Borba, 26. 12. 1968., S. 9
БОРБА — СТРАНА 9.
ЧЕТВРТАК, 26. ДЕЦЕМБАР. 1968.
БЕДИКЕ ОВОЗЕМАЉСКЕ БРИГЕ | СТАЈУ И У 1969.
~
|луида је постигнут наћредак у развитку истраживачког им раз-
тргли из (ионирао
у научних делатпости — то није могло да пре-
_ (удно помогне да се и
они на својој седници која,
истог јутра почела у Загребу. истргну из стаИХ проблема и брига. Мако су реформа и оскудица детава у протекле две године наметали принцилан и адекватан практичан обрачун са наслед(твом одминистративног периода — тешко се на тој и могао стећи дојам да је то већ учињено.
радикалнији захвати очигледно тек предстоје — не, дајмо се — У 1969. години. :
би, међутим. пого сматрати да није ушта већ урађено. Реупића Савезне скупшти у научноистраживач-
уло
“ делатностима. лонета
три године. веома је У а на њихово унапре. иако то можда поумено није тако изгледа | Ланас се. може се реу истраживање приближа | потребама привредног : руштвеног развоја. По
зација. Индустријска предузећа су оснивачи 45 само сталаих научних установа. а 73 научне установе имату више оснивача међу ко тима има и привредних ор ганизација. Број развојних истраживачких јединица У предузећима је у снажном појзасту, У неким привредним гранама као што су ру ларство. грађевинарство. електронска и Фармацеуттека индустрија. инлустом ја електроопреме. металур-
војног рада научна делатност код нас је џ даље оптерећена насдедством брзог раста и одвојености од општих токова ч потреба | Мада је подвиг три космонаута који су се ис- финансирати —
Земљиног гравитационог поља јако импресве чланове Савезнег савета за координа-
| поготово сада кад Савезни фонд, рас полаже доста позамашлом сумом од 28 милијарде старих тпинара за наредну годину. Пошто још не постоји дугорочни план привред ног друштвеног развитка. и даље постоји опасност од лутања у финансирању на учних програма. _фактичког задовољавања потреба појединих института —ка ко злаша наука не би доспе ла у кризу — без обзира на то да су њихови програми можда далеко ол онога што би за нашу заједницу било актуелно. Мало се такође зна како решити путање подмлађивања научних ин ституција. како побољшати квалитет младих кадрова. који је према неким оцена ма, не баш бриљантан. због мале бриге која је томе У прошлости посвећивана. Ос таје даље да се новим про
ување самосталних на
· установа и заинсованих | приврелних низација У индустри
' проширује се и већ
авља значајну компо итУ развоју како науч «установа тако и једног
ја привредних _ органи-
пвезног
шма — још у животу.
Пошто се наставља шетња разних предлога за но решење“ на релацији Савет — сив — скупштина „обратно, морало се зато гасити пожар — изгласавањем научноистраживачких радова по итута нуклеи биологије
ранса за финансирање
'рграму фундаменталиих истраживања Инст хемије Други аванс
уих наука из подручја физике, удељено
шиона)
је 5 милиона нових динара). је одобрен и за финансирање научноистраживадок СУ
гија. пољопривреда. утицај научних и развој истрваживања на модернизацију про изводње видљиво се осећа...
Али, истина је такође да лоста проблема остаје отво рено. Пре свега. нејасно остаје шта и како
Из „апелазне“. у „прелазну“ тодину 7
__ Међу бројним задацима који остају на „листи чекања“ савета за координацију научних делатности је м ачно решење проблема такозваних савезних института, |уз ово и преузимања задатака Савезне комисије за нуезрну енергију која је — упркос другачијим очекива-
их радова по програму нуклеарне енергетике,
ња средства( два милиона) одобрена за финансирање по друштвених наука. К · Овим средствима требало би да се“ омогући рад ових 'титута у првом кварталу — жако би" се затим“ упрешло : другачији начин финај сирања“ — онај у духу Резо-
таму одеђених. института
лије и реформе.
Будући да се, међутим, ради о тромесечном проду“ и „прелазне“ јер се наводно „прелазило“ на нов начин
три месеца
вењу прелазних зато
„прелазне“ године 1967.
ће развући на целу годину.
ансирања) ваља се надати да се „прелазна“
ПАО ПРАТ
тодине 1968.
писима и мерама доприноси бољем стимулисању при вреде за улагање у истраживања и развот.
Што се Савезног савета тиче он је најавио да ће У наредној години изаћи прел СИВ и Савезну скупштину са "предлозима за _ систем организација. систем плани рања и систем финансирања у научним делатностима. Намера је да „не са мо отклоне постојеће слабости и тешкоће. него и да се створе шири простор и повољнији услови за даљи развој научне делатлаости у складу са друштвеним потребама и у склопу развитка лруштвено-економ ског система“. '
Није, међутим, искључено ла ће доћи и до престро јавања у самом ходу и да ће то наметнути разна методолошка решења око котих је иначе. док. су на па пиру, као што је био случај и на овој седници. пре више „принцитијеллог“ раз глабања — без правог резултата. и
„ко“
(6
С. СТАНИЧ
на по значају, већ стижу |
и за потребе овоземаљског“
живота. Један од таквих проналазака је и лепршави пластични материјал превучен алуминијумом. Хо је
било намењено за космонау
те, а прилагођен за земаљ-
ске пбтребе, служи као покривач за лица која треба
спасити од хладноће. Овај ведесет одсто топлоте људе
танани покривач чува деког тела. Што се тиче ње-
СВЕМИРСКО БЛИСТАВО ПЛАТНО
» • Космичка истраживања, разноврсна и многоброј- тових карактеристика веома су занимљиве и значај-
не: за једног човека покривач је тежак свега 110. грама, а кад се сложи стаје у било који џеп. Захваљујући томе постао је незаменљив за потребе зимских
спортиста. Као што се види на
слици, материјал није ни
мало слаб: држи без опасности да ће се исцепати, одраслу особу. За ту демонстрацију његови креатори
узели су ову лепу девојку.
Истражибачи у физици, хемији и дполаији добили
средстра, А
Савезни фонд није
могао да задовољи
све који су конкурисали за средства
Коначно, још једна одлука о додели средстава за остваривање истраживачких пројеката из биологије, хемије и физике, је донета: Управни одбор Савезног фонда за финансирање научноистраживачких делат ности одлучио је које теме привлаче највише пажње и које заслужују да уз помоћ Фонда буду оства-
рене.
Савезни фонд се и овог пута нашао у деликатној си туацији — много више се тражи, потребе су много ве ће него што то дозвољавају средства којима распола же ФОНД, со и кл зетита | "За "остваривање десет про“ јежата' из' области биологије Савезни "Фонд је. лао 10,706.615 нових динара. Овим средствима за оствари-
Компјушери ће упрабљашиа аутооусима
Џутобус је постао најидеалније возило и'нема ни једног другог, ни најмодернијег које би амогло заменити. —— Да ли ће аутобуси добити право првенства на свим путевима и
уређаје који ће им увек обезбеђивати „зелено светло“
о обрађеним новим предлозима непорт путника који долазе у Туве или излазе из њих (или проЗе кроз њих), многи стручњаци до51 бу до закључка да ће. традициоаутобус не само остати међу а — већ да ће, исто тако, поста| ти све кориснији и погоднији за упо "у. Сматрају, даље, да аутобус, мои пружити – најбољу комбинацију ости и економичности како “путнике тако и за саобраћајне усјаове, | Разлозит Аутобус превози много путника са мање инвестиција ма које друго јавно превозно сре. Он користи постојеће улице и Ми аде, што је у супротности са % ом других предложених возила реб и превоз којима су обично тупе. и специјални путеви и друге “ инсталације. Исто тако, аутобупа е могу се лако продужити, ју а или потпуно изменити, а поДе» аутобуси могу стварно да ају сервис од врата до врата. замке Мајерс, сарадник Институма ну администрацију у СједиЗете Америчким Државама каже да Миа зутобуског саобраћаја задовоно за публицитету који се даје ћ
отребу коју не може да подмимеда други скупи систем. „Ауррцпружају јефтин превоз са шо-
| па јереови предлози за побољшање
Ми службе предвиђају (1) да се
16) загушеност саобраћаја уопште пару се аутобусима да нека врста ства у саобраћају. Мао се може смањити загушеност7 тура ин представља „одмеравање . је а“ возила на аутостраде на коде пАстул ограничен. Сигналне све Мт којима се електронски управњ. су ављене су на приступне рамМац ке дозвољавају новим во"да ~ приступ, на аутостраду само рт д њихово присуство неће усот 6 ток саобраћаја толико да ње| Тан. Ррзина падне испод оптималног рат [" би“ би се неометаном вожњом ко"у | Зутомобилисти била дозвољена у а ђе на аутостраду. Приликом ер коперименталног „одмеравања
У У Чикагу извршеног у вре„ Хада је била ши. саобраћај
Ка о два пута брже него обично. ата фе постави питање давања пробуе аутобусима, Мајерс сматра да | си, пошто они превозе много винего приватни путнички аутреба да добију дозволу да излазе на аутостраде за коправило) „одмераваног прис-
мили, . м о пи, -, Али шта с Чд се а се догађа са аутобусима ћупа у, на градским улицама7 Ве| Падоко РИЧКИХ система за контролу "ћи ов. саобраћаја ланас су тако орТа та да служе регулисању креозила, а не људи. Пошто се сва
ће и на оваквим
путевима аутобуси добити
' Фонд је одвојио
Рда. Чекање на рампи компен-.
Магистрала У САД: да ли
возила третирају на исти начин, то
"значи да се према аутобуским путни-
цима неправично поступа. Семафори су постављени да дају првенство тројици путника у два аутомобила, а не тедесеторици путника у једном ауто бусу. У граду, као и на аутостради, по његовом мишљењу, треба аутобусима дати првенство Фу саобраћајној реци. ; у Један начин да се ово постигне јесте да се користи систем „аутобуских сензора“. Аутобус је у том случају опремљен справом која емитује електронске снопове, а које прима саобраћајни сигнални уређај испред њега. Кад „сигнал „есети“ приближавање аутобуса, он за возило пали зелену светлост.
Идеја за „аутобуски сензор“ била је испитана у Лос Анђелесу. У међувремену у извесном броју америчких гра-
„зелено светло“ “ .“
дова нови начини за коришћење аутобуса стално се продају.
Група студената Нортвестерн универзитета поднела је један од најзанимљивијих предлога за такси-аутобусе. Њихов план је испитан помоћу компјутера и тако је констатовано да је потпуно успео. Ево како он функционише: сервис би користио много малих аутобуса чији би се капацитет кретао од 4 до 20 путника. Углавном би функционисао као такси-сервис. Путник би телефоном позвао диспечера и наручио аутобус, рекао му где и када жели да се укрца и куда жели да иде.
Студије које се врше на иниција-
тиву федералне владе, узимају у 96-
зир такси-аутобусе који би превозили до једанаест особа и који би саобраћали ослањајући-се на аутоматски систем за праћење кретања возила.
вање пројеката лодаје се и део учешћа које саме научно-истраживачке организа ције обезбеђују. На истраживачким пословима У 0вим пројектима радиће већи број научно-истраживач
ких институција из наше ЗеМЈРЕ. селе Бо Пет
физике добили су од Фонда
10,702.560 нових динара. Та
кође и у области хемије фи
нансираће се пет великих тема и 10,774.868 нових динара за њихово ос тваривање.
Управни одбор Савезног фонда није имао на располагању средства да финансира још десет пројеката из области биологије, шест про јеката из физике и шест пројеката из хемије. Али, предложено је да Савезни савет за координацију научних делатности ове продекте узме као примарне У плановима за будуће финансирање. Нафша из кроз. једну
Ноба шетника ђа
истраживачких
· тпје« посветила је
Признање _ јутослођенском физичару ·
Петерлину
Професор «др Антска Петерлин, један од оснивача Нуклеарног игалититута „Јо жеф Штефак“ у Љубљани, а сада директор једног истраживачкот института. У Каролини, САД, добио је недавсо једно велико научно признање. Водећа међу-
сародна ревија за подручје
физике и хемије молекула »р1 МаКготојекшате Сћецео новембарски број овом југословекском научнику.
Професор др Аштон Петерлин је члан Словесске академије знаности и умет ности и први мочасни члан Нуклеарнот института „Јожеф Штефан“, које звање му је додељесо ове године. Поменут и међународни часопис посветио је један цео свој број југословенском физичару поводом његовог 60-ог рођендана, '
Из ВОЈНО-МЕДИЦИНСКЕ АКАДЕМИЈЕ | Транепорш поторшађа сшање рањеника
Лекари у експерименту сазнали да повређене и озрачене животиње знатно више страдају, ако се после тога транспортују. — Да ли је исто и са човеком2
Савремена медицинска, и војно-санитетска пракса ми тактика увек су захтевале да се тешко повређени рањеници што пре транспортују, често и на
врло велике удаљености.
Допуштало се да се ми врло
неповољан и неудобан транспорт претпостави овом правилу. Међутим, лекари су на путу да одбаце ову
тактику. Истраживачи и
стручњаци Војно-медицин-
ске академије неким експерименталним радовима дошли су до сасвим нових закључака!
— И раније је било .позато да траштзпорт погорптава стање рањеника, арочито оних у стању шока, рекао нам је доцент др Дра гољуб Џантелић, савитетски потпуковник. Ако се тешким "телесним повредама додају и радијацисеза по-
пројеката из. области = настале, та пример;
од "атомског зрачења, онда се појављује сишдром узајамног погојишања. Свуда на свету такве "рањенике транспортују у установе где им се може пружити одјговарајућа помоћ, при чему се заборавља да тај транспорт може бити и дуг.
Лекари _— Војно-медицинске академије, симулирајући тешке повреде удружегаз са нуклеарним зрачењем, „дошли су до једног веома занимљивог феномена. — Наша истраживања су показала да тракспорт веома штетео делује на озрачење животиње и то се мавифествовало значајним по Рећањем смртности тих жи-
даба слоја бушошину
ђења нафше прби
пуш примењена код нас на нафтоносним пољима код Кикинде
. Са југословенских нафтоносних и гасних поља
у Посавини, Подравини,
кој,
Међумурју, Банату и Бач-
током 1968. године добијено је око 2,5 милиона
тона сирове нафте и пола милијарде нормалних
кубика природног гаса. Данас
на свим пољима по-
стоји око 1600 бушотина у експлоатацији. Њихове
дубине су различите од три хиљаде метара.
неколико стотина до око
Највећи број бушотина направ-
љен је у последњих пет година.
До 1968. године, нафта и тас су експлоатисани само помоћу једне црпне — Улазне (експлоатационе) цеви тзв. „тубинга“, како из масивних и једнослојних,
тако и из вишеслојних ле.
жишта. ; __У последње време међутим, пришло се уграђивању нове опреме из Енглеске од фирме специјализо ване за те послове, у бушотине вишеслојног нафтног лежишта код Кикинде, Тако је, по први пут у нашој земљи отпочела одвојена експоатација нафте кроз једну бушотину из два слоја истовремено помоћу две експлоатационе цеви — два „тубинга“, На тај начин, обезбеђено је потпуније искоришћење резерви нафте из ви шеслојних лежишта. У сва ком од слојева с нафтом владају и посебни хидродинамички и други услови, На пример, у два слоја на различитим дубинама владају различити при тисци, различита су засићења нафтом, као.и порозитет и пропустљивост ко лектора стена у којима је акумулирана нафта. Поред тога, новом опремом
»
за одвојену експлоатацију створене, су велике уштеде, јер се не морају буши ти нове бушотине за сваки од слојева посебно.
Утгж, Мирослав ВУЈКОВ
~
вотиња, објашњава др ПЏантелић. Показало се да се радијациота болест можда не би ни појавила Код 903рачених уколико би се избегао транспорт. УКОЛИ О би се доказало да тај фе-
„томен вазжи-и за-људе, ти-.. ме'би «се 'мењете. савремен а
концепције о збрињавању озрачених особа.
Овај феномен погоршавајућег деловања тракеспојрта на озрачене људе у трауматском шоку, уклапа се у теоријске поставке о прилагођавању и могућностима повећања отпорности оргакизма према акутној тешкој повреди. и
Сручњаци Војно-медицин ске академије наставиће ова истраживања.
(арта
"Др: Б. ШЕКЛЕР,
у 1
„Водоводска “ вода из бунара
Стручњаци Хигмјенског завода ВМА конструисала, нови тит уређаја за. глорисање воде у бунарима ч другим водним објектима
Сматра се да око петнаест милиоша Југословена користи воду из бунара, природтих извора и других, углавном, недовољно хигијенских водлих објеката. Чак, цео милиов Југословена _ пзпрекидно се сеабдева водом из цистерни. Како су бунари најчеш ћи снабдевачи становезлштва водом, стручњаци Хигијенског завода Војно-медецилоке академије у Београду дуго су тражили могућности да бупарску воду учине чистијом и мање опасном за здравље људи.
— Дезинфекција воде у бунарима може се извести са разне начина, рекао нам је икок, Марко Метојловић, пуковник. Досад ни једна метода од тих многобројних вије обезбеђивала аутоматску, равкомерну и потпуно сигурелу дезилфрекцију воде. Стручњаци Хигијеноког завода су зато дуго тратали за уређајем који би то обезбеђивао. Сматрамо да смо у томе успели: констру исали смо нови тип хлоринатора за бунаре и изврши ли опсежна испитивања његове функције и ефикасности, Нови уређај, који се инсталира у буваре, аутомат-
ски регулише количиту хло расу води и обезбеђује њењу дезинфекцију. Постављање и руковање је веома једноставно, а уређај бунарску воду, која је врло често нехигијенскеа _ претвара у добру воду и квалитета водоводске.
На шеми је приказано ка ко се поставља хлоринатор у обични бутар. ;
Молекули амонијака, у дубинама сбемаира
Откриће добитника Нобелове награде др Чарлса Таунса
Научници Калифорније ког универзитета, кажу да су открили молекуле амонијака у огромним 06 лацима водоника У центРу сазвежђа Млечни пут,
Ово је досал Прво откри ће присуства једне релативне компликоване хемијске супстанце у међузвезданом · простору.
" Откриће, о коме је 0бјављен извештај у часопи су „Рћуса! кеме ге. егз“, учињено је помо"ћу радио—телескопа постављеног за пријем микро таласа чија дужина одговара таласној дужини амонијака, Амонијак је састављен од азота и водоника, и ла ко се формира На Земљи под разноврсним условима. Ова хемикалија откривена је у облацима сазвежђа Стрелац, који пред ставља типични региси габа и космичке прашине за који научници сматра ју да је „инкубатор“ нових звезда,
Откриће је изазвало огромно интересовање, г 06 зиром на даље спекулације, јер су једињења амо нијака многи научни ауто ритети наводили као хемијске претходнике орган
ских једињења и као глав ни беочуг у дугачком ни зу прогресије ка мпли кованијим молекулима и самом животу на Земљи.
Извештај о овом открићу дала је екипа на чијем се челу налазио Нобелов лаурсат др Чарлс ТХауно проналазач ласера и про фесвр на Калифорнијском универзитету у Бер-
"клију. Екипа је користи"ла у свом раду нови ра-
дио—телескоп и ултра осетљиву опрему за пријем која је _ постављена
на универзитетској опсерваторији у блиизни Хед Крика, Калифорнија.