Borba, 15. 08. 1963., S. 12

ЈЕ 5.

АВГУСТ 1963.

ВРЕМЕ ДАНАС:

ПРОМЕНЉИВО ОБЛАЧНО

Прогноза времена за Југославију за 15. У Словенији, Хрватској, Босни, на северном и средњем Јадрану и у Војводини променљиво облачно, а местимично је могућа краткотрајна киша. У осталим

крајевима земље задржаће се лепо и топло време.

Прогноза времена за Београд и околину за 15. август: Мало до умерено облачно, Поподне је могућа

краткотрајна киша.

Мр зе и кај

ји

У А А АТА)

ба МИ ин 4 по 5 даље и РАУаа

Температуре јуче у 13 часова

БАН

|

РВ ма

август:

Њ а ~

ИЗГЛЕДИ ВРЕМЕНА ЗА ЈУГОСЛАВИЈУ ЗА ПЕРИОД ОД 15. ДО 19. АВГУСТА:

Променљиво

Изгледи времена за Југославију за период од 15 крајевима земље очекује се:

до 19, августа: У свим променљиво време,

кови.

пус народне одбране

за заштиту народа.

"

Москва, 1962:

групни лет.

к

РЕЈ ЧЕТВРТАК, 15, УМЕ 1963. 4:00 — 800 _ Јутарњи про-

грам 8.00 ВЕСТИ 8.02 Наш језик — Акцен-

товање личних заменица, разговор с про фесором доктором

Ђорђем Живановићем 8.10 Певају Марјана Держај и Мајда Сепе 8.355 Компоновано на теме Росинија 9.00 Приче науке и маште 9.155 Инструменти џез оркестра — саксофон 9.30 Песме и игре на народне теме 10.00 ВЕСТИ 10.05 Херојска тематика У

делима наших композитора 10.30 Опера за 15 минута

— ВБ. А. Моцарт: Дон Хуан

10.45 Свира дувачки оркестар гарнизона Београд. Диригент потпуковник Винко Сав ник

11.00 Летња музичка школа Упознајмо музичке облике: етида, перпетуум мобиле

110 Преподневни концерт

м45 да вас подсетимо

1200 ВЕСТИ

12.02 Музички интермецо

12.10 Извештај о водостању

12,30 Шарени програм за децу — Смиља Радованчев; Корпа с цвећем (премијера)

1300 ВЕСТИ

1305 Како вам допада

13,30 Народне песме и игре

14.000 ВЕСТИ

1402 Неколико минута 0...

14.05 Избор популарне музике 14,40 Мала продавница плоча 15.00 Новости 1545 Са свих меридијана — На реци Самоа, пише М. Тешић 16.00 ВЕСТИ “ 16,02 Ми у друштву и дому 1615 Милан Ристић: Свита ђокоза. Изводи Симфонијски оркестар Југословенске радиотелевизије, диригент Антонио Јанигро 16.30 Привредни журнал 1700 ВЕСТИ 17.092 Трибина Социјалистичког савеза 1745 Највећи међу вели" кима — Фридрих Гул да

се више

дана

17.35 За вашу дискотеку

1800 ВЕСТИ

18.062 Догађај о коме са говори

18.110 Чувени оперски дугти 1840 Изабрано за данас

19.00 Вечерња ревија жеља

1930 ДНЕВНИК

20.00 Народне песме и пле сови

20.30 Радио-драма Ти

Ротер: Тајне уши го-

спође 'Грот

Звучне арабеске

2200 ВЕСТИ и метеоролошки извештај

22.155 За љубитеље џеза

2300 ВЕСТИ

23.022 Поноћна ћаскања

23.20 Савремена музика Албер Русел: „Бахус и Аријана“, балетска свита бр. 2. Франсис Пулонк: „Кошуте“ балетска свита

2400 ВЕСТИ

21.30

П ПРОГРАМ 1200 ВЕСТИ 12.03 Програм за данас

саставни део НОВ и ПОЈ. Непосредно је и потчињен поверенику за народну одбрану, који је њиме руководио преко начелника Одељења

а могући су и повремени пљус:

Југославија, 1944: Одлуком Националног комите та ослобођења Југославије формиран је КорЈугославије (КНОЈ) бо ио

Купрес, 1942: Јуришајући на челу батаљона „Истра“ на непријатељску посаду у Купресу храбро је погинуо Симо Шолаја Симела, легендарни јунак Босанске крајине. За народног хероја проглашен је непосредно после смрти.

Борак, 1805: На скупштини народних старешина основан је Правитељствујушчи совјет сербски, под председништвом Проте Матеје Ненадовића и са пет чланова из појединих нахија. Совјет је замишљен као врховни орган власти у земљи, али он то никада није постао јер Карађорђе и нахијске старешине нису дозволили да им се „неко меша у власт“. Совјетски астронаути Николајев и Павел Попович, после три лета око Земље, атерирали су са својим космичким бродовима „Исток 3“ и „Исток 4“ у Казахстану. Тиме је успешно завршен први космички

Андријан дана

инин- о аннинионннни иицинпаковаврананиснннемислинелининисњивенманининини

1210 Почињемо _ народном музиком

1240 Тридесет изабраних минута

13,10 Бирај моју музику

1410 Како вам се допада 14.30 У неколико речи 14,40 Народне песме и игре 1510 Можда нисте чули 15.20 Мелодије које пева

цео свет

16.00 Хоћемо ли у биоскоп

16.30 За љубитеље живог ритма

16.50 Данас актуелно

17.000 Молимо вас да поновите 17.30 Хроника главног града

17.45 Још мало народне музике

18.00 За игру

18.30 Крај

програма ...

Радио — Ауто-пут на тал. дуж. 2022 м и УКТ 95,3 и 96,5 мегахерца. Програм радио — Аутопута од 5.55 — 7.00 и 18.30 до 19.20

ПЕТАК, 16. УПТ 1963.

800 ВЕСТИ

8.02 Осврти

810 Маршеви и скерца 8.25 Са ансамблима и солистима румунског радија

Савремена наука Беджих Сметена:; 1: чин опбре „Продана невеста“.

10.00 ВЕСТИ

10.065 Миленко Живковић; Месме и игре из позоришног комада „3она Замфирова“ Радио вам одговара Милдко Келемен: Сим фонијета. Изводи Сло веначка филхармонија, диригент Бого Лесковиц Летња музичка школа — Обично слушамо певаче са две октаве а има их...

110 Музички калеидоскоп ПА5 Да вас подсетимо

9.00 9л0

10,30 10.40

11.00

Ко о 1

ЗА ЧЕТВРТАК, 15, УП

20.00 ТВ ДНЕВНИК — студио Београд

20.30 „Удаљени светови“, путописна репоргажа „Девичанска _ острва“ — студио Београд

21,00 „звуци са обале“, за-

бавно-музичка емисија — Редитељ — Сава Мрмак — студио Београд

Око 21.50 Вести — студио Београд

кралитет

анаизиишасненинион

Издаје и штампа Новинско издавачко предузеће „Борба“ уредништ

стари уметност у Совјетском Сивезу

Готово је немогуће одједном обухватити сву комплексност и богатством многобројних уметничких школа и разних утицаја током векова на пространој територији Совјетског Савеза. Ту су се укрштали _ путеви Скита, Словена и Викинга, Хуна и Татара. Утицаји Монгола, Кинеза и Персијанаца, декоративна експресија Ислама и спиритуална формализација византијске уметности, овде су се мешале са домородачким локалним стиловима многобројних народа ове велике земље. Област каспијског базена била је један од најранијих импулса у формирању цивилизација старог света, а средњовековна Русија један од главних представника византијске спиритуалне традиције, док је територија Сибира и азијских република Совјетског Савеза дала најраније и == о=дактије примерке степске декоративне уметности који су касније инспирисали Европу.

Звоник у Кремљу са 34 звона сазидан од Бориса Годунова, У првом плану највеће тзв. царзвоно, која је због велике тежине (200 тона) . постављено на платформи. Круна кнеза Владими

руских царева.

кова (ХП век), оснива ча Москве.

Икона из иконостаса Успенског Сабора, необично деликатног црте жа и спиритуална У духу (ХУ век).

Детаљ чувене иконе „Свето тројство“ од Ан дрије Рубљева највећег сликара старе Ру-

ху раног руског карства,

ра Мономаха (ХИП век), : служила за крунисање ;

Пехар Јурија Долгору-:

Један од: најстаријих примерака старе руске уметности.

Икона из ХУ века са запањујућом монументалношћу и необично рафинираном и свеча-: ном симболиком, у ду-: сли-

сије.

Медреса Улуг-бек у С ком од фајанса.“

22.

Већ на почетку књиге смо. упозорени: да се борба с биковима не може бранити са гледилита савременог морала, то јест са хришћанског гледишта. Али борба с биковима је најбоље средство против пуританизма, најбоље средство против фасцинирајућег заводништва цркава, против искушења да се пође путем хришћанске покорности. Она не само да учвршћује тријумф човечанства над смрћу, него је, по речима једног енглеског Хемингвејевог коментатора, права „предхришћанска мистерија“. Кон фликт између човека и његове смрти у њој се преображава по тачно одређеном плану У игру: процес: изрицање пресуде, убиство. Разне фазе борбе с биковима (напад пикадора, забијање бандерила, смртоносни ударац) тачно одговарају осуди коју човек изриче бику, човек који се ослобађа своје „смртности“.

Помоћу тога трагичног ритуала Шпанија исказује своју надмоћност над Америком, земљом неједнаких снага, унутрашње панике. Шпанци знају да је смрт неизбежна,

амарканду, са бриљантном полихромном декорацијом и мозаи-

стварност, извесност, једино што. је сваком човеку сигурно, да она тријумфује над свим савременим достигнућима ч да захваљујући њој није потребно купатило у свакој америчкој кући — није ни радио потреба кад она дође. Онц много размишљају о смрти, а ако имају религију, онда ил та религија учт да је живот много краћи него смрт, " кад једно поподне за одређену улазну цену могу да виде како се смрти измиче, како. се она. одбија, како је неко узима на себе, онш плаћају ч одлазе у арену.

Ернест Хемингвеј зна да он не може бити јуначки тореадор за чијом полубожанственошћу чезне: Гостођо, покушао саж то да будем у најједнаставнијим фазама. борбе, али без успеха. Био сам трестар, претежак ч исувилце невешт... јер бит се због своје невештине увек нашао у позицији да сам морао да се утватим за рогове бика... То је код гледалаца изазивало грдну веселост.

Хемингвеј такође зна да он не припада раси оних који убијају, да је, на против, склон да осећа симпатије према оном делу човечанства који не осећа никакву радост у убијању... и који је дао већину добрих тмсамца. Књижевност је његов прави елемент, његово најсигурније прибежиште, Писање је већ за њега најбоља заштита од времена, и из године у годину биће то све више.

Последње реченице књиге су, по својој трезвености, израз храбрости коначно засно ване на сазнању:

Видели смо како све пролази ч посматра ћемо поново како све долази. Основно је издржати “ привести свој посао крају пи видети џ чути, ц учити, ч разумети ц писати, ако тостоји нешто што човек зна; а не пре тога; ч не исувише касно. Пусти оне који то хоће нека спасавају свет, ако ти само можеш да постигнеш да га видиш јасно ч као целину.

во, администрација и штампарија „Борба“, Београд, Трг Маркса и Енгелса, 7, телефон 34-531 и Загреб Претплата за један месец за нашу, земљу износи 550, за стране зем ље 1.100 динара. Жиро рачун број 101-20-1-76, 4

: 5: Детаљ спољне декорације једног исламског споменика (ХИ век) из града Узјег у азијском дел

Совјетског Савеза.

Криза: нихилизам

У целом Хемингвејевом делу нема личније, интимније и безнадније књиге него што, је збирка ратних прича „Победник пра зних руку“, _кој у. је Ернест Хемингвеј објавио 27. октобра 1983, и у којој је реч о свемоћи ништавила. Те кратке приче испуњавају готово искључиво теме пропадања,

Поштански -фах 629,

Бухара. Изглед Мири Араб (ЖУЛ век), Линије минарет ! | плаве куполе мошеје својом силуетом доме

нирају Бухаром.

Прерадовићева, 21—23, телефони:

Мошеје

а Хемингвеј их је рачунао приче („Једна чиста, добро 0св

фана“, „Светлост света“,

Калиан и медр

у своје

„Какав т

нећеш бити“, „Играч, калуђерица У

Нихилистички став те књ

немиру већине представи тературе: Фокнер, Томас

ралд борили су се са сличним

(Наставиће

Согтда де типегје

ика амер;

Вулф и 97 У проблеме

се)

најбољи

етљена и никаје

радио“ ,

иге одтова“

тчке =" фи