Borba, 26. 12. 1968., S. 8
КУЛТУРНИ живост
Превирања у словеначкој публицистици
Југословенска поезија
на норвешком · Палурализам у пракси
У Норвешкој је ових дана објављен први Зборник савремене југословенске поезије, у преводу Свеина Монесланда. Према обавештењу Савеза књижевника Југославије у Зборнику су објављене песме: Васка Попе, Бранка Миљковића. Миодрага Павловића, Бранислава Петровића. Јуре Каштелана, Весне Парун. Миливоја Славичека. Славка Михалића, Ивана Сламнига, Едварда Коџбека. Кајетвна Ковича, Дана Зајца. Саше Вегри: Славка Јаневског, Блаже Конеског, Радована Павловског и Ганета Тодоровског. ;
У исцрпном предговору Свеин Монесланд говори о историји југословенске књижевности. са посебним освртом на нашу савремену поезију. У избору и превођењу, Монесланду је помагао угледни норвешки песник Анрљот Еген.
Индијски књижевник Ватсјајан у Југославији
Познати индијски песник и романсијер, издавач и критичар Сачидананс Ватсјајан водио је разговоре у Савезу књижевника Југославије о току припрема на ширем избору. југословенске поезије. који треба да послужи за издавање једне антологије наших песама у Индији. Овај шири избор — како је том приликом речено већ се налази у преводу на ентлески језик, са којег ће после група индијских преводилаца, песника као и студената који су дипломирали на југословенским универзитетима, превести на неке од индијских језика.
Књижевник Ватсјајан је у разговорима са нашим писцима предложио и тонско снимање песама које ће бити предложене за антологију.
Дански часопис о савременој југословенској поезији,
Један од последњих бројева данског часописа „Виндрозен“ готово у целини је посвећен поезији и прози југословенских савремених писаца.
Норвешки слависта Свен Монесланд у овом часопису пише с развоју наше поезије од Крањчевића и Матоша, Дучића и Ракића до Крлеже, Ујевића, Матића и Давича, са посебним освртом на словеначку и македонску поезију.
Познати дански преводилац са српскохрватског Тони Ливерсаџ пише у часопису о југословенској савременој поезији и посебно о романима Добрице Ћосића, Оскара Давича, Младена Ољаче и Миодрага Булатовића. Часопис „Виндрозен“ посвећен југословенској књижевности, илустрован је репродукцијама дела наших сликара. а објављена је у њему и студија Уфе Гертсена о југословенском друштвеном уређењу као и преглед ју- | гословенских књига преведених на дански језик.
Нишка гимназија „Стеђан Сремац“ добишник
Вукође налраде
Признање нај
"школи у земљи
(Љубљана. децембра) Полемике које су недавно вођене око омладисског ча сописа за друштвена питања и песништво „Пробле-
| ми“, последњих дана прошти
риле су се, мада у друкчијој форми, и ка остале часописе за културна и друш твенд питања, а доприпзле су и знатним промекама у овој такозваној часопист)публитистичкој делатности која је у Словенији већ по традицији доста развијена. Уреднички одбор мариборског часописа „Дијалози“ дао је оставку, група од преко 60 културоих радника У Љубљани покренула је гови часопис „Простори време“ ад часопис „Содобсост“, који под окриљем Републичке конферетлије ССРН издаје „Цанкарева заложба“. добио је за свог новог главног уредника песника Цирила Злобеца.
Објашњење Бруна Хартмана
У изјави за „Дело“ главни уредемк Бруно Хартмат образложио је да је уредвички одбор „Дијалога“ дао оставку „због тога што неки уредслици услед професионалнот или личног рада не могу више сарађивати у уредничком одбору“. На ин систирање да наведе и дру те мотиве оставке Хартман је рекао: „Осећамо одређеслу замореност. Имали смо и извесна тешкоће са Град
већој
|
ским комитетом Савеза комуниста Марибор када смо објавили одговор Б. Пахора ва питање уредништтва о послереформским дилемама социјализма и Крамбергеров чланак „Зашто још нисам комуниста“,
·..и одговор Владе Срука
Изненађен оваквим кора- |
ком и образложењем уредчичкот одбора члан Градског комитета СК проф. Владо Срук изјавио је: „Чуди ме оставка уредгтичког. одбора „Дијалога“ пошто је ову фукхцију преузео само два дана после седнице Градске когђеренцсје Савеза комуниста Марибора. У реферату на овој седници рекао сам да су се „Дијалози“ у одређеној мери афирмисали на мариборском _ подручју а знате) мање у читавој Сло венији. Чини се да би часопис могаљд бити много бо љи, поготову у- публицистичком погледу, ако би његов уредалички одбор у стручном погледу бид хете рогенији и шири. Вероватно је потребно да се елементи за развој „Дијалога“ траже и изван Марибора, у оквирима проблема опште публицистичке делатности у Словешији. Покрајинску, регионалну концесију (иограшиченост) часописа требало би убудуће брже савлађивати него до сада“. Изгледа да је оваква критика била главем поводи разлог за оставку уреднич
ним трибинама
Међу покретачима новот часописа „Простор и време“ налазе се књижевници. други културни радници такозване „средње генерације“. Међу њима су и Едвард Коцбек, Кајетав Кович, Леополд, Суходолчан, Данз Зајц, Стане Берник и други. У образложењу. по-
углавном, песници и
(Ниш. децембра) — Десетине!! хитада "Нишлија је било пријатно изненађено вешћу да је гимназија „Сте ван Сремац“ постала добит ник Вукове награде за 1969. годину, Радосну вест одмах је сазнао цео град, а телефон школе је скоро окупиран позивима и честиткама од пријатеља школе, родитеља, њених бивших наставника и ученика. У самој школи такође влаМа празнично расположење због награде.
Велико признање највећој гимназији у земљи, која броји преко 1.850 ученика и 80 професора, резултат је напора и успеха у току дугогодишњег плодног рада на ширењу образовања и културе и припремању младих генерација за ства-
'"знатог
и Друштвеном животу Ниш но:прославила 90 тодина-од иако · просторно
кор' региона, посебно: трада Ниша. Ова школа је, у ства ри, прва средња школа основана 1878. године, нвепосредно По ослобођењу Србије од Турака. Од тада књижевна и културна историја Ниша не може се замислити без учешћа и во деће улоге професора ове школе у њеном стварању. У неколико књижевних ча сописа, скоро првих у Србији, које је издавала нишка Гимназија, сарађивали су познати | књижевници Љуба Јовановић, Стеван Сремац, Светозар Ћоровић и други, а Бора Станковић је. у часопису – „Градина“, као некадашњи ученик ове школе штампао део свог по романа „Нечиста
добре
крв“.
"оснивања, стешњена резултате питно-образовном пољу и у културном животу града. Организација наставног рада у њој је веома разграната. а ученици се, поред редовне наставе раду многих секција. друштава и дружина свој лист и часопис за математику, а неколико њих такмичило се на Савезном такмичењу математичара и исто таквом такмичењу у Ове и друге активности допринеле су афирмацији Гимназије и додељивању Вукове награде. кажу у школи признање ко-
обавезу и
на вас-
ангажују У
Варшави.
која, како представља лективу и
ралачко учешће у културном, научном, политичком
Нишка гимназија ван Сремац“, која је недав-
НАЈВЕЋА ЈУГОСЛОВЕНСКА
ОЛИМПИЈАДА ЗНАЊА
„Сте- подстрек за рад.
Д. ИЛИЋ
н
водом покретања часописа они истичу „да садашњи оквири _ревијалег2 публицистике не омогућују отво рено и свестрано третирање биталх питања словеначког животног и културног простора. То је последица различитих огранича вања која произилазе првенстветз из монополистич ке запоседаутости · већине јавних трибина. Због тога смо одлучили да устасовимо такво гласило које ће омогућити несметано, слободно и одговорно изража вање ставова и уметничко исповедање. Нови часопис ез мисли присвајати ниједав естетски, мисаони или било који други монопол. Широк круг који се залаже за излажење новог часописа уверев је да за литерарно деловање још уто врло
издају
кот одбора.
Против монопола у јав| важе
век аутономта,
СТАЉИН ЈУГОСЛОВЕНСКИ ФОНД ПРИ РЕДАКЦИЈИ »БОРБЕК ЗА _ СТИЛЕНДИРАЊЕ МЛАДИХ ТАЛЕНАТА
Физика: УМ! коло задатака
ГРУПА А — УЧЕНИЦИ У ПРИВРЕДИ
1. Куглица масе т=8 д наелектрисана је са 9=100 зга:С. Када се на неко растојање Ћ испод куглице постави наелектрисање чија апсолутна вредност износи 500 51840, динамометар“на коме куглица Биси' показује силу Е=10 Рр. Колико је растојање ћ, и какав знак има наелектрисање постављено испол куглице7 (
2 '
2. Колика је периферна (линеарна) брзина тачака на Земљином екватору и тачака на теографској ширини #=45% (приближно географска ширина Беотрала)7
3. Да ли би, и под којим условима, вода могла да кључа на 0'Ст
ГРУПА Б-1 — УЧЕНИЦИ Т РАЗРЕДА СРЕДЊИХ ШКОЛА
1. Два воза се крећу по паралелним
колосецима у супротним сомгро- ,
вима. Брзина првог износи
та =54 ктућ. а другог 9:72 Ктућ,
Путник из првог воза констатује ла прути воз пролази поред њега за време +=8 5. Колика је дужина прутог воза! Терет тежине Р=160 Кр лежи на по-- кабине лифта који се спушта и пејствује на њега силом . Е=1вђ кр. Олрелити величину У смер убрзања лифта 3. Во“ масе М = 500 г иле павасмерно, пад хоризовталним шинама.
~
4
једном моменту се од њега откачио последњи вагон масе т.=20 5, који се затим зауставио због трења. У тренутку када се вагон зауставио, растојање између њега. и воза је износило 5=800 т. Колики пут је вагон прешао до заустављања7 Силу трења сматрати пропорционалном тежини ватона. ГРУПА Б-2 — УЧЕНИЦИ П РАЗРЕДА СРЕДЊИХ
ШКОЛА 1. Мала плочица се налази на врху · сферне калоте радијуса
Е=50 ст и висине ћ= 30 ст. Колику највећу брзину 20 јој смемо саопштити. да би она склизвула по калоти до њеног подножжја без одвајањај При којој најмањој почетној брзини ће до одвајања доћи већ у самом почетку кретања, на врху калоте7
2. На којој висини Н ће тело бити
т пута лакше него на површини .
Земље7
3. Каква је разлика између идеалвих и реалних гасоваг Имају ли идеални гасови критичну температуру7 ГРУПА Б-8 — УЧЕНИЦИ
ш РАЗРЕДА СРЕДЊИХ ; ШКОЛА
|. Плочасти кондензатор чије плоче су облика правоугаоника дужине а=4 ст и ширине ђ=>2= ст м налазе се на међусобном растојању
4а=>2 тт потопљен је до половине у уље, и то тако да је ниво уља паралелан са (а) страном а, (6) страном 6. (0) плочама кондензатора. Одредити капацитете у сва три случаја. (Слика :).
2. Метална кугла полупречника 8 смештена је у унутрашњости сферног слоја спољашњег полупречника Е' и дебљине 4. тако да им се центри поклапају. На кугли се налази наелектрисање О. а на слоју наелектрисање Ф'. Нацртати (квалитативно) зависност потенцијала и јачине електростатичког поља од растојања од центра сфере.
|
ЛА РА 77 АП
А
_ (о) | зика 1.
3. Пројектил је избачен почетном брзином 70450 т/5. под углом а=207 према хоризонту.
(ау На којој висини ће он ударити вертикалну стену која се налази на растојању 4=3000 т од места испаљивања%
(6) Колика је брзина пројектила у моменту удара7
ти
јест томе подручју својстве на, мерила. Ових мерила држаћемо се у своме раду уз међусобну толерастност и поштовање туђег мишље ња, увереги да су нам данас у културком деловању више егго икад потребни слободно стваралаштво и трезна и природна критич ка мисао коју треба да пра ти свест о одговорности“. Злобец за толерантност и борбену сарадњу
На „толерактност“ у публицистичкој делатности указао је и Џирил Злобец на последњој седници Председвиштва и Извршног одбора Републичке копђереп пије ССРН приликом преузимања дужности главног уредника „Содобности“ од Митје Мејака коме је уред елчки мандат истекао. Зло бец је изјавио да ће се уредништво „Содобеости“ залагати за толерантност и
27
ПТ ЉОЕТАР ПОШЛА]
Малиша Вучићевић
Сам прошиђ сђих
Малиша Вучићевић је рат видео очима детета.
Имао је једва дванаест година у првој години револуције, а већ је био борац. Партизански курир, најмлађи у Расинском одреду, није ни стизао да буде дечак — време га је пожу рило. Али. остао је дубоки траг тих, већ далеких година у сећањима, и једно големо искуство ратника коме је било суђено да из дечачких игара улети у немилосрдну игру живота. Ево већ другог Вучићевићевог романа У коме се оживљава та узбулдљива партизанска прошлост: први. „Малишан у олуји“ био је искрена и топла повест ревнолуције како ју је запамтило око дечака, други. „Сам против свих“, природни је на: ставак „Малишана“. Од бекства од Немапз из Краљева до поновног ступања у Расински одред десило се. за кратко време, толико тога да је још живо сећање. оплемењено маштом сведока-писца, могло да испише стра нице аутентичне и, баш због тога, сугестивне прозе. Малиша Вучићевић полази од онога што је сам доживео и видео, али његов роман ипак није само аутобиографска исповест једна ратна хроника. „Сам против свих“ је роман врло специфичних вредности, и по начину како су успомене дечака уткане у литерарно штиво, и по .истини која је на извору сваког записа о ложивљајима малишана и о ликовима његових другова. Вучићевић не жели да улегипава; повест ове књиге је и. сирова, и сурова. и поетична и потресна. баш као и године које су је инспи· рисале. У томе је и најизразитија лепота и
рачело сарадње представ- драж романа. (Излање аутора, Крушевац, вика свих генерашија писа- 1968. страна 384, цена 20 динара)
ца од најстарије до најмла +
ђе. Заузео се за „борбену | Андрија Крешић
сарадњу“ што би требало
да значи, с једне стране, • ===
лопуштање и подстицање Ди јалектика
различитих оцена и погледа унутер самот часописа и с друге. штире отварање према: младима и најмлађима што треба да лдовеле До смањивања. конфликата међу генерацијама, косфрликата који су стално присутни мада се увек не виде.
Оштар дијалог али без фамилијарних компро-
миса У склопу расправе о „Содобтости“. Председеишгтво
и Извршни одбор Репуб-, личке конференције ССРНЈ дотакли су се и нових пре ворања и појава у часопис кој делатности. Наглашено је да у часописима треба да дођу до изражаја различити облици» деловања, а у првом реду притципијелан и оштар али толерантав ди |, јалот између _ различитих мишљења и погледа. МеђЂутим. толерисање различи тих праваца и тежњи не би смело постати синоним за непринцитпијелне и фамилијарне _компромике У култури. уметгости и друлшш тву уошште. Независно од општег утиска ла постојећи број часотиса и њихова релативта разеоликост У основи одговарају садашњим потребама и материјалтим могућностима, потребно је. сматра овај форум. да се ова проблематика прати и дубље проучи. Низ ових питања како са материјалнот аспекта тало и са аспекта културне и друштвене треба регулисати товим за конима 0 штампи и издавачкој делателзсти.
Овим је, изгледа, „плурализам праваца, стилова, по гледа, итд.“ у култури, о че му је и па Шестом конгресу СКС било доста говора, почео.и у пракси да се остварује у далеко ширим размерама него до сада.
политике
Изабрани философско-политички есеји. Андрије
Крешића, објављивани у последње три године у разним часописима, зборницима и листови ма, чине, у овој књизи, извесну целину јер им је, пре свега. заједничко настојање аутора „да одреди позицију међу различитим верзијама марксизма помоћу које ће тумачити разне појавне облике политике“. „Испитивање или критика политичког фактицитета — а критика је одмеравање према неком критеријуму — каже Крешић — уједно је и провјеравање и прецизније обликовање саме генералне позиције која се само таквим путем, тј. без догматског априоризма, може претворити из радне хипотезе у цјеловиту концепцију политике. Крешићев избор је по-
дељен у два дела: први, „Дијалектика поли-,
тике“, објављени су есеји: Актуелност Марксове мисли, Хуманитет,. политика и рат. Со цијализам као питање историје. Политички апсолутизам. анархија и ауторитет, Економ> ска вриједност и етичка вриједност. Пролетеријат и социјализам у Марксовом дјелу и у данашњем свијету и Диктатура пролетеријата и радничка самруправа, други део, „Политика и људска заједница“, чине четири
КРАКУ а
Д. Марковић и С. Босиљ
ЧЕТВРТАК, 26, деј а Јо
текста. Историја политичк! х теорија и пракса, шта! је мисли, " политике), Политика проти Тика днице и Политика као самодјели 277КЕ заједнице. – („Веселин Маслери 7 У 1968, библиотека „Логос“, Реј Љ Сар Вања Сутлић, страна 146, цена 20" зраку У а
% Делећала Вргођуо шипаба
Драган Марковић и Слободан Босна,
сали су ову књигу према сећањима пе Вукмановића Темпа. у народноосл. борби делегата Централног комиу Врховног штаба, једне од истакну Ку, сти наше револуције. У извесном Х пер су мемоари у којима се, како и 577 мињу, „није улазило у шире опису И догађаја, изузев што су коришћен У и сећања других учесника, као и и ратних докумената“. Књига је, пр И дно виђење револуције, један поаеа ње историју ослободилачке борбе, Ти " људе у њој: забележена исповест , Вукмановића Темпа је и одређени Сењу за историју, и историја једне реподу 7н делатности. Хроника каквих нижа с ње вољно. („Рад“, Београд, 1965, биба 7 + им сећања“, страна 310 цена 45 динара а
"
=
Васо Милинчевић
Коста Трифкођић“ — жибош и дело
Хњита о Кости Трифковић
торска дисертација Васе У ин је а брањена пре три године на Фило факултету у Београду. Живот и лелђ писца, у Милинчевићевој исцрпној = лачкој анализи. осветљени су са "страна, у свим међузависностима у; ћањем за време и атмосферу време коме је Трифковић живео и ст 7 линчевић нас врло сигурно води “=> да „мерено књижевно-историјским У ма. Трифковићу се. мора признати. =" створио код нас нову врсту ком
кву каква је тада гајена у Европи, оаља у француској комедиографији“, „Нуи ,
већи Трифковићев дужник него. те обично узима — примећује на једном 5 аутор — и то не само у погледу фоми у
комедиографске вештине. него тема и мотива. Као јачи таленат "ла раменат, или тачније: као остварени нат, он је Трифковићеве теме и = саобразивши их друкчијој средини, туче на виши уметнички ниво, дао ну лим осмишљење. јачу друштвено- та тику. Исто тако је јасно да је раном ћу Трифковићевом износа. Па односно југословенски Нушић“. Факултет Београдског универзитета,
1968, библ. „Монографије“, уредник »: Вученов, страна 388, цена —7) _
гославија као
рици „Прилози“ објављени ОИ ЛЕТЕ 7] су ставови и мишљења о ра ка федеративна - у дничкој класи у социјализ- радних људи), (27, 11 ЛЕ 01 121 2] му. неки ставови и мишље- _ вића (Однос Н ња о питањима нашег дру- самоуправног у ои а штвеног развоја и резулта- југословенском ! ти анкете о радничкој кла- прилог ' Мухам
Наше теме Број 9—10
Брт
нвички прогрес“ димир Кошчевић. Књите К. Косика, Р. М. Албереса 'и Д. Грлића приказују Х: Бургер,
м.
си у индустрији Загреба. Ос „Радничка класа и тех-
„Информација у ои ном ДУ АИ студиј 1.
агрија (, и раст ција“ о. Ри С сика и МлИоповића. (Пазих и одговој пик Баји
дао је Вла-
Септембарско-октобарски
број загребачког часописа за друштвена питања посвећен је тотово у целини теми „Радничка класа у социјализму“. Под тим заједничким насло вом објављени су текстови Адолфа Драгичевића (Радничка класа у социјалистичком преображају друштва), Зорана Видаковића (Друштвена моћ радничке класе), Војина Хаџистевића (Раднич ка класа и радни људи), Вељка Швјетичанина (Револуција — радничка класа авангарда), Стипе Шувара (Радничка класа и њено су деловање у управљању соци јалистичким друштвом), Душана Биланџића (Како радници могу стварно управља ти предузећем), Шиме Ђодана (Радничка класа и распо дела), Неде Крмпотић (нНепосредни произвођачи и про мене устава), Милана Шкрбића (Класна солидарност радничке класе у условима социјалистичке робне производње и самоуправљања) и Светозара: Вукмановића (Ко рени и смисао обустава рада у социјалистичком само-
Солар и Д. Шијан. (Глав ни и одговорни уредник Сти
пе Шувар, цена 8 динара)
пашић, цена 3: нара).
Социјализам Број 11
У једанаестом | овогодишњем броју часописа Савеза комуниста с Југославије читамо чланке Албрехта Романа (Економски корени најновије кризе етатизма), Велибора Тавранова (Политичке импли кације теорије ограниченог. суверенитета), Борисава Јовића (Привредне функције државе и самоуправно договарање). Најдана Пашића (Деетатизација друштвено-по литичких заједница и развој федерализма), Жлександра Фуире (Неки институционалћи аспекти међунационалних односа). Зорана Видаковића (Класни и међунационални основи југословенске федера ције), Хамдије |чЧемерлића (Карактер и састав Савезне скупштине). Петера Клинара (Федерација као друштвена
| одтоворности.
Ј. ПЈЕВИЋ
(тд купон ](р
а етен НАСТАВНИК — ПРОФЕСОР
МЕСТО
(с) Какав је његов правац кретања у том моменту: Отпор ваздуха се не узима у обзир.
ГРУПА Б-4 — УЧЕНИЦИ У РАЗРЕДА СРЕДЊИХ ШКОЛА
1. Две планпаралелне плоче дебљине 4:=10 ст и ад:=8 ст, начињени су од материјала чији индекси преламања износе та=1,55 и 'па=1,60, и постављене су тако |да належу једна на другу. Плоче се налазе у ваздуху.
(а) Хоће ли и код овакве „комбиноване“ планпаралелне плоче излазни светлосни зрак бити увек паралелан упадном% (б) Колико је бочно померање светлосног зрака који је прошао крдз обе плоче, ако је ње"тов упадни угао а==8007
_ На површини резервоара дубине Нн="7,65 т плива плутена плоча
| ат, над чијим центром се, на не-
кружног облика пречника 4—0.95 кој висини ћ. налази тачкасти светлосни извор. Колика би тре-
управном друштву).
НАСТАВНА. —
У руб-
ИМЕ УЧЕНИКА
МЕСТО
ОВЕРА ПРОФ.
бало да буде та висина ћ, па да дијаметар сенке на хоризонталном равном дну буде максималан" Колики је тај максималан дијаметарг Индекс преламања воде је п=1,33.
3. Жижне даљине двају сочива су ј=8 ст и је=-12 ст оба сочива су сабирна. На коликом међусобном“ растојању 5 би требало ова сочива поставити на заједничкој оптичкој, оси, да би паралелан сноп светлосних _ зракова. који уђе у једно сочиво изашао из другог опет као паралелан сноп2
·" Обавештења физичарима
Конкурс траје целе школске године. упоредо са редовним школским и градским такмичењима младих физичара. У такмичењу мсг“ да учествују ученици Х#, П и Ш разреда школа ученика у привреди, Х, ПЏ, Ш и ТУ разреда гимназија, средњих стручних школа свих смерова, као и ученици уметничких школа.
Победници на овом такмичењу савезном и републичком — који уче-
заједница), Ђорђија Цаце (Ју
конкуРС: ФИЗИКА __ ЗАДАЦИ: НОЛО
ушње и четворогодишње
· и Енгелса 7, са наз
бота,
ре " “ награге. “ Стипендије и награди оу
ствују и на конкурсу талената. добиће од ФОВАЗ
за наставнике, _ про предвиђене су посебне
додељене само онима. но на време и са усп на овом конкурсу. ти
Решење | задатака зн “ жирију на адресу "
ата. Београд. младих тален со ком „а
ехом
и
— физика“. =>
гр Задаци су дати за си тегорију) ученика. и и да 1
ставнића
да исеку велики или рен од стране на Х одгоку у рок 42
сора физике, заједни с 5 4 постављена питања
доставе Фонду. На Белене а и на коверту У То ба но ДР " такмичари треба 9 ми ДР"
своју групу и КОЛО „ад =
ци могу јдостављати чки. у једном пакету“
но
Мале контролне или предају наставнику 2, зе физике,
Ако у некој од их фине вано тами зен. " ествуј, : ученик жели да ли
вели да и"
су треба да овери фесо наставника или пр роворо да га. зајелно 5а . Фо
купоном 1 Ф, по