, Стално

је ломио руке у свом крилу, — Одакле стег

— Из Ворсестера, улица Академи 623, — Шта се то десило с вашим лЛицемт

— Капетан је рекао да сам био дрзак према њему,

Парсел, — А да ли сте били7

— Био сам пијам. Стално су ми загњуривали главу у кофу

–

одговори

воде и

држали је тако да нисам могао дисати, Скоро сам се удавио.

— Само смо ти опрали лице и

отрезнили те, — рече Јорби хладно.

— Како смеш да лажеш, смрдљиви бедниче! — Не жалим се, — рече Парсел брзо, Кармадан рече: — Изјавили сте да сте убили Роксану Свит, Да ли.

је то тачног — Да, господине.

— Да ди сте познавали Роксану Свит7

— Да, господине. Роксана је радила у „Казби“. Често сам је видео тамо. Одлазио бих тамо да нешто попијем и она је понекад седела са мном.

— Према томе сте је добро познавали7

— Свакако, Више од месец дана. Роксана ме је увек задиркивала кад бих дошао у „Казбу“. Отворио бих свој новчаник а она би махала руком по ваздуху и рекла: „Пази да мољци не излете“, Увек је волела да

се шали,

. — Колико дуго сте живеле у Ворсестеру, Парселт .

— Скоро цео свој живот. Али.

Чини,.. Познајете ли га2 Кармадан одмахну главом,

имам ја пријатеља и овде. Адвокат

— Лети волим да одем у унутрашњост, — продужи Парсел. — Оду-

век радим у угоститељству. Зато сам дошао овамо и запослио се,

Прао

сам посуђе у ресторану „Саншајон“ у главној улици,

— Да ли сте ожењени7

— Не, господине. Никад се нисам женио,

— Колико тодина имате — Четрдесет седам, капетане, — Да ли сте кажњавани7

— Ситнице само... Неколико пута ради пијанства и прављења нереда. — А поред тогаг Да ли сте, можда, кажњавани ради напаствовања

жена

—— Не, господине. — рече Парсел наглашено, — Једном сам кажњен ради ситне крађе, капетане, али само условно. — Парсел протрља нос, Жалим што сам убио ону девојку. Нисам имао намере да јој учиним нешто нажао. Али, кад се напијем који пут не знам шта чиним,

А сећате ли се да сте је убили2 — упита Кармадан.

— Нисам сигуран, капетане,

— Наравно да си сигуран, — добаци Јорби лажном љубазношћу. Рекао си ми да си је убио. Рекао си ми како се сећаш да си је убио. Ни-

је ли тако, Парселт7

— Сав сам збуњен, — рече Парсел очајнички, — Сећам се да сте се разљутили на мене, али не кривим вас ради тога.

— Парселе, да пођемо другим

путем, — рече Кармадан. — Торбица

и ручни часовник Роксане Свит нађени су у вашем џепу, није ли тако — Да, господине капетане, — рече Парсел. — Нађени су у мом џе-

пу. Али, не покушавам да се о било чему препирем с вама. Само кажем

како је за мене врло тешко да се уопште нечега сетим.

џ — У реду, — рече Кармадан, — Роксанине ствари биле су у вашем

мепу. Да ли сте их негде нашли — Не, господине.

— То значи да сте се негде нашли с Рожсаном Свит, А она вам не би добровољно дала своје ствари, зар нет

— Не, господине.

— У реду, — рече Кармадан. — Да ли се сећате да сте је ударили

или давилит _. — Не, господине, не сећам се.

Никад нисам учинио нажао ништа ни

једном живом бићу целог свог живота, Признајем да сам скитница... . — Познавали сте Роксану Свит, — рече Кармадан. — Нисте имали новаца, а хтели сте да пијете вина,..

— Да, али...

— Према томе, ако сте наишла на њу саму. — продужи Кармадан неумитно, — а имали сте прилику да јој отмете торбицу и она је почела

да се брани...

— Да, господине, слажем се, капетане, — рече Парсел, а глас му је постојао све тиши и тиши. — Само кажем да не могу да се сетим како се

то десило.

— Али, потписали сте признање, — рече Кармадан стрпљиво. — У

тој изјави кажете да сте приметили Роксану Свит како иде друмом крај реке, Затражили сте од ње новаца и она је одбила. Покушали сте да отмете торбицу од ње и она је псчела да се брани. Тада сте је гурнули и она је пала преко ограде. Да ли је ово у суштини тачно или нет

— Нисам сигуран, — рече Парсел ломећи своје кошчате руке, — Вероватно се тако десило.

— Да ли се овако збило или не, Парселг

— Вероватно да јесте, Не сећам се ничега јер сам много уморан, капетане, Кад бих могао мало да се одморим...

— У реду, — рече Кармадан, — Вратићемо се доцније на све ово. Сада ћемо вас одвести у Нортхемптон да вас снимимо и узмемо отиске ваших прстију. — Затим се обрати Бредфорду: — Узмите његове ствари, поручниче,. 6 Његове ствари састојале су се од празног новчаника с неколико избледелих фотографија, књижицом социјалног осигурања, неколико зарђалих кључева, једног комада од двадесет пет центи и три комада од једног цента.

Одвезли су Хенрија Парсела у Нортхемптон и затворили га. Снимили су та и узели му отиске прстију, а дежурни наредник дао му је хране. Кад су га закључали у ћелију одмах је заспао.

Већ је била зора. Тешки облаци лежали су над врховима планина. Кар

"мадан је завршио телефонски разговор са>судским лекаром. Претходни

преглед показао је да је вероватни узрок смрти прелом лобање на потиљку. Но, еудски лекар није хтео да да коначан налаз пре аутопсије.

' 8. Град у СССР — опера

(Наставиће се)

УКРШТЕНЕ РЕЧИ

Гии

БРОЈ 3805

Водоравно: 1. Производ печал — бања у Белгији, 2. Река у Француској ентлески филмски. редитељ („Књига о џунгли“), 3. Град у Француској предах — музички термин, 4. Град у Француској — Посејдонов син, по легенди — узвик, 5. Роман Х. Сјенкијевича, 6. Острво на Јадрану — врста лаких кола — назив 6 за становника Индије, 7. Место на Јадрану — синтетичка тканина — острво у Преспанском језеру,

од Белинија, 9. Врста гро жђа — целокупна. Усправно: 1. Свеза хемијски знак за берклијум, 2. Једна планета — врста птице, 3. Слово латинице — доктор медицине — грчко слово, 4. Данце пијаца — један инсект, 5. Речно 0стрво — предлог — острво на Јадрану, 6. Мали хотел на ауто путу, 7. Наша филмска глумица (Марија) свеза — град у Немачкој, 8, Обољење слузокоже образа код мале деце орган чула слуха (множ. — део лица, 9. Хемијски знак за празеодим наша река — иницијали нашег 6с8временот песника („Крчаг на вјетру"). 10. Град у Етиопији — француски књижевник („Црна лала“), 1. Мера

за површину — музичка нота.

4 20094

И ТУ а

У 2 57266

40339 99945 АЕ НЕ

8 2 10

7| | || је |||

РЕШТЕЊЕ БРОЈА 3304

Водоравно: 1. „Велика буна“, 2. „Зис“ — амулет — Арг, 8. Акер „Арис“ — улар, 4. Салама — рокада, 5. ЛО (Латерлеф Селма) — Зрењанин — сн, 6. Улаз — тето — рата, 7. Год — Арнери — бод, 8. Атаве — Егина.

Усправно: 1. Заслуга, 2. Вика слог, — 8, Ес — Елза — да, 4. Лара = Рзав, 5. Има — Мегре, 6, Кура њен, 7. Алир — Ате, 8. Бес — Оноре, 9, Утук — Ириг, 10. На — Лана би, 11. Арад — Стон, 12, Гранада,