Borba, 29. 09. 1973., S. 12

|

· љопривредних

12. СТРАНА — БОРБА — 29. СЕПТЕМБАР 1973.

~

МИТЈА РИБИЧИЧ

позиција (СК

Излалање на семинару за пидејно-полишичко оспособљађање нођинара у Љубљани

(Љубљана, 28. септембра) — У Љубљани је данас по чео први семинар за идејно-политичко оспособљава ње новинара, посвећен раз матрању платформе за 10. конгрес СКЈ. Семинар је организовао актив комунис та при Друштву новинара Словеније, у сарадњи са ко мисијом ЦК СК Словеније за информативну делатност и политичку пропаганду. До краја године предвиђена су још два таква семинара за новинаре и то један о унутрашње-политичким, пре свега привредним питањима, и други, о савре меним струјањима у култу ри, Материјале са републичког семинара разматраће сви активи комуниста у редакцијама,

Позиву да учествују на првом. дводневном семинару одазвали су се потпредседвик Председништва СФРЈ и председник Соција листичког савеза Словеније Митја Рибичич, члан Из вршпог бироа Председништва СКЈ Јуре Билић, редов ни професор Економског факултета Београдског уни верзитета др Миладин Кораћ и члан СИВ-а и савез ни секретар за тржиште и цене Никсла Стојановић.

Семинар је почео уводним излагањем Митје Риби чича о делу Платформе за 10, конгрес СКЈ посвећене међународној политици. Указујући да: ова, 4. глава платформе садржи веома сажете основне принципа наше међународне полити-

ке, и лапсу у 19.868, УЉА

чени ставови СК република и покрајина, Рибичич је упозорио да је то, ипак, још само Платформа,и да конгресни документи зависе од расправе, којој ће, како се очекује, свој, допринос дати и новинари.

Напоменувши да је СКЈ једина Партија у свету ко ја се континуирано држи својих основних принципа спољне политике, Рибичич је изнео мишљење да су ос новни документи 9. конгре са СКЈ још увек довољно јасни и да их треба само до датно обрадити у светлу оби ља промена у свету после 1968, тодине. Он је нагласио да ће на 10. конгресу бити дат одговор и на пита ње како се спроводе резолуције 9. конгреса, а да се размишља да ли би евенту злно за наредни, 11. конгрес СКЈ. требало припремити нов, целовит програм ски документ.

Рибичич је затим скревуо пажњу на време у ко јем се припремала Платформа за 10. конгрес — то јест на време тешких борби против национализма и либерализма, технократиз ма и других негативних по јава, које су се у извесној мери одржавале такође у нашој _ спољно-политичкој активности. Рибичич је нагласио "да је конгресна Платформа као документ опште реафирмације класних позиција Савеза комуниста. Констатујући изванредну хомогеност основних прин-

ципа, изражених у 4, глави,

Платформе. Рибичич је под вукао да се у току вишеме сечног рада у групама које су га припремале, ипак, по ново показало да нам 382 комплексну, дневним прагматизмом неоптерећену и доследно научно фундирану разраду тих принципа на некслико одређених питања данашњег света недостаје научног материјала. Стога су нека питања савременог света у конгресној Платформи остала у већој мери само назначена него разрађена и тражење цело витих одговора на њих и маркскстичкој науци наста вићемо и после конгреса. То важи н. пр. за проучава ње економских процеса у савременом свету, технокра тизма као светске појаве, и. друго, од времена када је писана Платформа богатији смо за многа сазнања рекао је Рибичич, споменив ши пре свега поруке Конференције несврстаних 7 Алжиру.

Рибичич је подсетио да су. у припремама на контрес СКЈ, ангажоване многе научне институције, а ве ома драгоцен извор нових сазнања У тим напорима наше револуционарне науке да комплетира свој арсе нал представљају такође разговори са страним парти јама. Рибичич је између ос талог напоменуо да је 4. тлава конгресне Платфор-

ме преведена на све светске језике како би се олак шало њено разматрање.

ЗЕМУН

Смењен Радојко Филиповић

За председника Отштинске скупштине изабран Павле Илић. — Слмењени и начелници одељења Рајко Бибић ж Милан Вукмировић општитски, јавни травобранилам, Радмила, Букур

Одборници Скупштине оп штине Земун, на јучерашњој седници, нису прихватили оставку досадашњег председника Радојка Филиповића, него су га, једнотласном одлуком, сменили. За новог председника Скупштине општине Земун изабран је Павле Илић, досадашњи председник Општин ског већа ове Скупштине и наставник основне школе „Сутјеска“ у Земуну.

Одборници су били јединствени у оцени да Радојка Филиповића треба сменити, а не усвојити му оставку, зато што је он, из користољубља злоупотребио поло-

жај председника, супротстављао се ставовима из Пи сма друга Тита, и самим тим, тешко се огрешио о партијски морал, због чега је, недавно, и искључен из Савеза комуниста. , Није Радојко Филиповић био једини који је данас по днео оставку, а доживео смену. Оставке су, поднели и начелник одељења за грађевинско-инвестиционе и комунално-стамбене послове општине Земун инж. Рајко Бибић, начелник оделења за послове привреде и финансија Милан Вукмировић и општински јавни пра вобранилац Радмила Букур. Оставке, међутим, нису при

хваћене него су сви троје, такође, због злоупотребе положаја и кршења комунистичке етике, смењени са досадашњих дужности.

На седници је закључено да сви они који су присвојили друштвена средства мо рају да врате новац и остала добра Скупштини општи не Земун.

Седници је присуствовао председник Градске скупштине Бранко Пешић, члан секретаријата Градског комитета СК Чеда Јефтић и секретар Општинског комитета СК Земун Гавро Вуксановић. (Танјуг)

ПОСЛОВИ У ИНОСТРАНСТВУ

Нашн етручњаци градиће 3 пољо-комбината у Перуу

Између Министарства по љопривреде Републике Перуси представника Пољопривредног комбината Београд и Економско-техничког завода у Осијеку, у Ли ми. је потписан Уговођ којим је утврђено да југосло венски стручњаци изграде три пољопривредна комби ната У Перуу. Изградња по комбината треба да почне 1975. године, а укупна вредност инвестиција у њихову изград њу износиће око 100 милиона долара.

(О овом уговору данас 18 обавестио „новинаре директор Завода за сточарство Атрозекономског института Пољопривредног комбината Београд инж. Владета Ћи-

рић. Предвиђа се — нагласио је Ћирић — да сваки од

будућих комбината буде ло циран на површини од око 10.000 хектара. На комбинатима би се узгајало по 10.000 крава музара. производило 150 милиона литара млека тодишње, товило гтодишње око 15.000 говеда, 100.000 свиња,“ производило 2 милиона бројлера и око 200:000 кокоши — носиља. Оцењено је да би та три по љопривредна комбината, из грађена по углељ на, југословенске _ пољокомбинате

(односно по угледу на Ком бинат Београд у коме пољо привредна производња, пре рада и продаја чине заокру жену технолошку целину) требало да смање садашњи "увоз хране у Перу за око 15 одсто.

Збот пораста броја станов ништва и недовољно лобрих услова за пољопривредну производњу Перу је последњих година приморан да увози знатне Количине хране. Рачуна се рекао је Ћирић — да перу анска влада издваја годит ње око 100 милиона долара за увоз пољопривредно-ин дустријских производа и да је тренд ка још већем увозу хране. Истражујући могућности за већу и интензивнију пољопривредну производњу на својој територији, перуански стручња ци и влада закључили су да геруанским Условима највише одговара организација и модел пољопривредних комбината у Југославији, који су већ стекли репутацију у свету. Тако СУ. после двотодишњих посета и прелиминарних разговора. представници перуанске и југословенске стра ве приступили коначно пот писивању уговора.

Ћирић је, такође, упознао новинаре са податком да

Пољопривредни _ комбинат Београд преговара сада и са представницима Танзаније, Замбије, Мексика и Ирана о изградњи комбината у тим земљама. . (Танјуг)

Честитка Видоја Жарковића Мијалку Тодоровићу

(Титоград, 28, септембра) — Председник Скупштине Црне Горе Видоје Жарко вић упутио је прецседнику Савезне Скупштине Ми јалку 'Тодоровићу следећи телеграм:

„У име Скупштине Црне Горе и своје лично, најср дачније Ти честитам 60. рођендан и Орден југосло венске заставе са лентом — признање за Твој дуготодишњи револуционарни рад. Желим Ти дуг живот и добро здравље да би несмањеном снагом и даље давао своје допринос на за

дацима продубљивања са моуправних односа и социјалистичке изградње за ше заједнице“, (Танјуг)

(Танјуг)

1И3 ЈНА |

Научни Рад

| __ралу фирмација класних војним

школама

На данашњој седници Савета за научни рад у оружаним снагама СФРЈ којој је председавао генерал-пуковник др Ђока Мвановић, разматрани су стање и услови развоја на учно-истражнивачког Рада у високим војним школама ЈНА. Савет је донео и препоруке за даље унапџе ђење ове активности, у складу са законом о Бојним школама и научним установама ЈНА.

У свим високим војним школама наставни кадар располаже високом струч ном спремом али ниво ње гтовог научног образовања, са изузетком неких школа, захтева даље допунско усавршавање — речено 1е на седници Савета.

Полазећи од тога да Закон о високим војним шко лама у научно-истражизач ким установама даје пре цизне одредбе у погледу формирања научно-истраживачког кадра и његовог избора у научно-наставна звања, Савет је нагласио да одредбе Закона тре ба да буду јасно конкрети зоване у статуту сваке ви соке војне школе.

(Танјуг)

Ј

| САВЕЗНИ ОДБОР САВЕЗА

Општа је констатација новинарских организација да је информисање, као ин тегрални део самоуправног | система, у нацртима устав|них текстова углавном добило место које одговара идејно-политичким кретањима после Писма и објављивања Платформе за 10. конгрес Савеза'комуниста Југославије.

Ово је закључено на јучерашњој седници Савезног одбора Савеза новинара Југославије, на којој је расправљано о месту средстава ивформисања у савез ном уставу и у Платформи за припреме 10, конгреса СК Југославије. Међутим, оцењујући потребу јединствевости југословенског комуникационог подручја, односно потребу јединствепости читавог система информисања, у расправи је | изнет предлог да се испита могућност уграђивања у са везни устав посебног комплекса о информисању. Ус твари, ради се о потреби да се конституише самоуправни модел информисања, по чев од радне организације, па до федерације, да радни човек више не буде у пасивној улози „потрошача“ информација.

На седници је са посебним задовољством прихва-

РАДНИЧКИ АКТИВ СК НИША О СОЛИДАРНОЈ СТАМБЕНОЈ ИЗГРАДЊИ

Оштре критике

због закашњавања

| расправама

Због слабе сарадње опека за радничке станове на-

бављана чак у Бугарској. — Захтев да се рокови поштују

(Ниш, 28. септембра) — Ра днички актив СК при Општинској конференцији Са веза комуниста у Нишу разматрао је синоћ досадашње резултате у изградњи станова из Фонда за солидарну стамбену изградњу, као и разлоге због којих две зграде са укупно 40 станова неће бити завршенеу предвиђеном року. Наиме, после организационих и материјалних припрема то ком ове године, када су образовани Фонд за солидар ну стамбену изградњу и Скупштина Фонда, утврђени извори финансирања и висина материјалних средстава за ову годину (16 милиона динара), закључено је да се до краја 1973. године изгради 220 станова, док ће се наредних 35 станова започети у овој а довршити се птембра идуће године.

Каква је сада ситуација на градилиштима, до краја тодине ће бити готово 180 станова (мањи део за 14. октобар — Дан ослобођења Ниша „а већи до 29. новембра — Дана републике), па су чланови Радничког акти ва тражили од представника „Грађевинара“ и индустрије грађевинског материјала „Ћеле-кула“ објашњење за овакво закашњавање.

Директори ових предузећа су, поред напомена да су рокови изузетно оштри и

СК ЗАЈЕЧАРА

Изоорн

кратки (пет месеци) указали на нередовно снабдевање опекарским материјалом, не сташицу електричне енергије и воде на подручју где се станови граде, временске прилике и друге разлоге. Ово су чланови Актива СК са мо делимично уважили, инсистирајући на бољој и ефикасној организацији посла и координацији рада између ова два предузећа.

Наиме, у расправи се испоставило да је „Грађевинар“, и поред постојања индустрије грађевинског мате ријала у Нишу, морао да до према опеку из других, удаљенијих места (Смедерева, Косовске Митровице, циглана у Војводини) па и из Бугарске, зато што се у Нишу не изграђује опека баш тог формата за који су зграде пројектоване!

Овај разлог и неколико сличних били су предмет оштре критике чланова Ра дничког актива СК, који су одлучно захтевали да У изградњи станова за раднике доследно поштују динамика, уговорени рокови и ефикасност сви учесници у

овом послу. Д. ЈАНКОВИЋ

у знаку

радничке већине

(Зајечар, 28. септембра) — Општинска конференција СК оценила је резул тате шестомесечног пословања зајечарске привреде и размотрила је критеријуме за наступајуће изборе у СК општине, У раду конференције учествовао је и Шандор Добо, потпредседник Републичке конференције Социјалистичког савеза и члан политичког актива Србије. Њ У око 120 основних ортанизација СК, колико их има у зајечарској општини, речено је, избори ће протећи у знаку раднич- · ке већине, Препоручено је

да се у нова руководства

бира најмање две трећине нових људи и да се по чев од основних организа ција до општине за Конференцију СК у руковод ствима нађе најмање 60 одсто људи из непосредне производње.

Велика пажња у наредном периоду мора се поклонити заустављању пораста трошкова живота, који су у првих шест месеци ове године у општини расли брже од номинал них личних _ доходака. Због тога, како је данас закључено, организације

ск у радним колективи.

ма морају заједно са организацијом синдиката да буду носиоци активности,

НОВИНАРА ЈУГОСЛАВИЈЕ

ћонетитунеати самоуправни

модел информација

Предложено да се у савезни устав уврсти посебан

став о информисању, које је интегрални део са- |

моутравног социјализма, одређен друштвени утицај на средства | обавештавања,

— Недовољпо јасно

ћена оцена да је информисање делатност од посебног друштвеног интереса, како је то записано у уставним текстовима, из чега „следе одговарајући задаци и за штампу и за друштво; Као једно од важних средстава остваривања циљева социјалистичке самоуправне де мократије, Савезни одбор сматра да би такву улогу у одговарајућем члану уста ва требало одређеније утвр дити, обележавајући тиме посебне квалитете југословенских средстава информисања. Осим тога, на одтоварајући начин потребно је истаћи привцип информисања као интегрални део самоуправног социјализма, _ са прецизно одређеним класним обележјем. '

На седници је такође ргс поављано о потреби сигур нијег обезбеђења материјал не основе свих средстава информисања и општег ма теријалног положаја штам пе, радија и телевизије.

Изражено је мишљење да је недовољно јасно дефинисана улога Социјалистичког савеза у области ин формисања, као и да је не довољно јасно одређен дру штвени утицај на средства јавног информисања. (Тан-

југ)

| ЗЕНИЦА

Преко 100.000.

_ трађана на

"уставним

(Зеница, 28. септембра) | Чланови _ Међуопштинске конференције Социјалистичког савеза, а данас и чланови Општинске конференције Социјалистичког савеза у Зеници, позитивно су оценили активност везану за расправе о нацртима устава СФРЈ и СР Босне и Хер цеговине. Речено је да је у зеничком _ региону јавним расправама присуствовало више од 100.000 грађана и радних људи.

Посебна пажња у јавним расправама поклоњена. је месту и улози делегације као и односу делегација и делегата у ООУР. Изнето је доста мишљења да се у уставу јасније дефинише 'минули рад, да се јасније изрази обавезно трансформисање целокупног вишка рада у интересне заједнице, да се одреди место и улога Привредне коморе, положај пољопривредних _ произвођача, општинских већа као и политичко извршног ор. гана.

У јавним расправама изне те су и примедбе на предло жене документе, Занимљи: ва је примедба мештана Бу соваче. Радни људи у овој комуни у својим примедба: ма истичу да је нужно да се пољопривредницима оси гура здравствена заштита у истом обиму као и запосле: нима у привреди, као и да се дефинишу решења систе мског финансирања рада ме сних заједница.

Посебна примедба из овог краја односи се на ограничавање боравка Југословена привремено запослених У иностранству, односно да се забрани одлазак у инос транство лицима која нису регулисала војну обавезу. На крају је одлучено да се све ове примедбе системати зују и упуте одговарајућим форумима на разматрање и

усаглашавање. . И. МИЛЕШИЋ

|

СЕДНИЦА САВЕТА

ДНЕ БАНКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Ограничен

'

ГУВЕРНЕРА Ндрр

___пораст оанкарских кредита Ради повећања производње и запослености, Савет

гувернера одлучио да предложи повећање новчу. не масе и кредита банака у идућој години,

Савет гувернера Народне банке Југославије оценио је на јучерашњој седници да је пораст новчане масе и кредита био већи _— него што би одговарало предви ђањима на почетку године. Услед тога Савет гувернера

| је, ради успоравања креди-

тно-монетарне експанзије, донео одлуку о ограничавању кредита банака. Према тој одлуци, пословне банке су обавезне да привремено ограниче – пораст банкарских кредита до кра ја 1973. године.

Одлука не предвиђа. обавезу да се банкарски кредити замрзну на. садашњем нивоу, већ она утврђује обим и динамику могућег по раста до краја године који

износи око 13 милијарди динара. У систем ограничавања

пораста кредита уграђени су селективни циљеви кре дитне политике и сезонске потребе за кредитом. Тако су из привременог ограничава ња пораста кредита изузети: кредити за потребе извоза робе и услуга, кредити за производњу и залихе пољопривредних – производа, кредити за усмеравање уво за са одређених валутних подручја, међубанкарски кредити, кредити из основа комисионих послова као и неки строго наменски кре дити који су усмерени за реализацију одређених циљева економске политике.

Одлуком о ограничавању банкарских кредита, каже

„се, у саопштењу са, ове се-,

днице; дате су, могућности, за даље развијање међубан .

карске сарадње и могућности уступања слободног потенцијала са једне на другу банку.

Међутим, Савет гувернера је истовремено оценио

да је у конкретним услбвима био нужан већи пораст кредита и новчане масе него што је предвиће. но на почетку године, (0. стварена привредна кретања, која су у значајној мери одступала од предвићања на почетку године, захтевала су да новчана маса и кредити банака расту брже него што је предвиђено пројекцијом кредитно-моне тарне политике, и да би стриктно спровођење задатака овом пројекцијом захтевало предузимање општих рестриктивних мера, које би отежале несметано обављање поменутог процеса и деловало у правцу успоравања производње и запослености,

Услед тога, упоредо са торњом уредбом о ограничавању пораста кредита ба нака, Савет гувернера је одлучио да предложи Савезном извршном већу измене у постављеним задаци ма у погледу кретања новчане масе и кредита бана ка. Према овом предлогу, новчана маса треба да се повећа у 1973. години за 19,8 милијарди, кредити банака треба да се повећају за 44 милијарде. Овакав по раст новчане масе и кредита банака представља значајно успоравање сада-

шње _ кредитно-монетарне експанзије. Одлука о отраничавању кредита банака треба да обезбеди овакво успоравање,

| (бавет гуверћјн је тако

е прихватио извештај Народне банке "Југославије Савезној скупштини о кредитно-монетарним _ кретањима у раздобљу од 19: до 1973. године. (Танјут)

Зађршено Сађешођање о популационој полишици

Право је човека да одлучује о наталитету

Предложено оснивање демотрафског удружење

Учесници тродневног саве товања о изградњи друштве них ставова о популационој политици у Југославији које је завршено јуче у Бео граду — мишљења су да се не може имати јединствена популациона политика

због разлика у степену раз“

воја и демографске ситуаци је по регионима. Начела по пулационе политике, међу тим, треба да буду јединствена за целу земљу — као одраз друштвено – економских стремљења социјалистичког развоја, како је формулисано у Уставу и дру“ тим документима — рекао је др Милош Мацура. Соци оглази, филозофи, демографи и економисти заложили су се за такав социјалистич ки економски развитак ко. ји ће омогућити човеку да, материјално обезбеђен и друштвено активан, _одлучује о планирању своје породице. Председник Савезног савета за планирање породице Вида Томшич предложи ла је да Савезна уставна ко мисија уврсти у дневни ред и улогу становништва у пла

нирању развоја породице „Одређивање броја деце у једној породици одраз је 19 хнократског приступа УК лико иза тога стоји АРУЈГ тво, а не човек“. — рекла је она том приликом.

Оцењујући позитивно по лазне ставове саветовању потпредседник СИВ АР . тун Вратуша напоменуо : 4 да је човек основа. демоги фске и целокупне популан оне политике и да је пен во право да одлучује о 427. литету. „Циљ нашег сви. правног друштва је СтВа ' ње услова у којима Пе во право моћи у пуној од ри да се остварује — ре је Вратуша. Ј

Др. Антун Вратуша 4 зио је уверење да анићи 4 сусрет предлози, који буду упућени са с товања.

На крају саветовања пр дложено је оснивање Ае би трафског удружења кој = се бавило овом проблем и ком са социолошког, екб меког и психолошког вишта, као и са СРИ . та савремене гинсколу' Е

УМРО АКАДЕМИК ЈОСИП ЛОНЧАР

(Загреб, 28, септембра) Јутрос је у загребачкој бол ници „Јосип Кајфеш" у 82. тодини умро наш чувени физичар академик проф. др Јосип Лончар.

Лончар је рођен 1891. године у Ђакову. Основну школу завршио је у Славонском Броду, класичну гимназију у Винковцима, а студије физике и математи ке у Загребу и Паризу.

Након завршетка студија најпре је радио у Другој реалној загребачкој гимна-

зији, а касније на Високој теничкој школи у Загребу, где је предавао теорију електротехнике,

Године 1931. постао је до цент на Техничком факултету у Загребу, 1984. ванред ни професор, а три године касније и редовни професор Техничког факултета, где је радио све до 1962, го дине, када је отишао у пев зију.

Професор Лончар је 1937. тодине изабран за дописног члана Југословенске акаде

умјетнос

мије знаности и ана —

ти, а за редовног чл 1946, године. У Био је дуго година Ур. ник најпознатијих са за електротех у бо академик, уређивао 14 деми пис Југословенске за стн је знаности И „Рад". Преминули, чар објавио 1 десет значајних најзначајније „Основи елактро