Borba, 29. 09. 1973., S. 11
УЗ 70–ГОДИШЊИЦУ РО
Пример борца немогућег створ
29, СЕПТЕМБАР 1973. == БОРБА == СТРАНА 1.
ЂЕЊА БЛАГОЈА ПАРОВИЋА
ОЦО КОЈИ је из 00 могуће
Пише: ТОДО КУРТОВИЋ
»Вијекови ће протећи и прегазити све што је гњило и назадно, што смета, слободи и напретку човјечанства, али ваша дјела, валие жртве им имена остаће у срцу и свијести свих поко-
љења“.
(Благоје Џаровић, у листу „Димитровац“, југословенским борцима на шпанском фронту)
Проучавати лик и дјело Благоја Паровића, његову бескомпромисност, његову склоност "ка отвореној, конкретној борби, особину да ради без предаха и одушка, значи уједно проучавати све оно што је омогућавало и помогло субјективним снагама, социјалистичким снагама, Ко-
Истински комуниста
Заиста, није било лако једном човјеку, макар и генијалан био, да се вине из таквих услова у којима се родио Благоје Паровић, То су били услови сиромаштва, учмалости, затворености, услови у којима ослонаца и помоћи није било и у којима је сву снагу требало тражити у себи, или углавном само у себи. То утолико прије што су и његови лични услови били отежани и тиме што је рано изгубио родитеље и што је под најсуровијим околностима морао себи тражити могућности да дође до квалификације која би му омотућила одржање голог живрта. Па и поред свега тога, његов животни пут, иако веома кратак (34 године су веома кратак вијек и генију да покаже шта је и колико вриједи), показује да је он успио да у најсудбоноснијим временима своје Партије — па "И своје земље. — пресудно припрема - „Комунистичку. партију, односно, авангарду радничке класе, која, ће бити кадра да промијени услове у земљи, да одржи Југославију као заједничку земљу на новим основама "Равноправности народа и да се као таква прочује у свијету и да ријеши социјалне проблеме у њој...
Он је непрекидно радио за револуцију и оспособљавао Комунистичку пар тију Југославије... Он је знао веома добро да раз-
Неустрашиво, испред свих
..Таквог борца вољели су његови саборци и сљед беници Партије, радничКа класа у првом реду, али су га, разумије се, непријатељи с" нападали са свих страна. Не самр да су му стварали замке атенти полиције старе Јутославије, односно сатрапски, џмелатски апарат буржоаске државе, него су и У његовој рођеној Партији сви они који су у ствари били против борбе Комунистичке партије покушавали да и њега у тој борби онемогуће, јер су У њему осјетили једног од твораца истинске револуције која ће успјети, у њему су видјели Титовот сарадника — па су жељели Да оНемогуће такав развој Партије, јер им је он сметао. Очито, сплетке и понашање Горкића и неких из Коминтерне, поред. 0сталот, то рјечито потврђују. Благоје Паровић је знао да веома достојанствено одговори и на интригу и на сплеткарење. Он је Знао и на интернационалном плану и у оквирима сврје Партије да се постави достојанствено, да у борби и на дјелу, у најтежим ситуацијама и опа-, сностима, покаже шта је и какав је, Такав је и њетов пут у Шпанију гдје се било сплело, као што је познато, и једно и дру“ го,
Благоје Паровић, или Црни, Шмит, Сретен, Стеван, Ковач (илегална имена која је носио), знао је да у Шпанију иде због сукоба са Горкићем, да је то потез Горкића и оних који стоје иза тога, али је ипак с одушевљењем примио и тај задатак и Није се, као неки други представници, крио иза фронта, него је непрекидно радио и дјеловар меЂу борцима, у рововима и на барикадама. И својом јуначком смрћу показао је како се представља своја земља и своја Партија, како се брани ин-
· Сетих година) које су не-
“његов "метебрски! успону „освајању знања;
Зато његово понашање на свој начин, заслужује да га и у садашњим условима проучавамо, Оно није карактеристично само по смјелости да се иде у опасност и да се чини максимум онога што субјек-
мунистичкој партији Јутивне снаге у одређеном
гославије да трајно одржи
континуитет борбе, То у- Уремену могу да учине, једно значи и утврдити ОДПОСНО да се у немогушта је омогућило њен оп~ Бој ситуацији чини све станак и стално нараста.“ 2 је могуће учинити. ње борбе, јер је Благоје о је карактеристично
Паровић, као ријетко ко, по прилазу, по начину, по
дио и стваралачког успо- објективности, по спремна и страдања и славе Ко- ности да разумије и дру-
та ; те. мунистичке партије Југо- Д славије,.. Његов је интернациона-
лизам у том погледу, очито, интернациоНализам Са веза комуниста Југославије данас. Понашање СКЈ
гтолити све оно што је по- и сада и раније говори о
кушавало да заустави бор
у : континуитету тог интербу... Он је дјеловао у пре- а пе Захна ле ~ Нил = пов 5 . Ц ма. захвалибудним раздобљима наше о уо и њему и многим ње-
Партије, у раздобљима када су непријатељи Партије и буржоаска резкција проглашавали да Комунистичке партије Југославије више нема, да она не постоји. То су године (период 1929, односно триде-
трвим саборцима што смо данас такви. Није он био само интер
и људскости
оспорно од крупног значаја за континуитет револуционарне акције, за кон тинуитет комунистичке ми сли и практичне борбе за националну и социјалну
Његов борбени лик има нечега актуелног и за данашње услове. Разумије се, далеко сам од помисли да садашње прилике треба механички упоређи-
равноправност у Југосла- вати Са ондашњим. Оне БИЈИ... се не могу а нити смију ·- За Благоја Паровића упоређивати, јер би сва-
се може рећи да је био истински комуниста, револуционар који је спајао интерес за теорију са праксом, односно на основу методу којим се служио, праксе долазио до одре- по револуционарности кођених политичких анали- ја је била уткана у њетичких закључака. Зато гову топлу ријеч и сваки се тиме и може објаснити практични корак, има нечета пшточје "поучно; што „би требалб више да испитујемо, више, да проунавамо борбу тог крајње мобилног комунисте, крајње спремног на жртву, тог великог револуционара изузетне топлине и људ“ скости. То утолико прије што смо увијек стајали и стојимо на становишту да у нашој револуцији, у нашем Савезу комуниста, ни
ко упоређење и сваки такав закључак био поједностављен, механички, а тиме и неистинНит. Али, у
у" -ревајању искустава. Јер, за тридесет и неколико година живота, од херцеговачког сељачета које је завршило у крајње оскудним условима основну шко лу, он је освојио доста зна ња да је о марксизму као домету филозофске, економске и политичке мисли могао држати преда-
вања људима из других, шта што смо створили ни-
за те услове веома разви- је никло јуче. Све је то
јевих, европских нација, припремано деценијама,
м то на њиховим јези- припремано годинама, при
цима! премано од бројних тгенерација револуционара и родољуба.
У Босни и Херцеговитернационализам и кому- ни и Југославији Благоје низам — нађен је мртав Паровић је револуционартек након“ другог јуриша но дјеловао у више сре-
дина, Он је домаћи у многим нашим републикама. Поред Босне и Херцего. вине, активно је дјеловао
бораца своје бригаде, толико је у јуришу неустрашиво отишао далеко испред њих.
Биографија Благоја Поровићо
1904. Рођен у Биограду, малом селу недалеко од Невесиња. Рано остао без оба родитеља. Имао је четири сестре
) брата. ~ Јо 1917. у Винковцима, обућарски шегрт. Време превирања, револуција. Време када се млади шегрт заинтересовао за синдикате, када је први пут чуо за Карла Маркса. . атак Невесиње, кратак боравак у родном Ма ИЕ У остао Први сусрет са па РИМА киЈ и прво читање Манифеста комунистичке партије. Постаје ч .
Ио наше одлазак у Сарајево. Запослен У Хрватској ДИ пеларској задрузи, држи ватрени, говор ја а на конференцији у биоскопу „Аполо“, зоог 50) ве 6 је посла.
1921. У 'Тузли. Веома активно се укључује у рад Синдиката, повезује „се са комунистима, .
1922, Оснива радничко спортско друштво „Горки“ — расад ник прогресивних младих радника. Ј 4
1924. Примљен у КПЈ. Одлази из Тузле да би заметпуо траг полицији, која га тражи због политичке активности. Ипак, полиција га проналази у Новом Саду и хапси. До Тузле га спроводе 15 дана „шупом“ — од једне полицијске
з друге.
ОТА 925, и бруаву суђење. Ови оптужени били су ослоб едостатака доказа.
Ровени ЗБИР а ровИн је у Ријеци, затим у Загребу, где
је постао члан Мјесног комитета киЈ.
7 Од тог времена налази се као искусни партијски рад-
ник на многим одговорним партијским дужностима.
1929. У време шестојануарске диктатуре Паровић је, поред Ђуре Ђаковића и Тита, један од најупорнијих бора ца против фракционаштва У Партији. Исте године годлазми у илегалност. У СССР, у Москву, учи на Лењинској школи. Једно време предавао је италијанској трупи на Лењин ској школи, радио као партијски инструктор у Немачкој и другим земљама Европе.
Илегално име — Шмит. , У
1932 — 1935. Долазећи повремено из иностранства, упорно и успешно ради на У разбијених партијских
Србији и ватској. рРа А А оке енференцији биран је за члана. цк КПЈ, а убрзо и за члана политбироа ке . И
Био је југословенски делегат на уп Конгресу комин терне.
Ради на организовању и учествује на познатој партијској конференцији за Србију на Златибору и у Београду. Учествује и у раду ТУ партијске конференције у Загребу. На тим конференцијама су МЕ разбијене десне фракци
ио Сима Марковић, и МЕ Раб на Цеа изборе у земљи. Постаје ета артије, је Редни Кости организационог секретара од стра не тадашњег генералног секретара партије Милана Горкића (Јосип Чижински). Тито је о томе на М Конгресу рекао: „... (Горкић је) систематски ометао развијање нових руководећих партијских кадрова, што је некад ДЕНАло карактер директног упропашћавања, на врло РЕФИЕ иран начин, | најбољих другова који су се уздигли из РО и не до руководећег положаја. Случај друга, р мита) који је погинуо у Шпанији и других :..|
1936. Грађански рат у Шшанији. Међу првим интерна"цисналцима су Југословени, поготово чланови КПЈ. Међу њима је и Паровић. Био је уредник листа „Димитровац“ ко ји је издавала Интернационална бригада „Димитров“.
1937. У предвечерје 5. јула, код места Вилануева де ла Кањадо, потинуо је у јуришу као политички комесар ХШ Интернационалне француске бригаде.
у
националист по томе што је обилазио комунисте у
другим европским земља,
ма и био комунист у борби која му је доносила увијек нове обавезе. Није његов интернационализам само у томе што је успјештно радио као члан у Политбироу и Централном комитету своје Партије и у Интернационалним бригадама. Његов интернационализам произилази из суштине његових погледа, из спремности за разумијевањем свега, из спрем-. ности да се брани достојанство схватајући и дру“ ге, па макар некада били само дјеломично у пра ву из спремности да од-= баци предрасуде и буржоаске преграде између нација и нехуманистичке по дјеле међу људима. Ту је он визиснар, али не у цртању шема будућности, већ у крчењу пута ка тој будућности.
Револушионар изузетне топлине
у Војводини, Хрватској и Србији. За њега су оне биле његове земље у којима је он као комуниста требало да да свој прилог, свој дио у тој борби, као што му је и Евро-
у том погледу била ловина,. На многим језицима људима је знао рећи истину о животу, 0онакву каква јесте, није је цртао опаквом какву би желио да је види, иако је добрих жеља и љубави. за човјека сигурно имао доста,
Његов животни пут, иакоократак, бир. је, испуњен борбом _и- радом, Он. је обавио велику мисију '0чувања континуитета борбе и развијања Партије у пнајсуровијим, најтежим условима, То су били услови у којима је требало мобилисати све прогресивне снате за организовано дјеловање, и у затвору, и на слободи, односно ван затвора. Зна се, само по себи, да та врста слободе није била слобода за радничке борце.
Прелазио је из легалности у илегалност, користио се свиме што му је часно служило у борби за радничку ствар, за радничке интересе. Био је врло ефикасан и у свакодневној борби радника и
на конгресима Коминтер-
не.
Његовом гробу данас нема трага, Избрисали су га они који су покушали да избришу и револуцију у свом народу. Али, као што се револуција не да избрисати, тако се не да избрисати ни успомена на Блатоја Паровића.
· Без обзира на то што он код нас није најшире познат, боље речено што њетово дјело није шире познато, он је у очима наших кадрова, у редовима Савеза комуниста увијек био и остао величина, сим бол који је кадар да мо-
_ билише и посмртно, јер је "његово дјело уткано у ово
за шта се ми боримо. Он је активно судјеловао у припремама наше Парти-
„је за социјалистичку ре-
волуцију да може наћи оритиналан пут у развоју наше земље, да може да се интернационалистички
постави у новим услови-
ма, да може на оригиналан начин да ријеши национално питање у Југо-
„славији.
Дужност нам је да у овој јубиларној години пот
| пуније осветлимо личност
Благоја Џаровића, услове у којима је радио, како би се казало Партији и младим генерацијама колико нам је Благоје помогао у овоме што сада радимо, колико је он био љути непријатељ напуштања борбе и одступања од револуције, колико је волио земљу и њене људе, колико је био непријатељ на ционализма, и великосрпског и сваког другог, колико је волио добре традиције свог народа, не при мајући их некритички, колико је вјеровао у марксизам и стваралачКе снаге, колико је из немогућег стварао могуће,
(Изводи из речи на седни-
ци Олбора за прославу 70-
годишњице рођења Благоја
Паровића. Наслов и међунаслови редакцијски.)
РЕФЕРАТ ШМИТА | О Фронту
народне слободе _ и задацима Комунистичке · партије
Излагање Благоја Паровића на плен
На пленуму ЦК КПЈ, одржаном од 9. до 11. јуна 1985. године у Спли ту, реферат о Фронту народне слободе поднео је Благоје Паровић, чије је конспиративно име тада било Шмит, Из оригиналног записника са тог састанка доносимо неколико фрагмената из излагања Бла гоја Паровића.
ве а жо
У свим партијама Комунистичке интернационале врши се извјестан тактички преокрет, Он се врши у правцу борбеног јединства радничке класе и окупљања око ње свих демократских слојева на бор бу против фашизма и рата. КакВа је економска и политичка основа тога заокрета2
Основа Фронта народне слободе
ђ У свету: Криза је разорила огромне масе сељаштва и средњих слојева. Радничку класу довела је на руб изгладњавања и пропадања. Скресала слој радничке аристократије и створила огромне масе стално беспосленог пролетаријата. У свим тим масама кипи незадовољство данашњим стањем, капитализам им не даје и не може дати никаквог изгледа на побољшање.
Иако је капиталистичка привре да у свету пребродила најнижу та чку падања и прешла из стадија
'удубљавања кризе у стрдиј депре-
сије особите врсте — нема нихаквих изгледа за прелаз из те депресије у један нови привремени полет и процвјетавање. Сви такви покушаји врше се на рачун даљет погоршавања положаја раднНих маса, даљег појачавања експлоатације у земљама. У правцу припрема новог рата према вани, Затб већ у клици носе узроке неуспјеха. П) У Југославији: Крах политике'6. јануара је данас ван сваке сумње. У табору владајуће буржо азије наступила је једна општа пометња. 1. Депресија гуши народпу привреду и даље економски упропаштава најшире народ не слојеве. 2. Националне супротпости су далеко оштрије него при је 6. јануара. Цио хрватски, ја и остали угњетени народи изјавио се је у јавним изборима против политике Александра. Ободрене својом јединственошћу и снагом, масе се дижу на борбу. Фашизам покупцтава да створи своје масовне радничке организације покориштавајући власт војно-фашистичке диктатуре, биједу папуеризованих и беспослених маса, један дио радничке аристократије у предузећима, антирадничку политику социјал-демомратских вођа и слабости рада комуниста.
У лагеру буржоаске опозиције врши се диференцијација. 1. основа појачање пљачке и угњетава ња. 2. Карактеристика тих друштвених слојева и њихових партија — колебање а) неће војно-фашистичку диктатуру јер она значи бесправље, пљачку и тлачење, 6) неће одцијепљење јер се боје талијанског јарма и стоје под утицајем крупне буржоазије, в) чеће савез са радничком класом, јер се боје револуције, г) неће према Совјетском Савезу јер се уздају У помоћ међународних империја листа. Колебање између пролетари јата и буржоазије и диференција-
„ција, кристализирање лијевих е-
лемената, Хоће борбу против пореза, дугова, ратних припрема. Хо ће борбу против Националног угњетавања. Наша задаћа је постави ти клин међу њих. Тргнути масе У борбу. к нама. Или даље чекање или борбе: споразум са диктатуром или са радничком сом и КП.
Борба и утицај у масама
Социјалдемократи имајући у рукама троструки легални апарат: синдикат, рад. коморе и осигурања, још увијек држи знатне масе под својим утицајем. Успијева да их суздржава од борбе и од једин, ственот фронта успркос тежње тих маса и основног нижег и средњег кадра синдикалних функционе Рра у првом реду ради слабот и секташког рада комуниста.
КИЈ (дозволите „критику“), МаКо има огроман утицај у масама, иако има крупне успјехе у окупљању и унутрашњој изградњи партијских организација, СКОЈ-а, црвене помоћи и низа успјешних покрета и штрајкова у разним по Крајинама у масама ради саврше Но недовољно,
а) у питању јединственог фронта радничке класе, ми нисмо учинили ни прве озбиљне кораке, а
кла-
2 ЗА нУ БОРБИ ЗА ШПАНСКУ РЕПУБЛИКУ: Благоје Паровић приликом формирања батаљона „Ђуро Ђаковић“ 1937. године
камоли да имамо одговарајући ситуацији успеха. Рад у синдикатима са малим изузетком у Загребу и у Србији — посљедње вријеме је ослабио. Покрет јединства не само што још нисмо покренули и летализовали, него нисмо ни приступили томе раду озбиљно. А јединствењч фронт је данас 0сова читаве политике наше Партије и Комунистичке интернационале, Он је услов, без кога ја немогуће и мислити на стварање фронта народне слободе и на оситурање водеће улоге радничке кла се у томе фронту.
6) Борбе сељаштва теку мимо наших организација не шире се више и јаче само и у првом реду ради тога, што немамо револупиопарних организација које би их покренуле, водиле и уједињавале у један општи сељачки и национални ослободилачки покрет.
в) Национално покрет се сама да
револуционарни почиње спонтано у макристализира, често мимо и поред онога што ми ради= мо... Борили смо се за стварање уских, секташких трупица и организација, а требало је подиза ти покрет, који се изражава У борбама маса за националне слободе и сељачке захтјеве, а не у неким завјереничким (против Ма чека и Корошца) групицама. Давали смо вјештачки калуп за оргтанизацију тамо где је требало да-
вати само упуте, захтјеве и акти“
ван рад на организацији бсрбе. Радили смо са најстрожом кенеппирацијом оно што се је могло и морало у другој форми радити јавно и у широким масама. Истица ли смо комунистичке пароле, узвике, захтјеве, тамо гдје су масе биле расположене само за демок ратске, националне и сељачке захтјеве. Резултат свега тога: нешто мало уских групица и слабост национално револуционарног покрета, г) Омладина: Не видећи никаква излаза ни перспективе у капиталистичком свијету, гледајући и осјећајући назадак и трулеж капитализма, осјећајући и трпећи експлоатацију и бесправље под фатистичким режимом-— а на дру гој страни видећи у Совјетском Савезу полет, напредак, слободу и благостање, ново друштво, нови свијет, Основне масе омладине теже том новом, бољем, напретку, к слободи, теже к нама, комунизму. Али видећи наше секташтво, нашу закопчаност, наше неразуми
јевање њених захтјева и потреба,
наше незнање да организујемо ње ну борбу и њену забаву — не прилази к нама, не слиједује нашим општим позивима. Под на-
о.
уму ЦК КПЈ одржаном у јуну 1935. године у Сплиту
тим руководством се бори, за нама иде само један незнатан дио, Најборбенији, најсмјелији и најодлучнији али незнатан у упоредби са милионима омладине, која је ван нашег домашаја. А више нето ма за који слој народа, фаштизам се бори за омладину. И не без успјеха. На том пољу је опасност далеко већа него што мисле многи другови,
Ето таква је општа основа и ус лови за стварање фронта народне слободе. Резимирано у двије ријечи: колосалне могућности, мезнатво искориштене услијед нашег незнања освајати масе и борити се за њих.
Задаци
Код опредељења задаћа Фронта народне слободе не смије се изгубити из вида; 1. да је фашизам, да је војно-фашистичка диктатура, главни непријатељ свих народних слојева, најопаснији провокатор рата; 2. све што је уперено против фашизма и рата — лије воду на млин пролетаријата и ре волуционарног покрета, Свак ко се бори за слободу, за мир и напредак, судара се с војно-фашистичком диктатуром и ма у којој области друштвеног живота лјеловао — може бити наш савезник У борби против војно-фашистичке диктатуре.
Таква ситуација поставља пред нас далеко шире задаће него што смо их до сада постављали. Главна наша општеполитичка задаћа формирана је у резолуцији Ко минтерне овако: „Око пролетерске језгре збијене У јединственом фронту створити и окупити широки фронт народне елободе» по руководством КП“. =. с
То значи: а) да у борбу покренемо најшире масе пролетаријата, значи нови начин, нове путеве за остварење наших захтјева и прин ципа; 6) да извојујемо јединствени фронт пролетаријата у тој борби; в) да у ту борбу повучемо за пролетаријатом најшире народне слојеве да их збијемо око пролетаријата на основу савеза радника, сељака и потлачених народа, па да осигурамо руководећу улогу КП у тим борбама.
Не треба се бојати ријечи народ. нити је супротстављати пој му радничке класе. Против влада јућег режима, владајуће буржоазије, данас је цијели народ (а не само радничка класа) и хозатски и српски и словенски и националне мањине. Наша предстојећа ре волуција, по своме националном карактеру — јесте народна револу ција. На њеној првој етапи, у тој револуцији ће учествовати не само пролетаријат и сеоска сиротиња, него најшири демократски на родни слојеви,
Што мање „револуционаних“ калупа, и дречеће „архиреволуционарне“ фразеологије, што више преузимања од самих маса њихо вих парола, њихових израза, њихових облика борбе и организације — тим ће бити покрет шири, и ближи масама. борба јача и успјешнија. А успјехом борбе мјери се правилност парола, терми мологије, форми и метода борбе.
КИ —тлавна, осповпа и водећа енага.
Какве све струје Фронт народне слободе7 1. Комунистичка лартија је главна, основна и водећа снага, која даје ток и правац читавом покрету. Задаће изграње КП и
укључује
њених организација јасно су постављене у рјешењима партијске конференције — о њима не говорим.
(Партија у вези са НАФ: а) једин ство партије; 6) јасност погледа и Јасност линије: п) самосталност, правилна оријентација; д) дисциплина, свјесна, а не командирска. Све је то данас потребније него икада)...
2. Покрет синдикалног јединства: Тај покрет треба стварати и покретати у свим постојећим радничким 'и ·- намјештеничким организацијама. Не водити сада куре на стварање засебних синдикалних организација, него на уједињење свега синдикалног покрета и на, дсвајање синдиката.
Покрет јединства не смије се.
схватити као нелегална ортанизација унутар постојећих легалних Организација. Нити он треба имати засебно чланство. нити чврсту и јединствену форму у читавој земљи, нити узајамно повезан си стем нижих и виших нелегалних форума. Ка (у 5 Комунистичка партија је једина везујућа и водећа сила тога покрета, · 3
(Наслов и међунаслови редакцијски)