Borba, 29. 09. 1973., S. 13
| ТРИБИНА | _
Ре
| ГОВОРНИЦА |
колебања око улоге (КЈ
Изђоди из „чзашања члана Избршног бироа Председнишшђа СКЈ „Јуре Билића полибдшичком акшибђу Шапца, 25. сепшембра
„... Морамо осигурати да Савез комуниста буде јединствен баш зато да би могао развијати самоуправно друштво, да би сада на новим основама остварио јединство и интеграцију југословенског друштва и да би федерација била инструмент народа и народности република и покрајина, за не нека наддруштвена или државна структура над републикама, над покрајинама, односно над радничком класом и народима и народностима Југославије, И ми смо у том погледу отворили процес за постизање таквог јединства Савеза комуниста Југославије. Али, ја лично мислим, а и многи другови мисле, да је оно шта смо могли постићи далеко од тога што смо поститли, Основе које су рађале нејединство Савеза комуниста материјална основа, друштвена основа која је стварала могућности сепаратизма с једне стране, технократизма и либерализма, с друге стране. у Савезу комуниста Југославије и у нашем друштву — још нису озбиљно начети. И да после годину дана, поред свих резултата и успеха које смо постигли, ако не бисмо наставили даље са револуционарним еланом борбе за оне принципе које смо поставили кроз Писмо и друге до кументе, нарочито Друге конференције Савеза комуниста Југосла вије, да би се могло лако догодити да се многе ствари из пређеног периода поново поврате на сце ну нашег југословенског друштва и политичког живота.
То произилази из тога што у Савезу комуниста има колебања. У неким срединама, и у неким руководствима нарочито, и то из страха да Савез. комуниста не би поново постао монополна организација и да не би развијао самоуправне институције, да не би раз вијао и оспособљавао друштвенополитичке организације и друге друштвене институције самоуправ ног друштва. Има колебања око тога какав Савез комуниста Јутославије треба да буде у данашњој етапи нашег развоја, колеба ња из страха да се поново не би створио централизам као доминан тна друштвена. снага, који би не-_ тативно утицао на равноправност наших нарбда и народности, република ги“ покрајина. "Не сзна се наћи мера у осигуравању аутоном ности републичких и покрајинских савеза комуниста, због тога што смо вишенационална земља, и једног јединственог Савеза комуниста, револуционарне 'идејне и политичке организације која ће осигурати да самоуправљање, социјализам и сви задаци који из тога произилазе спроводе јединстве но, доследно, по истим основним критеријумима и принципима, водећи рачуна о свим специфичностима појединих средина на читавој територији Југославије.
Бирократске и техснократска снаге — кочница развоја
Бирократизам у нашем друштву и бирократске снаге у републикама и наниже као и технократске снаге у републикама које често пута наступају и издају се као представници националних интереса, могу да постану и постају кочница развоја исправних односа у нашем друштву, а посебно у Савезу комуниста Југо-
| НА МАРГИНАМА |
ЈУРЕ БИЛИЋ: Има колебања око
тога какав Савез комуниста Југо-
славије треба да буде у даналињој етапи налцег развоја
славије. Но, није то само ствар субјективне воље људи него то произилази из нашег друштвеног и економског развоја.
Ми морамо до Десетог конгреса те дилеме да објаснимо и рашчистимо у нашем Савезу комуниста и да видимо који су то корени који се поново испречују акционом јединству Савеза комуниста. Које су то објективне и субјективне снаге које признају демократски централизам само до ни воа републике или општине7 Да се утврди које су објективне и суб јективне снаге које данас онемогућавају да Савез комуниста брже постане она друштвена снага у Југославији која ће осигурати самоуправни демократски курс и који ће осигурати да се сви зада-
"ни“који троизитазе из новотаује-
тава и нових односа у нашој федерацији, оситурају и ефикасно спроводе. '
Реафирмисати ставове из Писма “и Платформе
Сматрам, да ако имамо снажан Савез комуниста у Југославији, да ће он осигурати да се брзо конституише и организује радничка класа и све друштвене снаге кроз самоуправљање и да неће више би ти у стању друге друштвене снаге, које би одударале од тог самоуправног „курса да га поремете као што се то догађало 1970, 1971. и 1972. године у Југославији са већим или мањим интензитетом у једној или другој републици.
Не желим да прецењујем те дру те друштвене снаге, јер сам уверен да Савез комуниста Југославије није био снажан, да у нашим народима у нашој Партији није чврсто легао овај курс самоуправног демократског друштва и равноправности наших народа, да не би тако релативно лако и брзо Савез комуниста Југославије могао ликвидирати теорију и пра-
кесу која је произашла у 1971, 1972. а изражавала се у национализ= му, сепаратизму, хегемонији или либерализму и технократији. И када погледамо ситуацију после годину дана, мислим да је то једно од кључних, фундаменталних питања; да се у нашем Савезу комуниста та ствар постави на своје место кроз дискусију. расправе и да се може заузети дефинитивни став напуштања колебања која још данас постоје. Јер, та колебања се осећају од основних организација на горе, И то поред осталог и зато што је у почетку било екстремних ставова и дата је критика тим екстремним ставовима. Било је и одређеног револуционарног заноса и ми смо извесне друштвене снаге које су можда би ле у неким захтевима и екстремне, које су могле бити штетне помало декуражирали. Тако да смо са прљавом водом избацили и дете из корита. Зато морамо поновно реафирмисати ставове из Писма и Платформе и осталих докумената Савеза комуниста Југославије — о улози наше Џартије у садашњој етапи наше; револуције...
Комунисти у средствима инпформисања треба да се везуји за Програм СК
... Могу да кажем са сигурнош ћу да су наша средства информисања и многи људи који раде у средствима информисања прихватили искрено и свесно овај курс за који се бори Савез комуниста. Многи културни радници — то се види и у отпорима у нашим градовима који се дају на сектору културе, у филму, у публицистици — свесни културни радници, комунисти и патриоти, прогресивни људи и интелектуалци се боре против тих снага, боре се за афирмацију прогресивног, људског стварно вриједног и уметничког итд. Али се може опазити, нарочито у неким срединама, у неким средствима информисања поновно једна опструкција, неутрализам, не опредељеност. Схватање: „Па, и пре смо се ми определили, па су ти „извисили“ и сада опасност поново, прети дајди 'ови, извисе“ и. да ми опет будемо на тапету затб што смо неког следили“!“ Јасно да се не треба везати за људе, него се треба везати критеријумом Програма наше Партије. Према то ме, то за комунисту и за сваког прогресивног човека у средствима информисања треба да буде мерило за његову ангажованост, опредељење и слично, а не да се сада иде констатацијом: „Ми смо једном страдали, не желимо поново да се сада вежемо за један курс“! Из тога произилази да се не зна ко ће победити, јер има људи који су пали са једном политиком, а који поново сада очекују да би се они, или њихови блиски истомишљеници, могли вра тити на политичку сцену у Савезу комуниста Југославије или у појединим његовим деловима.
Национализам је политички до тучен, али у свести људи много је остало натруха и требаће дуго времена док се то излечи, утолико пре што неки објективни проблеми нашег друштва и нерешена питања могу да буду основа за поновно појављивање национализма... Прнетупачно и доступно
Наш закључак је да би текст устава морао бити језички, стилски и мисаоно јаснији, прецизнији, тачнији. Упућујем вас на то да је велики писац Стендал читао француске законе и Основни законик закон, како је говорио, да би поде.
сио тон, да би као писац научио ка |
ко се мора јасно изражавати, како би требало тежити том јасном из ражавању.
·Указао бих само на два или три израза, која, како ја хрватско-срппски језик осјећам, нису тачна, на страни 60. у поглављу У у латиници и ћирилици јављају се два израза, која нису истовјетна. Тако се говори о томе да би научно-уметничко
| __ ПИСМА _ |
и културно стваралачко дело треба "о да буде приступачно, у латинич ном тексту, а доступно, у ћирилич ном тексту. Приступачно и доступ но није исто у нашем језику, у заједничком језику Хрвата, Срба, Му слимана и Црногораца, не значи исто, Научно, културно и уметничко дело не мора да буде приступаачно. Оно може бити чак и нејасно, сложено, компликовано, тешко, али треба да буде доступно. То зна чи да треба мјерама културне по литике обезбиједити да буде досту пно свима. ;
Иста је нејасноћа и код употребе израза нетрпељивост и несношљивост. ·Товори се о националној, вјерској и Другој нетрпељивости и несношљивости,. Нетрпељивост је бла жи облик, први стадијум, који ути ре пут ка несношљивости, Неснош Љљивост — је оно стање када ми хва тамо секире и један другога бијемо тољагама, ножевима, пушкама и другим, То је несношљиво стање, а нетрпељиво стање може бити раз говор у кафани, може бити разговор на јавном мјесту, који распирује нетрпељивост и припрема несношљиво стање у међунационалним односима.
(Књижевник Младен Ољача у Савезној скупштини) |
Како сачубаши споменике
Нема места у налиој земљи које нема свој споменик, везан за људе, датуме, за нешто што нас подсећа, да га чувамо. Сви ти сто»меншци говоре о људима који су дали своје животе за данашњи, за боље сутра. Нажалост, спомепицу ти симболи, претпуштени су сами себи. Препуштени су'времену, тако да их оно руши. Дакле, споменици код нас тропадају наочиглед свих нас. Не чувамо оно који су себе уткали у темеље наше садашњице цм будућности. Зар то није пре свега част, чувати сто ментчке, а да не говоримо о дужностима свих нас.
Наша омладина, налим. ученици
средњошколци им основии жоће без сумње све да ураде, али свакако све то треба м покренути. Међутим, -ту ч тамо има неких мницијатива од стране школа у неким нашим местима, али је све то недовољно за стварну људску бригу 0 споменицима. Зар замста не можемо да сачувамо то наше благо— наше споменике.
Свакако да би у градовима, селима и насељима требало да постоје одбори за чување споменика, ако не при школи, онда при Месном одбору Савеза бораца, а ту обавезно укључити све друштве"но-политичке организације, посебно ученике, јер се они тако и вас
питавају. а да не говорико о оној другој страни. Тажође је веома лоша налша навика да се око монументалних споменика често могу видетц разбацане жартије, отпачм тране, токидано цвеће и друго. Свакако да о овоме морамо више повести рачуна, нарочито ми тросветни радници, кад водимо ,екскурзије. Такође би боље требало организовати службе обавештења о појединим, споменицима, јер онџ остају неми, уколико се о њима све не каже.
Душан СТОЈАНОВИЋ, наставник, Велико Оралије.
Недељни репертоар
УТОРАК, 2. Х — 20 — Таленти и обожаваоци, комедија . АН. Островског. СРЕДА, 3. Х — 20 — Тоска, опера Ђ. Пучинија % ЧЕТВРТАК, 4. Х — 2 Госпођа министарка, комедија Б. Нушића · ПЕТАК 5 Х =">0 == аша= на, драма Б. Станковића СУБОТА, 6. Х — 19 — Балетско вече (представа от купљена за учеснике У смотре „Радост Европе“
СЦЕНА У ЗЕМУНУ
УТОРАК, 2. Х — 19,30 Село Сакуле а у Банату, гостује ансамбл драме Српскот народног позоришта из Новог Сада.
ЧЕТВРТАК, 4. Х — 16 —
Програм У смотре „Радост Европе“ !
ПЕТАК, 5.'Х —>=19.30. =
Ана Карењина, балет Р. Шедрина.
ТЕАТАР КРУГ 10 УТОРАК, 2. Х — 20.330 —
солистички концерт Зденка Марасовића
СУБОТА, 6. Х — 17.330 —
Представљамо вам оперску премијеру „Кармина Бура на“ и „Замак Плавобрдог“.
ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРАМСКО
ВЕЛИКА СЦЕНА.
УТОРАК, 2. Х — 18 — Хамлет, В. Шекспир
СРЕДА, 3. Х — 19,30 — Ми стер Долар, Б. Нушић ЧЕТВРТАК, 4. Х — 19.30 За ким звоно звони, Е. Хемингвеј ПЕТАК, 5. — 19.830. — Мистер Долар, Б. Нушић СУБОТА, 6. Х — 19.30 — Буба у уху, Ж. Фејдо.
»„БОЈАН СТУПИЦА“ СРЕДА, 3. Х — 20 — Деј-
ство гама зрака на сабласне невене, 1 Зиндел
ЧЕТВРТАК, 4. Х — 18 Беле ракете лете на Амстердам, В. Зупан
ПЕТАК, 5. Х — 20 — Трамвај звани жеља, Т. Виљемс
СУБОТА, 6. Х — 20 Учене жене, Молијер. БЕОГРАДСКО
сцена на црвеном
крсту
ПОНЕДЕЉАК, 1. Х — 19.30 —" Сумњиво лице, Б. Нушић у СРЕДА, 3. Х — 19.30 — Разбојници, Ф, Шилер. претпремијера четвртак, 4. Х — 19.330 Разбојници | Ф. Шилер, премијера СУБОТА, 6. Х — 1. и 19.30 — Разбојпици, Ф Шилер БЕОГРАДСКО Ћ
СЦЕНА НА ТЕРАЗИЈАМА
НЕДЕЉА, 30. 1Х — 20 Др, Б. Нушић, премијера ПОНЕДЕЉАК, 1. Х -— ФД» Женски разговори. Д. Радо“ вић у СРЕДА, 3. Х — 20 — Београд некад и саљ Стерија — Нушић — Бећковић ЧЕТВРТАК, 4. Х — тд Женски разговори, Д. Радо“ вић 5
ПЕТАК, 5. Х — 20 — Вио-
линиста ва крову Џ, БокЏ. „Стеин СУБОТА, 6. Х — 20 —Др,
Б. Нушић
ТЕАТАР НА ЧУКАРИЦИ ЧЕТВРТАК, 4. Х — 20 Дундо Мароје, Држић Фотез — Јусић
АТЕЉЕ 212
СРЕДА, 3. Х — 20 — Рањени орао, Мир Јам ЧЕТВРТАК. 4 Х — 20 Пурпурно острво М. Бул-
гакова ПЕТАК, 5. Х — 20 — Маратовци, Д. Ковачевића СУБОТА, 6. Х — 20 — Краљ Иби, А. Жарија
„бошко БУХА“ НЕДЕЉА, 30. 1Х — 10.30 —
.
„Бајка о цару и пастиру“;
7 — „Доживљаји Тома Со“ јера“
ПОНЕДЕЉАК. 1 Х — м „Василиса прекрасна“ СРЕДА, 3. Х — 13.830 — „Биберче“ ПЕТАК, 5Х — 10 — „Ва-
силиса прекрасна“ СУБОТА, 6. Х — 1 — „Доживљаји Тома Сојера“
МАЛИ ОГЛАСИ
ОБАВЕШТЕЊЕ
ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА БЕОГРАД обавештава потроша че да ће због ремонта мреже, 30. 9. 1973. остати без електричне енергије:
СО СТАРИ ГРАД: 07,30—12,30 ч.
Нушићева, од почетка до Моше Пијаде 12, пешачки пролаз у Моше Пијаде и Теразије 23 и 25. 3239 СЛУЖБА Муту КРАДНА. заједница Стручнејслу ижбе „Републичке заједнице кул туре, Београд, нНемањина број
24 расписује конкуре за попуну слободних радних места: 1. саветника за књижевност пи из дака у Радној заједници Струч графа [а или 16 класе. Поред
Београд, телефон
(011) 441-484
општих услова кандидати морају да испуњавају и следеће услове: за радно место под 1. завршен _ један од факултета друштвених наука; за радно ме сто под 2. положен испит за Та или 16 класу. Стан није обезбе ђен. Лични доходак по Правил нику о расподели личних дохо дака у Радној заједниц Стручне службе Републичке »заједни це културе. Пријаве на конкурс са опширним биографским подацима о досадашњем раду, са потребним доказима о школекој спреми, доставити радној заједниди Стручне службе Републич“ ке заједнице културе, Београд Немањина број 24-1 у року од 15 дана, од дана објављивања конкурса у дневној штампи,
5240
жу,
радном ста-
50. СЕПТЕМБАР 1978. — БОРБА — СТРАНА 13.
САХРАЊЕНА БРАЋА
У Алеји великана на Новом гробљу у Београду јуче. су, уз високе почасти, сахрањени браћа Мир чета и Момир Чворовић. Мирчета Чворовић преминУуо је 25. септембра на дужности амбасадора СФРЈ при уреду СУН у Женеви а Момир пуковник ЈНА у резерви, умро је сутрадан, непосредно након што је сазнао за смрт старијег брата.
Пошта у Женеви
(Женева, 28. септембра). — На састанку свих де-
· ЧВОРОВИЋ
сет поткомисија европске конференције о безбедности данас је одата пошта преминулом сталном пред ставнику Југославије при Уједињеним _ нацијама У Женеви, Мирчети Чворовићу. : Председавајући поткомисија замолили су југосло= венске _ представнике на састанку да пренесу сау“ чешће југословенској влади и породици амбасадора Чворовића.
(Танјуг)
„„Енергоннвест“ даје 26 етипендицја
(Сарајево, 28, септембра) — Сарајевски „Енергоинвест“ доделиће ове године 215 стипендија и кредита студентима и ђацима широм земље.
Ову одлуку донели су ор тани управљања готово свих фабрика великог колектива у оквиру раније ус војене кадровске политике везане за програме развоја.
Профил кадра који љће
стипендирати одредиле су саме основне организације удруженог рада, јер, како се у „Енергоинвесту“ истиче. оне најбоље знају как ви су им стручњаци потреб ни за будућност.
Будући стручњаци „Енер гоинвеста“ биће одабрани конкурсом, а највише стипендија биће одобрено студентима техничких наука, (Танјуг)
ОдуР ЈУТОМЕТАЛ
Организација за промет неметала, ватросталних и
грађевинских материјала
расписује КОНКУРС за попуну руководећег радног
ШЕФА ОДЕЉЕЊА
места
УСЛОВИ:
ВСС и 6 година радног искуства:
ВШСС и 8 година радног искуства;
ССС и 10 година радног искуства;
обавезно знање енглеско: језика, право на рад У спољној трговини, поседовање морално-политичких квалитета и испуњавање осталих услова
предвиђених законом.
Писмене пријаве са потребним доказима о мепуњавању услова треба доставити лично Служби кадровских послова Југометала. Београд, Делиградска бр. 289/1 у року од осам дана од дана објављивања
конкурса.
БЕОГРАДА У ЊУЈОРК
Сваког понедељка, среде и четвртка # "летимо директно из Београда за Њујорк.
_ Из Њујорка одличне везе за све градове Америке и Канаде.
Обавештење о нашим специјалним попустима и ниским тарифама за омладину можете добити у пословницама ЈАТ-а, у туристичким агенцијама или директно код нас:
РАМ АМЕЕСАМ, Хотел Славија, Св. Саве !,
2721 1—1
%
% "