Borba, 15. 12. 1976., S. 11
ПОЛЕМИКЕ.
(Загреб, 14. децембра) — Под насловом „Страшно лице ништавила“ објављује данашњи број, „Ока“, загребачког полумесечаика за културна пита-
ња, писмо одговорвог уредни- ·
ка листа, књижевника Горана Бабића — књижевнику Антуну Шољаву поводом његове полемике „Тако нам је суђено“, објављене у осмом броју „Питања“, часописа Центра друштвених делатеости ССОХ.
На ову се полемику осврнуо недавно и републички секретар за просвету, културу и физичку културу др Стипе
Шувар, на седници Комисије
за језик речима:
„Ових дана можемо читати у часопису, што га иваче под
фирмом социјалистичке омла-
динске. организације уређују старији тридесетогодишњаци с помало квази лијевом репутацијом, алистипично десничарским испадима (ово се не односи на сва уредничка и сурадничка имена у том часопису), једну дозлабога бљутаву и баналну ламентацију над страдањима и трагичеим усудом хрватског пјесника, а повод је тобоже конкретан! Таквих штива има и појединци и даље шаљу своје „поруке“ о националном страдалништву, о инхибицијама, траумама и прометејској судбини. хрват ског интелектуалца, упркос тога што они који тобоже стра мају и даље претежно састав љају автологије, сједе у жиријима, дијеле једни другима награде, штампају књиге решће, брже и с много више помпе него „режимлије“ итд.“
Како се постаје добар писац; |
Деносимо неке одломке опптирног писма Горана Бабића, објављеног на две странице листа:
„У грађанском конпепту кул туре, какав је ваш, постоји ста вовита хијерархија, становит сустав вриједности м кад о то ме говорим нужно се морам кретати по координатама иманентним такву систему — пише Бабић... Важеће гесло је успјети у животу. Што %о зна чи у литератури Кратко м ја сно, по вашем рецепту, постати добар писац. Како се ностаје добар писац, тко то одређује м по чему то тај одређује... Ви сте ми Михалић, ва примјер, своједобно одлучили
" да ед једног младића направи те доброг писца и у листу који је био под вашом ковзтролом објавили сте му на ударној страни циклус пјеса-
ма. Тако је један младић ушао.
У; литературу.
Па што Џа . Осим
што је тај потез за све оне_
који знаду читати шифриране литерарне поруке, а их је меого, истодобно и налог за даљње практично помашање. Другим ријечима, то за собом повлачи примање у Друштво књижевника, односно тискање сваке понуђене њетове књиге
у сваком издавачком подузе-.
ћу, гдје владају ваши људи, односно одговарајуће утјецај но радно мјесто и обавезу одтоварајућег практичног понашања. Што то пак значи То зеачи, да ће ваши критичари о свакој његовој књизи писати надасве позитивне рецензије, да ће ваши људи у различитим друштвеним комисијама и фондовима (тадашњим) дати максималну друштвену подршку (читај: паре) сваком таквом издавачком потхвату, да ће се књига наћи на попису дјела која конкурирају за различите друштвене вагра де и признања... Да ће бити преко ноћи изабран у Пен-
"клуб и послан на различите
конгресе у иноземство... Да ће му роман бити екранизиран и драматизирав, да ће бити обавезан инвентар на Дубровачким љетним играма, Сплит ском љету и осталим манифестацијама, да ће бити биран у Управни одбор Друштва књи жевника и разичите његове ко мисије, да ће понети писати ликовне критике и преводити са шест језика одједном, при чему ће његови пријеводи пре ко ноћи истистути из пзколске лектире пријеводе познате и признате... Да ће ускоро моћи им сам запошљавати одређене људе на одређена мјеста, да ће контактирати са славистичким катедрама у сви
јету и на неки начин усмјеравати м њихов рад итд...“
О младићима је реч ' |
„Међутим — наставља Вабић — заиста сам вам дужав неште рећи, вјерујте заиста мање због себе, више због дру гих. Јер мени цијели овај текст може у крајњој линији донијети вуппе шттете него користи, може више зла ванијети управо мени него било коме другоме. Боље би мм било без њета, али једну дужност ипак нисам могао завемарити,
за само једну кривицу (вашту)
и ја се осјећам одговоран.
Ријеч је о младићима, о људима моје генерације и млађима од мене који су страдали захваљујући вашој успјешној дјелатности. На томе вам, мој господине, не могу честитати.
Јер при крају свог „мандата“ вашаје „живост“ ступила у једну врсту спреге с фракцијским дијелом партијског руководства у Хрватској. Очи-
то, није вам била довољеза само нефовмална власт. Одједном вам се учинило да би те могли освојити и формалну, освојити све, Сама по себи, какве год стравичне размјене по-
примила ваша „живост“ ипак“
не би имала онакав друштве-
"аи утјецај и катастрофалне по
сљедице какве је имала, да вије било те спреге, И ја дабас јасно лучим оне који су
"тада вјеровали вама од оних
који су вјеровали фракцији. М јасно лучим младиће од ста рих препредених лисаца који су прошли кроз многобројне
буре и мијене. И јасно лучим.
оне који нису знали ништа од оних који су знали све.
Размишљате ли икада, господине, о момцима (и девојка ма) који нису појма имали о фракционаштву, који су од-
_гојени.у социјалистичком, да
не кажем комунистичком духу и којима је такав одгој налагао да слиједе своју Партију и који су погријешили или поистовјећујући ју с истакнутим појединцима из њезиног руководства, те вјерујући Савки Дабчевић — Кучар, Пери Пиркеру, Мики Три палу, Ивану Шиблу и осталима, вјеровали и вама. Знадете ли доиста што се с њима догодило и што се још увијек и данас догађа. Дакако, то ни-
_ је само ваша „заслуга“, али
осјећате ли икакву одговорност за њихово разочарање, страдање и (слободан сам рећи) трагедију. Они су вама вјеровали и овима Које сам споменуо. Они су (и ја међу њима) за вама ишли. Вјерујући понеком вашем литерарном дјелу, ријечима, лијепим и
складним, а не знајући за по-
задину, за тмину без искришта, они су, понављам, за вама ишли. У тој заблуди ви сте сви за ту младост били Партија, били идеал племенитости, чистоте и самоодрицања. Највећи број тих младих људи није из свега тога никакву корист нити тражио НИТИ очекивао.
Дио њих су дјеца партиза-
__ва, рођена послије рата. Да-
вас су неки од њих у екстрем ној усташкој организацији, ме Ђу преживјелима кољачима и убојицама. Тко је у њихово срце, у њихову душу усадио мржњу, тко их је навео да скрену на пут с кот нема повратка7 Терет на леђима невиних
И напокон, тко је То заправо стварно страдао. Ви мој врли господине, ни најмање. Ни ви ни цијело ваше друш-
Ко је то, заправо, страдао
Писмо Горана Бабића Антуну Шољану објављено, под насловом „Страшно лице ништавила“, у да-
налшњем броју загребачког листа „Око“
тво укључивши и споменуте „другове и с другарице“. Они су добили Или одговарајућа радна мјеста или добре мировине, и надаље објављујете књиге, драме, пријеводе, примате друштвене награде итд, а неке од Тих младића и данас повремено хапси полиција, посла понекад не могу до-
бити; не разумију што се то,
догодило, а нису глупи. Не сналазе се, живе У магли, ваши их пајдаши по каванама нападају вашом идеологијом, припремају их за тероризам, за ново клање распирују међу њима шовинистичке страсти, мржњу према Србима, Жидовима, Циганима и. Хрватима — комунистима...
То вам не могу опростити. Свој једини аутентични пораз нисте могли поднијети и сав терет сте једноставно пребацили на леђа невиних, оптуживши између осталих и мене да сам тај терет на њих на валио — наставља Бабић. Бит ћу слободан овдје изјавити под пуном моралном, материјалном и наравно, кривичном одговорношћу да сам, поред других, учинио све што је било у мојој моћи да се по могућности што више тих младића о којима говорим, спаси од разних неугодности, да им се помогне, да им се објасни у каквој су страшној заблуди живјели и да их се покуша по ново придобити за социјализам, за самоуправљање., за братство и јединство. С поносом могу рећи да је ово социјалистичко самоуправно друш тво показало кроз свих ових пет година, своје хумано лице. Истодобно сам (без икаквих грађанских и моралних скрупула) био на страни оних који су настојали јавно раскринкати све праве организа торе...“ "
„Во — заврштава писмо Торат Бабић — наша ће дјела ипак ·_ побиједити, · господине. Као нтто сте ви стварали увјете да очувате свој тоталитарни концетт културе, да %ситурате своју „хуману“, „пацифистичку“, „либералну“ ду
ту, тако ћу м ја исто насто- |
јати помоћи онима који ће моћи, стварајући нове, тај ваш још увијек постојећи систем срушити. Видјети вјеројатно нећемо ни ви ви ја тко је » мао ветпе успјеха у овој бици за будућност. Но сигуран сам,
међутим, да ћете у будућно- |
сти, кад не:буде ни вас ни мене, ви ипак бити поражени“. И. Т.
ТИТОГРАДСКИ ДНЕВНИК | Из живота колектива и појединаца
Три деценије Удружења чрногорскиг љиковних уме предати штафету архивског дежурстваг —
тника — Фестивалљ аматерског филма — Коме За „Медаљу“, сложне и несложно
и
(Титоград, децембра) — У време трајања јубиларне ликовне изложбе, којом је ове године обележена тридесетогодишњица веома успешног деловања Удружења црногорских ликовних стваралаца, љубитељи ове уметности У Титограду имали су прилике да се сусретну са једним угледним гостом — који гост, у ствари и није. Јер, Урош Тошковић, сликар који је својим делом скренуо изузетну пажњу и критике и публике и који у Паризу живи и ради већ више од две деценије, родом је управо из околине овог града. После седамнаест година Тошковић је сада имао у Модерној уметничкој галерији сусрет са титоградском публиком, и том приликом, уз разтовор изложио и неколико десетина својих цртежа.
Од више питања која су те вечери (у временски ограниченом разговору, на жалост) постављена сликару и одговора које је он давао, посебну пажњу привлалила су она која су се односила на путеве афирмације наших сликара у великим центрима, на околности да је Тошковић један од ретких сликара који
је успео да. остане независтан од гале-.
риста и менаџера, на фантастични свет његових цртежа и запамћене слике ратног разарања стално присутне у његовом делу, на његово виђење савремених људских проблема и њихову стваралачку трансформадију, на место цртежа У ликовној уметности уопште...
Фестивал аматерског филма
Сазнали смо, том приликом, да ће овај сликар чије је цртеже критика оценила као снажан израз уметничке“снате и фантастике, имати у мају наредне године, своју велику изложбу у нашој средини. И још: да је овде у Титограду, дао начелну сагласност издавачима да илуструје „Горски вијенац“, дело за које је, каже, од најранијег детињства „изу; зетно везан“. |
У Тивту је уочи новембарских пра-
зника, одржан Фестивал аматерског фил ма. Поводом ове смотре, на којој приказана 23 филма црногорских аматера, филмски критичар Светозар ТГуберинић пише у „Побједи“: „... просјек квалитета овогодишњег фестивала био је релативно добар што се нарочито односи на документарни филм. Изразита надмоћ овог жанра над осталим жанровима пружа још један доказ да је документарни филм посебно примјерен кратком филму.
Коме предавати архивску грађу“
Биљежећи својом камером значајне тренутке из живота појединаца и из друштвеног живота, аутори потврђују своју везаност за токове савремених зби вања и живот који их окружује... Иначе, занатска страна — у првом реду фотографија у боји, кадрирање и монтажа у већини филмова су на завидном нивоу.“ "7 А
„У нашој Републици остаје ништа мање него дванаест цјелокупних општинских територија непокривених било каквом архивском установом. То је заиста јединствена и У основи противзаконита ситуација, јер постоји обавеза заштите архивске грађе која је проглашена спомеником културе па су, чак, предвиђене и новчане казне када се у прописаном року не преда регистратурски материјал. А, коме ће се предати ако архиви уопште не постоје Нарав-_ но, није неопходно да свака општина има свој архив али упорне иницијативе да дође до међуопштинског споразума нијесу наилазиле на разумијевање код општина“. 1
Ово су речи којима је у једном недавном разговору др Милош Милошевић. истакнути културни радник и одскора председник Председништва Савеза архивских радника Југославије, оценио
тренутно стање архивске делатности У
Црној Гори. И поред тога што је у четири општи-
не (Цетиње, Котор, Херцег Нови, Ник-_
шић) поклоњена нужна пажња архивској служби и архивским установама, што се и у Будви сада конституише таква установа, и поред чињенице да је на одређеним нивоима у неколико наврата покретана иницијатива да се та брига о архивској делатности пренесе и на друге средине — стање умногоме забрињава. Довољно је, примера ради, напоменути да ни главни град Републике нема своју архивску установу.
Ипак, озбиљност којом се уочава овај
_ проблем и критички акценти којима су
прожети разговори о њему, даје за право онима који верују да ће у склопу отпште, појачане бриге ове средине за културне активности и овде стање почети да се мења набоље. !
Публика око „Медаље“
Позоришна публика богато је наградила представу „Медаља“. До пре неки дан биланс у гледалишту био је овакав: за месец и по дана четрдесет пет представа! Интересовање за ово дело Вељка Радовића које је као гост режирао Мило Ђукановић, не престаје, па се очекује да надмаши рекорд у броју гледалаца
. постигнут најгледанијом представом —
„Ратном срећом“.
Када је реч о Лалићевом делу на сцени — ево још једне лепе вести: ускоро се очекује премијера и другог, за сцену прилагођеног дела Михаила Лалића „Прамен таме“. Аутори сценске адаптације су Владо Поповић и Радомир Шарановић, а редитељ је Никола Вавић.
Очекује се да ће и ово дело, попут „Ратне среће“ наићи на велико интересовање гледалишта.
3 Мило КРАЉ
!
ДАТУМИ И ЈУБИЛЕЈИ Век _ хрватског балета
(Загреб, 14. децембра, Танјуг — Прослава стогодишњице плесне традиције у За гребу која је, како је рече но на јучерашњој конференцији за штампу у Хрватеком народном казалишту „од посебног значаја „за целокупну балетску уметност у нашој земљи“, почела је у Загребу гостовањем балета Словенског на родног гледалишча из Љу бљане. Уметници из Слове није, у оквиру међурепубличке сарадње, извели су балет од А. Адама „Жизела“, који је загребачка публика поздравила са ве ликим одушевљењем.
Читава сезона 1976/71. протећи ће у знаку стогојугословенског лишту отвара и свечана из ложба, засада једина те врсте у Југославији на ко јој ће бити приказан развојни пут балетске уметности у нас.
Ова јубиларна годишњица биће уједно искоришће"на за неке врсте интегрисања водећих _ југословенских балетских ансамбала. То значи да би се програ мска оријентација усагласила и казалишна публика у свим центрима имала би прилике да у току једне сезоне види више премијер них дела, јер не би било сувишног и скупог дуплирања. Гостовање Љубљанског балета у Загребу тре бало би да означи први ко рак у том правцу, а ускоро, као други корак, Загребачки' балет гостује У Београду како би између та два балета, по речима Силвија · Шавлетића, требало да дође и до конкрет них договора и аранжма-
на.
Другот дана гостовања У Загребу Љубљански балет „извео је „Жицу“ од Јанеза. Грегорца „Повратника“ од Роберта __Морана и „Кармен“ од Шчедрина — Бизеа, тако да се у оквиру овог гостовања затребачкој публици представља са у“ купно четири вредна оства
а КУ Награда „Нолита“ Александру Тишми
Овогодишња „Нолитова“ на града додељена је Александру Тишми, књижевнику из Новог Сада, за роман „Употреба човека“ који је јесенас објављен у издању „Нолита“.
и мером врсног приповедача саопштио трагичне судб личности неповратно и неискупљиво обележених ратом, окупацијом и кинцентрационим логорима. Писан са изузетном књижевном ми интелек“ туалном зрелошћу, овај роман богатог животног искуства и собене композиције с представља догађај не само у опусу Аледсандра Тишме него и у нашој књижевности, каже се у саопштењу жирија „Нолитове“ награде.
„Нолитова“ награда се ове године _ додељује петнаести пут. Ову награду СУ раније добили Вита Цветковић, Михаило Лалић, Леонид Шејка, Никола Милошевић, Божидар Тимотијевић, Борислав Радовић, Владан Радовановић, Иван В. Лалић, Звонимир Костић, Весна Крмпотић, Ранко Бугарски, Божидар Милидраговић, _ Ото Бахиљи-Мерин и и Боба Благојевић.
Париски разговор о Иви Андрићу
(Париз, 14. децембра, Танјуг) — У париском Институту за оријенталне језике и цивилизације вођена је дебата о теми „Југославија као земља сусрета: Истока и Запада према делу Иве Амдрића“.
У овој значајној манифестацији француско-југословенске културне сарадње учествовали су и меоти овдашњи представници културпо-уметничког жи вота, убиверзитетски професори и студенти југославистике. Присутни су, такође, били француски писци, међу којима Клара Малро, и преводилац ва француски антологије песа ма, српских сељака Андре Тирион, Ликовни уметници Доминик и Моник Лабови направили су за ову прилику афишу која представља мост у клисурама са симболичеим сусретом руку.
'
'
15. ДЕЦЕМБАР 1976. — БОРБА — СТРАНА П. ,
КРОЗ ГАЛЕРИЈЕ И
у
5!
САЛОНЕ
У знаку нове
фигурације Изложба „Оружане снаге СФРЈ и, Перта Васи
одбрана у делима ликовних уметника“, Галерија. · Дома ЈНА у Београду
ЈУГОСЛАВ ВЛАХОВИЋ: Заседа
Живот војника је тема као и свака друга, а судбине дела зависе од пластичних вредности, Ако смо на изложби „Народноослободилачка борба у делима ликовних уметника Југославије“ ковмстатовали појаве анахронизма и истицали несклад између значаја теме и инспирације стваралачких домашаја, те критичке примед бе јављају се у неупоредиво блажем виду на изложби „Оружане снаге СФРЈ и општенародна одбрана у делима ликовних уметника“, која је ових дата отвореза у галерији Дома ЈНА. Рекло би се да је дух нове фигурације сасвим преовладао, бар што се тиче сликарства и то даје печат о-
вогодишњој манифестацији,
Изложено је 61 дело (слике, скулптуре, графике и пртежи) педесетак аутора, углавном "београдских уметника.
Резултати су различити, а за-
држаћемо се на карактеристичним остварењима. — Ноћна и дневна извиђања, борбени задаци на копеу, мору м ваздуху, сцене из патрола, заседа ми са ватрених положаја, доживљене су као фотографске сензације и представљене у специфичној динамици, ритму, покрету (Марио Брзић, Илија Костов, Бранка Марић,
Зорав Настић и Миодраг Пе- ·
. Рровић). Једна друга група излагача, напротив, настоји да ублажи ову имперсовалност па м сировост сликарске материје, упосећи више стилиза ције у схватањима предмета, фигуре и простора (Сава Бирта и Мирко Сикинић), односно хумор и карикатуралност 06лика (Миливој Стојиљковић). Прашњаве, рашниране војничке чизме послужиле су као мотив и предтекст Велизару Крстићу да исто толико каже и о ногама које их носе, о мар шу м војничком позиву, док Руди Шпанцал преко надреал
от спаја прошлост м садашњост, фактографију легемздар«их хероја НОБ. са-традицио-
„__налном сликарском материјом. “"Да:ее једна ОТНИаЕ а“ акција може разрадити и доживети сасвим концептуално, кроз ше му апстрактних знакова е нешто боје, инвентивеао и духовито указује Југослав Влаховић у слици „Заседе“.
За разлику од сликарства ску
литурајена изложбиу конвен ционалним схватањима. Но, и код такве класификације код већег броја аутора запажамо недостатке чисто занатске при роде. Међу ауторима малоброј них графика и!цртежа забеле жимо учешће Милана Станковића и Спежане) Маринковић, 3. МАРКУШ
Париски успеси југословенских | сликара
(Париз, 14. децембра, Танјув) — Више југословенских ликовних уметника изложило је ових дана своја дела на самосталним или међувародезим
изложбама у Паризу и Француској. У Југословенском културном центру одржава се изложба слика Александра Алека Ђоновића, а сликар Марко
Ступар излаже у Буржеу и Амијену, где му је овај град откупио једну слику за свој музеј. Овом нашем сликару, који у ПЏаризу све више окреће пажњу "ликовних стручњака, откупљено је м једао дело средствима „сРондације Ротшилд“.
БОРБА
ОБЈАВЉУЈЕ БРОШУРУ,
ЕДВАРД КАРДЕЉ: | __ДЕмЕГА_СКК_СМбТЕмМм_| МИ УДРУЖЕНЕ РАД
_ (Интервју друга Едварда Кардеља
„Борби“ и његово излагање на седници Председништва ЦК СК Македоније) ЗБОГ БЛАГОВРЕМЕНОГ ШТАМПАЊА ПОТРЕБНОГ ТИРАЖА, ПОРУЏБИНЕ ТРЕБА ДОСТА" ВИТИ ОДМАХ И ТО: р писмом или телеграмом на адресу:
„Борба“ — Продаја, Трг Маркса и Енгелса 7, 11000 Београд
телексом (6р. 11104 11408 и 11410)
Брошура се може наручити и код продаваца новина — на киосцима „Борбе“
ПЕНА БРОШУРГ 5 ДИНАРА Сва обавештења на тел. 335-468. 336-085 и 336-381